СТАТИСТИ И ПРОФЕСИОНАЛЦИ
Враћању обавезног служења војног рока требало би да претходи озбиљна модернизација и реформа војске, а не да се најобученији професионални састав шаље да статира у филму омиљеног председниковог режисера
Они се играју игрицом која се зове држава. Али то им није довољно и започињу додатну – зове се војска или обавезно служење војног рока. Један од њих носи самодизајнирану униформу иако сам никада није служио обавезни војни рок у време екс-Југославије и бивше ЈНА. И, један је од најмање три највиша
представника власти, међу којима су и Александар Вучић и Зоран Ђорђевић, који последњих дана добацују јавности опречне цифре неопходне за остварење њихове ад хок игре са јавношћу у Србији и региону о увођењу обавезног служења војног рока. Е, ти играчи послали су најобученији професионални састав Војске Србије да статира у филму Лазара Ристовског. Исти ти војници, само неколико дана након статирања у филму, по раније утврђеном распореду, послати су у мировну мисију.
„Ми те војнике треба да плаћамо да буду борбене машине, а шаљу их да помогну некоме ко је у милости политичара да сними филм. Када се говори о моделима служења обавезног рока, то су неки сценарији који ће можда да се остваре за 20 година. Али, како да сад уведемо обавезу служења војног рока када професионалца шаљемо да статира у филму. То не може да се ради“, каже за НИН војни аналитичар Александар Радић.
Присталица је враћања обавезног служења војног рока, али сматра да војска претходно захтева реформу, уместо које егзистирају министар одбране и начелнике Генералштаба, који се понашају као да је војска њима лично додељени феуд. Апсурдност ситуације до којих граница се злоупотребљава војска одсликава бивши министар одбране Ђорђевић, који је био са Вучићем, инистирајући на војним
тајнама када је требало да пружи конкретан одговор о томе колико новца је неопходно за враћање обавезног служења војног рока. „Не видим како да направимо такав модел када нисмо схватили ни концепт професионалне војске. То позивање на војну тајну када треба да каже колико то кошта, производ је дилетантизма, манипулације“, наводи Радић. Политички врх реагује на актуелни тренутак са идејом о обавезном служењу војног рока. Отвара ту тему као одговор на изјаве политичара из БиХ, Хрватске или Косова. А понекад су те најаве усмерене ка домаћој јавности, као знак оснаживања или, много више, застрашивања. „Та идеја требало би да се разматра кроз економске и безбедносне процене. То не може бити предмет анализе дневне политике. И не може да се постави питање – хеј, ајде да уведемо обавезно служење војног рока јер је Бакир Изетбеговић дао неку изјаву. Идеја обавезног служења војног рока као одговор на политичке изјаве је изузетно дрска“, каже Радић.
У време када смо причали о професионализацији војске јер није било новца за обавезно служење војног рока, а и након ратова, младићи су масовно одбијали да се одазову а матрица која се користила је да нам требају професионалци јер ће онда до аутоматизма бити усавршени у извршавању својих радњи, увежбани. И, шта се десило?! Те професионалце, који би у нормалним приликама требало да чине активно чврсто језгро, које шаљемо у мисије као средство наше спољне политике, њих Вулин шаље да стоје на брду и снимају филм, а позива на обавезно служење војног рока. Радић би волео, пре но што се уведе ова тема на расправу, да види модернизацију система војске, њену транспарентност и процењује да би у идеалним оконостима такав модел попуне војске могао да буде уведен средином наредне декаде, дакле 2024, 2025.
На питање да ли ова политичка гарнитура тако далекосежно размишља, одговара. „Је л’ ви озбиљно питате?! Апсурдно, Вулин је још најмањи пробем јер он углавном прича само глупости, он не износи никакве податке. Ђорђевић је волео да импресионира цифрама, као да он зна о чему је реч. А када га питаш да то образложи, пошто не зна, позове се на војну тајну.
Иста се матрица стално понавља. Политичари кажу - хајде да не причамо аргументима, него ја знам да сам у праву, а моји аргументи су војна тајна“, каже Радић. У озбиљним државама естаблишмент мора да образложи не само буџет за увођење обавезног служења војног рока, него и да наведе детаље, шта регрути имају за доручак а шта за ручак. „Није смешно, озбиљан је проблем“, каже Радић, а одмах потом додаје да је проблем и тај што стимулишемо полтронство, награђивање присталица партије који треба да размишљају о тако озбиљним стварима као што је војска.
„Садашња организација војске је направљена у време када смо имали обавезно служење војног рока. Структура је настала када смо имали државну заједницу, а са изласком Црне Горе јула 2006. почела је реорганизација војске и завршена јула 2007. Од тада није битније промењена иако рачуна на попуну људи који су раније служили војни рок. Та пасивна резерва постаје све старија а број оних који треба да служе војни рок је недовољан да би се попуњавале јединице“, каже он и закључује да је овакав модел неодржив, али да не причамо о обавезном служењу војног рока ако ћемо позивати на добровољно чишћење круга касарне да би начелник ГШ и министар дошли тамо и задовољно климали главом. „А ми управо то сада радимо“, каже Радић.
Марија Игњатијевић, истраживачица Београдског центра за безбедносну политику – БЦБП, подсећа да је седам година након што је обавезно служење војног рока обустављено одлуком Народне скупштине, председник Србије најавио могућност одмрзавања војне обавезе иако би, према анализи Министарства одбране, коју је тадашњи министар одбране представио на седници Народне скупштине новембра 2016, прва година враћања војног рока коштала 70 милијарди динара, односно око 600 милиона евра. Толико отприлике износи читав војни буџет Србије за 2018. Она наводи да су претходних дана званичници износили у јавност и другачије процене по којима би цена поновног увођења војног рока била од 90 до 130 милиона евра, у зависности од дужине трајања обуке, иако нису изнели ни основни податак који модел служења војног рока би био у оптицају.
„У Европи се перцепција безбедносних претњи променила након избијања конфликта у Украјини и анексије Крима 2014. године. Отворена је расправе о војном року у многим земљама, а Украјина, Шведска и Литванија су то и учиниле. Враћање војног рока је у директној вези са проценом претње споља, у овом случају била је то близина војно надмоћне Русије. Званичници у Србији, како наводи БДПЦ, међутим, ову тему нису довели у везу са могућом агресијом, конфликтом у региону. У нацрту Стратегије одбране нема ставки о потреби реактивације обавезног служења војног рока. У том документу уведен је нови концепт, „тотална одбрана“, недовољно прецизно објашњен. Када је Београдски центар за безбедносну политику поставио питање да ли би
У нацрту Стратегије одбране нема ставки о потреби реактивације обавезног служења војног рока. У том документу уведен је нови концепт, „тотална одбрана“, недовољно прецизно објашњен
тај модел подразумевао враћање војне обавезе, званичници Министарства одбране су одговорили одречно и нагласили да се тај концепт односи пре свега на цивилну заштиту. „А у нацрту Стратегије одбране наглашено је да ће Србија, као неутрална држава, наставити да јача професионалну и ефикасну војску“, истиче наша саговорница.
Према подацима БЦБП у протеклих седам година само око 11.000 мушкараца и жена се пријавило за добровољно служење војног рока. С друге стране, у Србији војску на годишњем нивоу напусти око 1.600 професионалаца, због ниских плата, лоших услова рада, корупције.