НОВА СТРАДАЊА ЗА КРАЈ РАТА

Сирија

Страхује се да би битка за преостали део територије који још држе исламисти и друге антирежимске снаге могла да резултира новом хуманитарном катастрофом

Таман када је Сирија мало склизнула са насловних страна стигла је вест о новим ратним плановима. За америчке изворе реч је о намери Дамаска да обнови сукобе у Идлибу и освоји последње уточиште побуњеника, уз могућу употребу хемијског оружја; за руске изворе пак, реч је била о намери Вашингтона да поново изазове сукоб лажним оптужбама о хемијском нападу, да се поново укључи у рат и да још једном покуша да помогне противнике Башара ел Асада.

Да се владине снаге спремају да освоје Идлиб и тако ставе тачку на борбу са побуњеницима, потврђено је. У томе имају подршку Русије и Ирана, али је узнемирена Турска која би опет била под притиском новог налета избеглица.

Регион је уз то место у коме су позиције заузеле различите наоружане групе. Пола Идлиба контролише Хајат Тахрир ал Шам, коалиција настала из Ал Нусре и њој блиских мањих фракција, која је сада најјачи огранак Ал кaиде у Сирији. Они контролишу више од пола територије; трећину друге терористичке исламистичке групе; и најзад оно што је у овом нападу једнако важно - ту су на једном парчету територије уточиште нашле и побуњеничке снаге које су се дигле против Асада.

Битка за Идлиб би могла бити најгора до сада, предвиђају западни медији - ако је уопште могуће превазићи све оно што је до сада донео тај рат. Али то би био напад којим би победа владиних снага била запечаћена у месту у коме се налазе сви који су побеђени на другим фронтовима. Процењује се да ту

тренутно има око 70.000 бораца. А уз њих и око три милиона цивила, уз велики број избеглица. Процене УН говоре да око 800.000 људи већ сад покушава да напусти Идлиб. Једини пут за њих и оне који би им се прикључили у случају напада је ка турској граници, али Анкара, која је већ примила око три милиона избеглих из Сирије, нема више простора за нове прихватне центре. И то је већ јасно ставила до знања: затворила је границу и направила тампон зону.

Могуће решење би било формирање хуманитарног коридора, како је предложио Стефан де Мистура, специјални изасланик УН, како би се ипак омогућило да се цивили евакуишу на безбедне територије унутар земље. Око1,4 милиона житеља Идлиба су већ расељена лица. И где би отишли? „Нема другог Идлиба. Где могу да оду? Где ико може да оде?“, рекао је Мистура. Ко, уосталом, може да прихвати нови милион избеглица?

До сада су цивили који су подржавали побуњенике или се нашли на местима где нису имали другог избора напуштали земљу. Тако је више од пет и по милиона људи завршило у Турској, Либану, Ираку, Јордану, Египту. Унутар Сирије пак расељено је шест милиона људи, а само у првом кварталу ове године њих милион.

Из Дамаска је стигла порука да они који желе могу да се врате на територију под контролом владе, вољне да прихвати не само избеглице, већ и побуњенике који би били спремни да се прикључе борби против екстремистичких група. То не би била нова стратегија; међу војним

снагама које се спремају за напад на Идлиб налазе се и бивши побуњеници који су у сиријском хаосу успели да се предају владиним снагама и буду прикључени њиховим борцима. Али је ова понуда примљена с много резерве. Они који су се затекли у Идлибу, или били приморани да се ту склоне, страхују да би били оптужени за подршку побуњеницима и да би због тога лако могли да настрадају. У чишћењу простора за послератну Сирију већ су донети закони који би онемогућили повратак оних који су напустили своје домове.

Дамаск је у априлу донео тзв. Закон број 10, који налаже да у наредних годину дана избегли морају да поднесу захтев за поврат имовине, иначе ће им та имовина бити одузета. Медији сада подсећају да је то налик ономе што је урађено у Израелу педесетих година да би била одузета палестинска имовина, а затим и у Бејруту осамдесетих. Начин је исти - закон помогне да се заокружи територија и очисти од оних који би се сматрали страним телом. Велики број избеглих притом сада није у ситуацији да се враћа на територију коју су напустили, а многи и не желе. Страх је још превелик.

Како Асад, уз помоћ Русије и Ирана, контролише две трећине земље, то је јасно да побуњеници више неће моћи да рачунају на повратак. Позив који им је упућен можда би могао да буде излазна стратегија, али би исто тако за многе могао да буде и смртна пресуда. Јер борбе за целовиту територију још нису готове, око трећина земље је ван контроле Дамаска, део је под побуњеничким снагама, велики део држе Курди, а по мањим деловима још се налази и оно што је остало од Исламске државе.

Напад на Идлиб требало би да буде кључни тренутак за Асадове снаге, као победнике у сукобу. У те победнике спадала би и Русија, а то овај сукоб враћа на тачку у којој су мање битне жртве, а више битка између сила које су се заправо бориле преко сиријског рата. Из Вашингтона је стигла порука да неће учествовати у обнови земље док је Асад на власти, што значи да ће прикупљање 250 милијарди долара, колико је процењено да је потребно за обнову, такође бити предмет преговора и рачуница о томе ко је шта добио на политичком плану.

Што се Идлиба тиче, Џон Болтон, саветник за националну безбедност председника САД, упозорио је да ће америчке снаге напасти сиријске положаје уколико буде употребљено хемијско оружје. За крај недеље најављен је сусрет Владимира Путина, Реџепа Тајипа Ердогана и Хасана Роханија. Тада ће се можда сазнати нешто више у вези с тим шта чека Сирију. Али нико није превише оптимистичан.

Они који су се затекли у Идлибу страхују да би били оптужени за подршку побуњеницима и да би због тога лако могли да настрадају