Интимни дијалози
ВЕНЕЦИЈАНСКИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ
Филмске асове који су традиционално били резервисани за Кан, попут браће Коен, Мајка Лија, Џулијана Шнабела, Алфонса Куарона, Јоргоса Лантимоса, Ласла Немеша, због промене селекторске политике приграбила је Мостра
Филмске асове који су традиционално били резервисани за Кан, попут браће Коен, Мајка Лија, Џулијана Шнабела, Алфонса Куарона, Јоргоса Лантимоса, Ласла Немеша, због промене селекторске политике фестивала на југу Француске, приграбила је Мостра
Награда за животно дело, која је на венецијанском Лиду уручена прослављеној глумици Ванеси Редгрејв, и један од многих овогодишњих оскаровских претенденатa у трци за Златног лава - филм Први човек Дејмијена Чазела, који има изузетно јаку конкуренцију сачињену од још 20 аутора из 11 земаља, обележили су почетак 75. Мостре.
Филмске асове који су традиционално били резервисани за Кан, попут браће Коен, Мајка Лија, Џулијана Шнабела, Алфонса Куарона, Јоргоса Лантимоса, Ласла Немеша, због промене селекторске политике фестивала на југу Француске, приграбила је Венеција. Њихове домете оцењује жири предвођен прошлогодишњим
венецијанским победником, оскаровцем Гиљером дел Тором који фестивал у граду насред мора види као веома важно место за приказивање филмова са различитим тачкама гледишта.
Фокусирати се на „период транзиције“који се догађа филму 21. века - у распону од виртуелне реалности (такође програмске линије) до такозваног стриминга (синдрома платформе
Нетфликс која доминира Мостром), концентрисати се на рестауриране „пронађене“и довршене филмове попут Друге стране ветра Орсона Велса, али и Холивуда инкарнираног у римејку филма Звезда је рођена с Леди Гагом и Бредлијем Купером, указује да, иако најстарији на свету, Венецијански фестивал настоји да иде у корак с временом одступајући од конвенција којих се држи конкурентски Кан.
Пунокрвно филмско уживање донела је интимна драма о друштвеним класама у резиденцијалној четврти Мексико Ситија – Рим Мексиканца Алфонса Куарона, који је већ освојио Холивуд, с продукцијским печатом свеприсутног Нетфликса. Иако снимљен у раскошном црно-белом дигиталном синемаскопу, филм неће ићи у биоскопску дистрибуцију. Е
Кустурица не скрива одушевљење Хосеом Мухиком, истичући чак да је реч о јединој биографији на свету коју би радо заменио за своју
то је цена склапања пакта са видеостриминг сервисом. За разлику од Куарона који се вратио коренима, грчки синеаста Јоргос Лантимос задржао се у англосаксонској зони. После мрачних психолошких трилера и одлазака у дистопијску будућност (Јастог и Убиство светог јелена) његов најновији филм Омиљена снажан је искорак у зону костимираних историјских комада – 18. век, време владавине краљице Ане последње из династије Тјудор, где се Лантимос фино поиграва са естетиком култне серије Црна Гуја. Са огромним узбуђењем дочекана је дуго најављивана Суспирија – опет с потписом Нетфликса. Нови филм прослављеног италијанског редитеља Луке Гвадањина није преписивање култног оригинала Дарија Арђента из 1977. године (као што је то урадио Гас ван Сент са Хичкоковим Психом), већ је реч о крајње личном омажу аутору кога Гвадањино изузетно воли. У филму прописно упакованом и продуцираном, који је одмах наишао на оспоравање оних најтврдокорнијих поклоника легендарног италијанског мајстора хорора, има много више Гвадањина него Арђента.
Наше учешће на Мостри у знаку је светске премијере новог документарног филма Емира Кустурице Ел Пепе,
један узвишени живот о бившем уругвајском председнику Хосеу Мухики. Српски редитељ и бивши уругвајски председник уписали су се међу звезде овогодишњег Венецијанског фестивала. Интимни дијалог између најсиромашнијег председника на свету, кога народ једноставно зове Пепе, и Емира Кустурице, вођен пред сам крај мандата 2014. на његовој скромној фарми недалеко од Монтевидеа, пружа јединствену визију Хосеа Мухике на политичко, економско и еколошко деловање света у коме живимо. У садржајној, динамичној поетски надахнутој 74-минутној авантури која предочава и турбулентну историју Уругваја, аутор не скрива одушевљење главним јунаком истичући чак да је реч о јединој биографији на свету коју би радо заменио за своју. Јер, реч је о политичару коме док напушта сцену, сто хиљада људи плачући упућује поруку да га воли. Таква политичка каријера по Кустуричиним речима није постојала.