Клецави први кораци
МАНЕВАРСКИ ПРОСТОР ОПОЗИЦИЈЕ
Да ли је довољно да се, чекајући косовски расплет, опозиција само прегрупише и време проводи у омиљеној дисциплини међусобном одмеравању снага
Свакога дана у сваком погледу све више напредујемо: таблоиди под контролом власти обавестили су верујуће грађанство да су, на изборима у Мајданпеку, напредњаци поразили Савез за Србију – упркос чињеници да та опозициона групација на изборима није ни учествовала.
Није, наравно, било никакве исправке, упркос сувише очигледном фалсификовању реалности. Стање се има сматрати редовним, а постоји већ
и стандардни одговор странака чланица Савеза на лажи које им се подмећу: обично, у таквим приликама, говоре о потреби режима да се свим средствима бори против велике надолазеће опозиционе снаге.
Песимисти су, међутим, склонији оцени да толико очигледна медијска превара најављује још веће сузбијање простора за било какво деловање које искаче из тренда пружања безрезервне подршке Александру Вучићу и његовој „борби за Србију“. А шта имамо од чињеница? На изборима у Мајданпеку, напредњаци јесу поново тријумфовали (67,8 одсто освојених гласова), а цензус су прешли још само Покрет Двери (11,32 одсто) и коалиција СПС-а и Јединствене Србије (9,94 одсто гласова). Испод црте остали су Доста је било, Влашка странка Мост, ПУПС и Влашка странка.
За време док се у малом граду у источној Србији одвијала такође уобичајена показна вежба моћи режима са неизбежним џиповима, списковима и другим методама утеривања страха уз једнако уобичајену демонстрацију слабости опозиционих карактера, у виду присуства бившег председника општине из редова ДС-а на листи СНС - у Београду су се десила два друга важна опозициона догађаја.
Заседао је, најпре, Главни одбор ДС, на коме је, такође уобичајено, дошло до поделе по важном питању: за улазак у Савез за Србију гласала је већина присутних (180 од 200 присутних), али је међу оних девет личности звучних имена које су се успротивиле био чак и Драгољуб Мићуновић, један