ПРЕВРАТ У КРАЉА ПЕТРА 71А

Јеврејска заједница Србије

Умаленој јеврејској заједници у нашој држави, од свега око 3.000 душа, одиграла су се у недељу два крупна догађаја: заседала је ванредна скупштина Савеза јеврејских општина Србије и ванредна изборна скупштина Савеза јеврејских општина Србије, на трећем и другом спрату зграде у Краља Петра 71а. Како је то могуће? Лепо, у организацији јеврејских општина Београд, Земун и Приштина, а предвођено једним човеком, Данилом Медићем, председником ЈОБ.

Ове три општине су и иницирале ванредну скупштину по члану Статута 11, по коме је ово легитимно на захтев три од десет чланица Савеза. Али тај ванредни сазив не може бити изборан статутарно, јер би то дало могућност честих ванредних избора, што би по аналогији одговарало да исто чини 20 посланика у Народној скупштини Србије, по сопственом временском нахођењу. Ипак се на доњи спрат спустила и ЈО Кикинда, поред београдских, земунских и приштинских чланова, бар како је на трећем спрату, у званичном сазиву, констатовано пребројавањем, којим је и утврђено постојање кворума, са присутних 36 од 56 чланова са правом гласа, из Новог Сада, Суботице, Зрењанина, Панчева, Ниша и Сомбора.

Четири општине (са доњег спрата) биле су и хитрије у издавању јавног саопштења о избору новог председника Савеза (Игор Гинзберг) и његовог заменика (Ненад Фогел), као и нових чланова извршног и надзорног одбора. Савез се потом огласио (на меморандуму, и са печатом) документом по коме је „у ЈОБ-у одржан скуп који је себе назвао Ванредном изборном скупштином Савеза јеврејских општина Србије“. „Савез јеврејских општина Србије, са председником Робертом Сабадошем на челу, једини је легитимни представник јеврејске заједнице у Србији и сваки други покушај регистрације, уписа, преузимања овлашћења или представљања Савеза, грубо је кршење Статута СЈОС и законских прописа државе Србије везаних за упис и регистрацију

цркви и верских заједница у Републици Србији“, наводи се још у овом саопштењу. Као и да је поступак друге групације „покушај насилног преузимања управљања Савезом“, или „пуч“, како је неформално оцењено.

Група предвођена Медићем, била је и дрчна, хрупећи у салу где је Скупштина већ почињала. „Молим делегате да ми предају овлашћења“, наложио је Медић скупу који је ово игнорисањем одбио. Закључивши да ту седницу неће претворити у изборну, окренуо се на петама, водећи своје присталице у поменуте, доње просторије. Њихов састанак је био затвореног типа, а редар

је два пута затворио врата пред носом новинарки НИН-а, па је она присуствовала само првозаказаној седници, у званичној сали Савеза. Тако су некако били и подељени у полемици у нашем недељнику, они са другог спрата су га нападали, проглашавајући га „антисемитским“, док су НИН представници скупа са трећег спрата и седишта Савеза, од таквих оптужби бранили.

Две су теме дискутанте на ванредној скупштини Савеза највише болеле - владање „перформера“Медића, и „спорност легитимитета“Хариса Дајча, као представника Владе у Одбору за надзор спровођења закона (из 2016) о

отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста који немају законских наследника. „Медић је самоиницијативно, а у име Савеза јеврејских општина (чији је потпредседник по аутоматизму) упутио сагласност Заводу за заштиту споменика града Београда да се Топовске шупе (на Аутокоманди), концентрациони логор за време нацистичке окупације Београда – поруше и на овом месту изгради шопинг мол“, подсетио је Сабадош. „Срећом, Комисија за Комеморативни центар Старо сајмиште одлучила је да уврсти и Топовске шупе у свој комплекс“, нагласио је Сабадош.

Одлука без печата и потписа осталих чланова Већа о дозволи рушења логора, поништена је крајем априла као „фалсификована“, а Медићу „забрањено давање изјава (писаних и усмених) у име Савеза“. Актуелни излазак и скупштинске сале сматра се напуштањем Савеза, закључено је на ванредној скупштини. „Не ради се само о г. Медићу, већ о читавој десничарској групи, на срећу – малој, али, на несрећу, са влашћу“, приметио је један говорник. И није у питању „само борба за паре и некретнине“, већ се ради и о „разбијању институција“, што је познат сценарио при распаду Југославије, додао је.

Медићу је оспорено и јеврејство, будући да је венчан у цркви, па тако и крштен, и као такав нема права да представља општину, истакнуто је у складу са чињеницом да се јудаизам односи и на веру, као и на нацију. „И остали доле су Јевреји само по занимању“, чула се опаска у иначе дисциплинованој процедури седнице. Примедба се односила на „занимањем“стечено право уживања средстава који Савезу годишње исплаћује Република Србија, по 950.000 евра од 2017, а наредних 25 година.

Ова тачка дневног реда заокружена је једногласном одлуком да се од ЈОБ захтева да смени Медића, и о овоме обавести све чланове, с обзиром на све поменуто, али и нову ситуацију нелегалног сазивања изборне скупштине. Са формулацијом обраћања српској влади, а поводом њеног избора Дајча за председника Одбора за надзор спровођења Закона о уклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста без наследника (којим се обештећују општине, али преко Савеза), било је више недоумица. Како не увредити највиши орган власти, а децидирано се оградити од Дајча, као крајње неподобног за ту функцију?

Јер, иако је непотребно изабран као пети члан Одбора јеврејске провинијенције, испред Владе која је требало да на ово место постави независног експерта, иако је Дајч „прекорачио овлашћења“тенденцијом да „Одбору да управљачку функцију, уместо контролне“, иако је већ показао „значајно непоштовање“правила у расподели средстава државе, ипак није у реду да се Влади нешто „налаже“. Између дефиниција „обавештава се“и „упозорава“и сличних, изабран је израз „предлог за разрешење“Дајча са поменуте функције. Између осталог, или на првом месту – због сукоба интереса.

Наиме, како је у НИН-у већ писао Дејан Попов, бивши председник надзорног одбора ЈОБ-а, породица Хариса Дајча потражује од ЈОБ-а некретнину у Краља Петра 44, процењену на вишемилионску своту у еврима, а да је иста зграда већ додељена ЈОБ-у, према валидном решењу о оставинској расправи коју су Дајчеви „прећутали“. Изгласана је формулација да се Влади „препоручује да преиспита своју одлуку о именовању Дајча“, а из свих наведених разлога.

Шта о свему мисли групација са другог спрата, нисмо успели да сазнамо, јер се нико није јавио на понуђени број телефона, али њихово саопштење довољно говори: они себе сматрају пуноправним представницима свеколике јеврејске заједнице у Србији. Да ли ће случај завршити на суду, као што су неки подозревали - видећемо, као и да ли ће Влада разрешити Дајча након предлога Савеза и изнетих „доказа“о његовој неподобности.

Влада је, истина, имала прилику да се изјасни на питања НИН-а: да ли је била обавештена о репутацији која прати Хариса Дајча када га је именовала за председника Одбора и била обавештена да је он смењен са функције потпредседника ЈОБ након свега осам месеци од повереног му четворогодишњег мандата? Да ли је Влада тада знала да је г. Дајч у судском спору са ЈОБ

Да је Влада одговорила на питања НИН-а све би било јасније и можда би предупредило сукобе, поделе и суђења. И утрло пут ваљаним одлукама о Топовским шупама и Старом сајмишту

око непокретности у Краља Петра 44, односно да је као председник Одбора у сукобу интереса? И да ли има механизме да спречи удруживање у циљу стицања материјалне користи, у овом случају г. Дајча и Страхиње Секулића, директора Агенције за реституцију, а везано за имовину јеврејске заједнице?

Да је одговорила, све би било јасније и можда би предупредило сукобе и поделе. И евентуално вуцарање по судовима, уз додатне трошкове. И утрло пут ваљаним одлукама о Топовским шупама и Старом сајмишту, на добробит јеврејског и српског народа (и осталих грађана).