ИЗ МИНУСА У ПЛУС
Најважнији за опоравак био је извозно оријентисани сектор. Фирме су се фокусирале на спољна тржишта, извозника је сада за 30 одсто више него 2011, а тражња из иностранства дала је замајац локалној економији и већ пет година Шпанија бележи раст БДП-а уз суфицит на текућем рачуну
Шпанска економија је, почев од 2008. године, доживела највећу економску кризу након Шпанског грађанског рата. У 2009. Шпанија је забележила негативну стопу раста бруто домаћег производа (БДП) од 3,6 одсто, да би тек 2014. поново успела да оствари позитиван раст, који се од 2015. додатно убрзао. Последње три године, од 2015. до 2017, обележене су стопама привредног раста вишим од три процента, што Шпанију сврстава у сам врх напредних економија.
Као што је логично у свакој екстерно оријентисаној економији која је у потпуности интегрисана у ланце вредности на глобалном нивоу, узроци кризе су били како локални тако и спољни, и у складу са тим и опоравак и излазак из кризе су такође били условљени интерним и екстерним факторима. Велика светска рецесија која је почела 2007. и 2008. у Сједињеним Америчким Државама је свакако утицала на Шпанију, али су на кризу утицале и унутрашње околности, као што су мехур на тржишту некретнина, проблеми у банкарском сектору и нефлексибилност тржишта рада.
Како би изашла из ове велике кризе и наставила раст на начин на који то ради у последњих пар година, Шпанија, њени грађани и фирме морали су да поднесу велике жртве. Влада је, у координисаном наступу са Европском унијом, морала да спроведе различите реформе које су се показале као кључне у изласку из рецесије.
Међу спроведеним мерама вреди истаћи важан процес фискалне консолидације којим се јавни дефицит од 2012. до 2017. смањио са 10,5 на 3,1 одсто БДП-а, а предвиђено је да ове године буде испод три процента. Како би се постигао овај резултат, било је потребно знатно смањити јавну потрошњу и улагања, у ситуацији у којој је истовремено, услед повећања стопе незапослености, дошло до повећања социјалних давања.
Спроведене су реформе и у банкарском сектору како би се прилагодила његова величина, утврдио обим губитака, извршила докапитализација банака и смањила стопа проблематичних кредита, а такође су спроведене реформе и на тржишту рада како би се повећала његова флексибилност.
Један од фактора од посебног значаја за економски опоравак Шпаније је била и важна улога екстерног сектора. Шпанске фирме су се фокусирале у великој мери на спољна тржишта, а њихова конкурентност је омогућила да инострана потражња да локалној економији неопходни замајац, и то до те мере да се говори о промени модела раста, с обзиром на чињеницу да је ово први пут да се у Шпанији бележи константан раст БДП-а паралелно са суфицитом текућег рачуна у последњих пет година, који је лане достигао 1,9 одсто БДП-а. У прилог томе најбоље говори податак да се од 2011. број шпанских извозно
оријентисаних компанија повећао за 30 одсто.
Наравно, опоравак светске економије а посебно опоравак главних тржишта важних за Шпанију, као што је то Европска унија, омогућио је овај позитиван тренд у нашем извозу. Томе су такође допринеле и ниске каматне стопе и ниске цене нафте.
У целокупном процесу шпанског економског опоравка, други важан фактор био је туризам, сектор традиционално важан за нашу привреду: број туриста који посећују Шпанију не престаје да обара рекорде, достигавши лане 81,8 милиона посетилаца, што позиционира Шпанију на друго место туристичких дестинација у свету. О важности туризма можда најбоље говори податак да овај сектор учествује у БДП-у са 11 одсто, а у запослености са 13 процената.
Након изласка из кризе и са тренутном перспективом, може се закључити да су се позитивне стране шпанске економије, попут високог степена повезаности са светским тржиштима, капацитет да повећа конкурентност своје привреде и водеће позиције шпанских компанија на глобалном нивоу у секторима попут инфраструктуре, обновљивих извора енергије, заштите животне средине, аутомобилске и прехрамбене индустрије, као и атрактивност земље као туристичке дестинације, показале као одлучујуће у опоравку и дозвољавају нам да оптимистички гледамо на будућност.