Мала црна хаљина
Ово је комад о жени која је женама дала највећу илузију овога времена – слободу
Позоришна сезона у Београду завршена је једном несвакидашњом представом у несвакидашњем амбијенту. Вјера Мујовић и Рада Ђуричин су две вечери заредом играле комад Мала црна хаљина у Дому Јеврема Грујића пред само 35 гледалаца! После летње паузе, вратиће се опет.
Комад, омаж француској модној креаторки Коко Шанел написала је глумица Вјера Мујовић која је у свом драмском првенцу покушала да одговори на питање како је од васпитанице манастирског сиротишта, неталентоване кабаретске певачице, љубавнице провинцијског гарнизона, Габријел Шанел постала император моде?
„Успела је да створи кућу Шанел, каже за НИН ауторка, јер су се два мушкарца борила за њу. Како натерати љубавника да те узме за озбиљно? Тако што ћеш да нађеш другог! И не само
то. Код ње се скупљао цео Париз, била је велики мецена Руског балета у Паризу, љубавница Стравинског, Пикаса, кнеза Дмитрија Романова, херцога од Вестминстера, пријатељица Винстона Черчила, који ју је спасао после Другог светског рата чистке што је задесила Францускиње које су биле интимне са Немцима (а она је, током рата, имала везу и са немачким бароном). Шанел је била Париз, као што је Сара Бернар позориште. Она је дала женама највећу илузију овога времена – слободу. Дала им је и могућност да управљају судбином, променила је однос између мушкарца и жене. Борила се да жене буду независне, да раде, привређују и не буду издржавана лица! Понудила је једноставност и удобност – да би жене могле да раде и осећају се слободно у својој одећи. Коначно, Коко Шанел је била против потрошачког менталитета – ја имам два костима и увек сам добро обучена.
Тако богат живот жене која и данас гледа на нас својим оштрим критичким погледом и осудом, данашња опсесија за подмлађивањем и вечном младошћу, доминација медијских садржаја о моди, дотеривању и неговању, понукали су ме да напишем комад Мала црна хаљина.“
Окосницу драме представља суочавање човека са собом, са бескрајном усамљеношћу и изгубљеном љубављу.
Комад се не бави модом, већ идејом о слободи и равноправности жене, која хоће да ради и сама привређује, и на тај начин, буде независна у друштву. У време великих светских превирања, ратова, револуција, борби за социјалну једнакост, Коко Шанел је ослободила жену корсета, скратила косу, скратила хаљине и подигла их на високе потпетице – да би жена могла да ради и одлучује о својој судбини. Ово је комад и о усамљености и вечном трагању за љубављу.
Игру Раде Ђуричин и Вјере Мујовић за сцену је уприличила редитељка Наташа Радуловић, а костиме је осмислио модни креатор Игор Тодоровић, који за НИН каже:
„Она је била једна од првих успешних модних пословних жена и предузимача, и да је данас жива, госпођица Габријел би можда била и модна блогерка. Направила је потпуни разлаз са модом коју је Париз до тада промовисао кроз своје велике дизајнере, била је довољно сналажљива, па и храбра, да промени модна правила. Та прекретница коју је направила, темељ је онога шта је мода и како се схвата данас. Она је у моди највише променила оно што је представљао социјални, односно друштвени концепт моде. Учинила је од моде оно што ћемо много година касније звати прет а порте. Њено највеће модно наслеђе је снага и значај бренда Шанел, који трају годинама после њеног одласка са животне сцене.“
Овај успешан модни креатор не пропушта да каже како је са великим задовољством радио костиме за две глумице, да су шешири у овој представи дело Салона Ерцеговац, а да је Евица Милованов направила сјајне рукавице. Важно је рећи и то да је оригиналну музику писао композитор Раде Радивојевић. А агилна Вјера Мујовић најављује да су већ стигли бројни позиви за гостовања.