СЕВЕРНА ВРЕЛИНА
Шведска пред парламентарне изборе
После на више начина ужареног лета, земља се суочава и с потенцијалним политичким потресом
Буктала је овог лета Шведска шумски пожари огромних размера, изазвани за тамошње прилике несвакидашњим топлотним таласом и дуготрајном сушом, дивљали су у јулу, да би онда стотињак аутомобила изгорело у синхронизовано подметнутим пожарима у Гетеборгу и другим градовима на западној обали земље у августу - а врућ ће, мада на другачији начин, бити и септембар. Овонедељни парламентарни избори могли би да означе историјски продор крајње деснице и, потенцијално, почетак распада на политичком консензусу заснованог система захваљујући коме је, уз друга достигнућа њеног друштвеног модела, Шведска деценијама била земља за узор.
Та десница оличена је у Шведским демократама (СД), странци неонацистичких корена која је након дугог таворења у парламент први пут ушла тек 2010, да би отад, као и друге странке сличне оријентације широм Европе, значајно добила на популарности, нарочито након мигрантске кризе 2015. године. У међувремену, у доброј мери, мада не и у потпуности, прочишћена од најекстремнијих елемената - отворених расиста и антисемита - СД је, штавише, нарасла толико да је протеклих седмица у неким анкетама фигурирала као странка која би на изборима
могла да освоји највише гласова; с тим што је, ако тако и буде, то свеједно неће довести на власт, јер су и владајуће социјалдемократе и друге странке леве оријентације, и Модерати и остале партије десног центра, изричити у томе да са њом нипошто не сарађују.
Ако оквирна расподела гласова буде у оквиру очекивања (леви и десни центар по четрдесетак одсто, СД око 20), ниједан од два главна блока неће имати већину, што значи да ће опстанак будуће владе, ко год да је формира, зависити од тога да ли су странке које у њу неће ући спремне да је толеришу у парламенту. То није идеално решење, али у шведским условима није ни непремостив проблем: и актуелна влада социјалдемократа и зелених је мањинска, па је без већих потреса одрадила цео мандат.
Формирање коалиционе владе састављене од водећих странака с левице и деснице као у Немачкој не очекује се; пре би могло да се деси да нови мањински кабинет направе Модерати, под условом да се претходно и десни центар и СД испрече на путу социјалдемократама у покушају да поново саставе владу.
У завршници кампање било је назнака да су се социјалдемократе мало опоравиле, те да би и после ових избора могли да остану оно што су непрекидно већ дуже од столећа - појединачно најјача партија; изгледа и да је истовремено СД пала за који проценат. Али то неће променити општу слику. Епоха у којој се у основи бирало само између две доминантне опције, традиционалног левог и десног центра, окончана је; а СД је, чак и да остане санитарним кордоном изолована као досад (ако је то на дужи рок уопште изводљиво), постала фактор који више није могуће игнорисати.
Управо у том игнорисању Шведских демократа, онога што представљају, те разлога који су их учинили растуће популарном опцијом посматрачи и виде велики грех тамошње политичке елите. Она је, констатује се у анализама, деценијама уназад навикла да чује само оно што жели да чује - дуго одбијајући да поверује да би бирачи у значајном броју могли да гласају за странку попут СД - и тако, мало помало, губила контакт с реалношћу. А реалност је да, док земљи на економском плану већ дуже време иде прилично добро, велики број Швеђана брину неке друге ствари: пре и изнад свега, масовни прилив миграната, а онда и значајан раст насилног криминала у земљи - иако је, мерено европским критеријумима, стопа таквих кривичних дела и даље ниска.
У последњих шест година десетомилионска Шведска је примила око 400.000 тражилаца азила, пропорционално броју становника највише у Европи; само током 2015. у земљу их је стигло чак 163.000. Социјалдемократска влада премијера Стефана Левена (а не Лофвена, како га овдашњи медији воде) отад је, додуше, драстично пооштрила имиграциону политику - најзад схвативши оно што су и она и њене претходнице дуго пропуштале да уоче: да се још од почетка деведесетих већина Швеђана константно изјашњава за смањење прилива миграната - па их је прошле године примљено 26.000, с амбицијом да се и тај број додатно смањи. Криминала пак што се тиче, учестало коришћење ватреног оружја, а нарочито експлозивних средстава у обрачунима криминалних банди, без много обазирања на то да ли ће жртава бити и међу недужним грађанима, и често
управо у депривираним деловима урбаних центара с високим уделом имигрантског становништва, утицало је да се многи Швеђани - без обзира на етничко порекло - почну осећати несигурно на улицама.
Залагања СД - чији су углађени лидер Јими Окесон и главни идеолог Матијас Карлсон значајно допринели „омекшавању“имиџа странке - у оваквим тенденцијама имају савршен одјек. Став партије је да се приливом миграната који не желе или нису у стању да се интегришу у шведско друштво (ту се пре свега мисли на оне исламске вере; Окесон је својевремено изјавио да муслимани у Шведској представљају највећу страну претњу од Другог светског рата наовамо) мења социјално ткиво земље, и зато заговара концепт „културног национализма“, према коме имигранти нису апсолутно непожељни, већ само уколико одбијају да науче језик и прихвате социјалне и културне норме које владају у Шведској. Штавише, СД у последње време највише ради на придобијању подршке управо међу имигрантима, сматрајући да је то један од два сегмента популације (други су жене) где има највећи потенцијал раста.
Инсистира се и да шведски систем социјалне заштите - који, иако не више издашан као некад, и даље нуди погодности какве су на другим местима незамисливе - једноставно не може да издржи оптерећење у виду толиких нових корисника, и да ће се на крају урушити ако се приливу азиланата не стане на пут. А и оне паљевине аутомобила - последњих година, из неког бизарног разлога, учестале нарочито на десетак дана пред почетак школске године - нашле су своје место у наративу Шведских демократа, будући да је још један важан аспект њихове политике залагање за завођење „реда и закона“у земљи. С друге стране, утицаја на расположење бирача имали су и силни шумски пожари: будући да се виде пре свега као последица климатских промена, социјалдемократе, зелени и друге партије које борбу против глобалног загревања имају међу програмским приоритетима на рачун тога почеле су у анкетама да добијају додатне гласове.
Закувало се, дакле, на разним странама у некад мирној и хладној Шведској. Није да ће да прокључа, али...