БУРАЗЕРСКА ДИГИТАЛИЗАЦИЈА

Послови премијеркиног брата са државом

Откако се Ана Брнабић уселила у Немањину 11, многе ствари су аутоматизоване и дигитализоване. Велику заслугу за то има и фирма у којој је Игор Брнабић један од директора. И њима се то исплатило

Боља услуга не подразумева само услугу на шалтеру. Уколико бисмо аутоматизовали одређене ствари, могли бисмо да остваримо неке уштеде и тај новац уложимо тако да свима нама буде боље. Не, ово није изјавила премијерка Ана Брнабић. Ово је у лето 2016. за Н1 рекао њен брат Игор Брнабић,

као директор компаније Асеко СЕЕ. Десило се то непосредно пре него што је његова сестра, на предлог тадашњег премијера Александра Вучића, постала министарка државне управе и локалне самоуправе.

Та година била је пресудна за њихову каријеру. Игор Брнабић, који је

претходно био на нижим руководећим позицијама, у јануару је ушао у топ менаџмент Асека, а Ана је у августу положила заклетву у Скупштини. Истина је, од тог времена, многе ствари у Србији јесу аутоматизоване и дигитализоване, али је корист од тог процеса имала и фирма Асеко, у

којој је Игор Брнабић један од четири директора.

НИН је у јавно доступним регистрима и на порталу Управе за јавне набавке открио да је ова фирма са државним органима склопила више послова вредних укупно 495,5 милиона динара или више од четири милиона евра. Није спорно да је Асеко и пре тога била једна од водећих ИТ компанија у региону, али појачана пажња јавности на послове са државом сасвим је оправдана због могућности сукоба интереса, с обзиром на то да је сестра премијерка, а њен рођени брат један од директора.

Само месец дана од званичног усељења Ане Брнабић у Немањину 11, Асеку је поверено одржавање интернет портала Пореске управе. На јавном позиву ова фирма доставила је заједничку понуду са Информатиком из Београда. Цена услуге износи 3.950 динара по сату. Укупна процењена вредност набавке износила је 8,33 милиона динара. Услов за учешће на овом јавном позиву био је партнерски статус са Мајкрософтом, а Асеко је доставио потврду о партнерском статусу са овим глобалним ИТ гигантом.

Овај случај занимљив је и због тога што је појединачно највећи акционар Информатике једно јавно предузеће Србијагас, са 30,5 одсто акција. Да све буде чудније, пре него што је у октобру 2009. акције Информатике платио 2,3 милиона евра (220 милиона динара), Србијагас је банкама већ дуговао 170 милиона евра (14 милијарди динара), а Душан Бајатовић је најавио да ће за покриће губитака и за ликвидност у 2009. то јавно предузеће морати да се задужи за додатних 250 милиона евра. Колико је то био добар посао сведочи чињеница да данас, када би хтео да прода акције Информатике, Србијагас за њих на берзи не би могао да добије више од 342.000 евра. Оне данас, дакле, вреде два милиона евра мање него што их је Србијагас платио.

Већ почетком октобра исте године Асеко је потписао нови уговор вредан 64,9 милиона динара, за набавку „софтверске, сториџ и мрежне инфраструктуре“, како га је дефинисала Пореска управа. И на овом тендеру имали су партнера - Комтрејд систем интегрејшн.

Трећи уговор за годину дана са Пореском управом, компанија у којој је Игор Брнабић један од директора, закључила је у мају 2017. Реч је о набавци рачунарске опреме вредне 135,69 милиона динара. И у овом послу партнер им је био Комтрејд.

Непуних годину дана касније, Асеко је победио на новом тендеру Пореске управе. Посао је вредан 11,94 милиона динара, а за те паре би Асеко и њихов партнер Инбокс ИТ солушн требало да развију систем за ослобађање од плаћања ПДВ-а.

Пети посао са Пореском управом недавно је, у твитер-расправи са премијерком, први обелоданио Вук Јеремић, лидер Народне странке. Детаље те преписке пренели су многи медији, али је ретко ко објавио прави разлог расправе - уговори Асека са државом. Реч је о послу одржавања комуникационе опреме и система Пореске управе, за шта је тендер расписала Управа за заједничке послове републичких органа. Оквирни споразум је закључен 4. октобра 2017, а вредност набавке је 58 милиона динара.

Приходи Асека и његових партнера само по основу ових пет уговора са Пореском управом увећани су за 278 милиона динара, или око 2,3 милиона евра.

Није новац пореских обвезника завршавао на рачунима Асека само због послова са Пореском управом. На списку државних клијената је и Паркинг сервис. Од њих су, заједно са групом понуђача, добили 7,36 милиона динара вредан посао за нешто што се зове „интеграције Ентерво ПОС-а са ПОС терминалом банке са провизијом за наплату путем ПОС терминала“.

Пословала је фирма премијеркиног брата и са државним предузећима. У марту ове године, након спроведеног тендера за „класификацију података и превенције губитака података“, Асеко и његов партнер Ентел су са ЕПС-ом потписали уговор вредан 199,75 милиона динара. Истог месеца са Електромрежом Србије закључен је 10,48 милиона динара вредан уговор за набавку „бекап и риковери система“. Сви ти уговори могу се пронаћи на порталу јавних набавки.

Осим што је фирма у којој је један од директора брат председнице Владе склапала директне послове са државом, постоји сумња да се о њеним интересима водило рачуна и приликом доношења неких одлука државних органа, као и неких прописа. Недавно је пажњу изазвао Закон о међубанкарским накнадама, којим су банке обавезне да свим грађанима Србије који имају текући рачун издају „дина“картицу. Образлажући ову одлуку, званичници су у први план истакли заштиту домаће платне картице, али нико од њих није ни у траговима наговестио да ће највећу зараду на томе имати управо компаније које се баве обрадом трансакција. Једна од њих је, како је открио Истиномер, и фирма Чип кард, иза које стоји управо Асеко. Власништво у Чип карду иде преко београдске компаније Пејтен, који је стоодстотни носилац акција матичне компаније Асека из Пољске.

Чип кард је последњих година знатно побољшао пословне резултате. Приходи од 218 милиона динара у 2017. били су за трећину већи него 2016, а истовремено је минус од 2,2 милиона прешао у плус од 7,2 милиона. Многи са нестрпљењем чекају да виде финансијске резултате ове фирме после увођења обавезне „дина“картице.

Премијерка Брнабић је на ове наводе одговарала преко Твитера. Рекла је да је Асеко једна од многих компанија које то раде, али да се уз то баве обрадом трансакција „виза“и „мастер“картица. „Тако да ова мултинационална компанија (чула сам и да је у власништву мог брата) нема никакав интерес да се издаје ’дина’, а не остале. И коначно, овим се баве већ 12 година, а не од када сам ја премијер“, поентирала је Брнабић.

Премијерка је у праву када каже да је Асеко и пре него што је ушла у Владу радио са државом, али је прећутала да је то радила компанија Пексим, у чијој фондацији је она до уласка у Владу била председник Управног одбора. Пексим је 2009. интегрисан у Асеко, а пре тога је радио софтвере за Пореску управу.

Брнабић је и у време док је била у НАЛЕД-у предлагала решења која би могла да иду наруку фирмама из

У првом послу са државом, након уласка Ане Брнабић у Владу, партнер Асеку била је Информатика, у којој је највећи акционар јавно предузеће – Србијагас

ИТ сектора. Тако је у децембру 2015. представљена Национална стратегија за сузбијање сиве економије, а тадашњи премијер Александар Вучић се посебно захвалио НАЛЕД-у на стручној подршци. Ипак, неколико месеци касније Фискални савет је замерио да се овом стратегијом предлаже увођење онлајн фискалних каса, што за пореске обвезнике значи милионски трошак. Притом, нема озбиљних анализа да ће то повећати пореске приходе, упозорио је тада Фискални савет. За чланове овог независног тела било је спорно и то што чланови приватне асоцијације учествују у писању националне стратегије. А приватни и јавни интерес не морају нужно да се поклапају, оценио је тада Фискални савет. Ана Брнабић, у то време председница УО НАЛЕД-а, одговорила је Фискалном савету да је природно да се против сиве економије побуне приватне компаније, које та појава, једну по једну, гаси. Епилог ове приче је да онлајн фискалне касе нису никада уведене у Србији.

Истина је да су пословни приходи Асека, у чијем су власништву и фирме Мултикард из Београда и Е-мон из Подгорице, били значајни и пре него што је Ана Брнабић ушла у Владу - и 2017. и 2013. износили су око 3,6 милијарди динара. Али, док приходи стагнирају профит је приметно порастао. Из консолидованих финансијских извештаја, достављених АПР-у, може се видети да је у 2017. и 2016. нето добит била око 470 милиона динара, за 22 одсто већа него 2015. и за 49 одсто већа него 2013.

У неколико наврата премијерка је говорила о могућем сукобу интереса због тога што је њен брат директор фирме која конкурише за државне послове у Србији. Још у јуну 2017, када је Брнабић била мандатарка за састав нове владе, на питање лидера радикала Војислава Шешеља да ли је у сукобу интереса, рекла је да је као министарка за државну управу и локалну самоуправу тражила мишљење Агенције за борбу против корупције о томе, а да су они у мишљењу навели да нема сукоба интереса. Према њеним речима, препоручено јој је да када на тендеру евентуално победи фирма у којој је њен брат, достави документацију како би они урадили додатне процене о томе како је тендер спроведен.

„То је међународна компанија са регионалним центром у Београду и запошљава више од 500 инжењера. Та компанија има озбиљне и стриктне антикорупцијске мере ако се у било ком трену покаже да су имали било какав конфликт интереса, а посебно у сарадњи са јавном управом и институцијама. Са две стране смо заштићени законима Србије и Агенције за борбу против корупције и самим тржиштем“, истакла је Брнабић. Обећала је и да ће се апсолутно придржавати слова закона и одговарати на сва питања која су, као и ово о њеном брату, легитимна. „Мој брат има 44 године, двоје деце и одвојен живот од мог и ако ме изаберу за премијерку, то не треба да значи да он

мора због тога дати отказ“, закључила је тада мандатарка. Касније је неколико пута изјављивала да посао који њен брат има не може бити транспарентнији. Ипак, дигитализација је на врху приоритета њене премијерске агенде. То, неспорно, грађанима Србије не може да донесе ништа лоше. Баш као што премијерка и њен брат сигурно не виде ништа лоше кад се прокламовани национални циљ поклапа са пословним плановима фирме у којима је Игор Брнабић један од директора.