САМБА ТРАМП

Председнички избори у Бразилу

Nin - - Садржај - ВЛАДАН МАРЈАНОВИЋ

Долазак екстремног десничара Жаира Болсонара на власт може да спречи тактичко гласање за противкандидата у очекиваном другом кругу, попут оног примењиваног у Француској

Присталице Жаира Болсонара, радикалног десничара који је фаворит за победу у првом кругу председничких избора у Бразилу 7. октобра - мада, судећи по резултатима анкета, не и у одлучујућем другом кругу, три седмице касније - пред камерама воле да позирају у положају која симулира држање аутоматске пушке. Шака десне руке, постављене испред груди, савијена је као да ће кажипрст сваког тренутка повући замишљени обарач; шака леве, благо избачене у страну, скупљена као да на њој почива цев.

Широки осмеси који употпуњују тај призор би, из оптимистичког угла, могли да се протумаче као знак да су, ма колико иначе подржавали екстремне ставове бившег армијског капетана и дугогодишњег посланика доњег дома федералног парламента, Болсонарови

симпатизери макар делићем мозга свесни апсурдности - да се не употреби неки тежи израз - пропагирања (пара) државног насиља као лека за земљу која се већ дави у насиљу: прошле године у Бразилу је убијено скоро 64.000 људи, а број регистрованих силовања премашио 60.000. На крају крајева, Болсонара углавном подржавају припадници више и средње класе, којима концепт ироније не би требало да буде непознат. Али у свету захваћеном популистичким лудилом на свим странама - од Америке до Филипина - оптимистичка виђења савремених социо-политичких феномена била би неопростиво наивна; зато се и оно што се тренутно догађа у Бразилу мора посматрати кроз песимистичку призму.

У мноштву примера, Сједињене Државе и Филипини овде нису случајно издвојени. Јер, Болсонара (63) је могуће описати као мешавину америчког председника Доналда Трампа - о чијој се чудовишности готово да више нема шта рећи а да неко то већ није изговорио или написао - и филипинског шефа државе, скаредног Родрига Дутертеа, коме се пре неки дан омакло признање да је (као што се одавно и сумњало) у бруталном „рату против дроге” снагама безбедности давао carte blanche за масовна вансудска погубљења наркомана и ситних дилера. (Под сумњом да је починио злочин против човечности, Дутерте је од марта под прелиминарном истрагом Међународног кривичног суда. Његов портпарол је после изјавио да се председник само „шалио“кад је изјавио да су вансудска погубљења његов „једини грех“.)

Болсонаро, тако, не само да отворено велича злогласну диктатуру која је у Бразилу била на снази од 1964. до 1985, него је дуго заговарао и васпостављање војне управе у земљи. Заговорник је тортуре; кад је 2016. парламент у процедури импичмента сменио председницу Дилму Русеф - у време диктатуре хапшену и мучену свој глас посветио је команданту јединице одговорне за стотине случајева тортуре и десетине убистава у периоду владавине војне хунте.

Болсонарове расистичке, ксенофобичне, мизогине и хомофобичне исту-

пе тешко је побројати; због ширења говора мржње против њега је раније ове године отворена истрага. Барем двапут је у парламенту колегиницама рекао да су толико ружне да не заслужују ни да буду силоване. Противи се изједначењу плата мушкараца и жена за исти посао зато што „жене затрудне“. Једном је констатовао да би више волео да му је син мртав него геј; други пут искључио могућност „ризика“да се неки од његова четири сина (има и једну кћер) забавља с црнкињом - или мушкарцем - јер су „веома добро образовани“. Пре десет година се у једном иступу фактички заузео за стерилизацију сиромашних. Противи се легализацији абортуса, а подржава смртну казну - која у Бразилу формално није укинута, али се не изриче још од краја 19. века. Најављује да би владу коју би он саставио напунио генералима. И, мада се издаје као тобожњи антиестаблишмент кандидат, своје неуспешно бављење политиком (за више од 30 година у парламенту успео је да прогура само два, и то маргинална, законска предлога) и те како је наплатио: у политику је угурао и тројицу синова, а породица се у међувремену прилично обогатила.

Зашто је, онда, Болсонаро већ месецима кандидат с највећом подршком уочи избора?

Укратко, зато што говори оно што велики број грађана у земљи која је на сваки начин у лошем стању жели да чује: да ће успоставити ред и закон, опоравити економију и елиминисати корумпирану политичку елиту. Звучи познато? „Трамп је победио на изборима говорећи да је криминал у великим градовима измакао контроли, да је економија у катастрофалном стању и да је комплетна политичка класа корумпирана… А у случају Бразила све то је неоспорно истина. Па, ако је Трамп могао да буде изабран, замислите шта је тек могуће у земљи попут Бразила“, рекао је за британски Гардијан Брајан Винтер, главни уредник часописа Америкас квотерли.

Бразилу заиста иде лоше у последње време. Након што је ране године владавине Радничке партије (ПТ) обележило извлачење милиона Бразилаца из сиромаштва - чему су кључно допринели приходи које је земља остваривала извозом сировина по тада високим ценама - другу половину тог периода обележили су све сами дебакли. Цене сировина на светском тржишту су се стрмоглавиле, драстично умањујући

Након што је преживео покушај убиства, Болсонаро кампању води из болнице, ривали се уздржавају од напада на њега, а рејтинг му је скочио

државне приходе; Бразил је од 2014. до 2016. прошао кроз најтежу рецесију у својој историји, пропраћену срозавањем БДП-а и растом незапослености (сада на 12 одсто); да би монументални корупционашки скандал у чијем средишту је била државна нафтна компанија Петробрас потпуно уништио кредибилитет ПТ, за коју се испоставило да није ништа боља од остатка бразилске политичке елите, иначе препуне људи с досијеима или под истрагом. Бивши председник и најпопуларнији бразилски политичар Луис Инасио Лула да Силва завршио је у затвору, осуђен на 12 година по оптужници за корупцију чија утемељеност је, по многима, у драстичном нескладу с тежином казне; Лулина наследница на месту шефа државе, Русефова, свргнута је с власти неком врстом парламентарног пуча; да би на њено место 2016. дошао Мишел Темер из Бразилског демократског покрета, и сам под сумњом за умешаност у корупцију. Осећање опште несигурности и незадовољства, ојачано енормно високим стопама насилног криминала - на који и држава редовно одговара екстремним насиљем: само у 2016. полицијски „одреди смрти” убили су 4.000 људи - креирало је атмосферу у којој се преферирају брза и лака решења, каква само популисти и демагози могу да понуде. И ту је на сцену ступио Болсонаро.

Практично без подршке иједне партије (она којој тренутно припада - а променио их је много - има само осам посланика у доњем дому парламента који има 513 места) и без много улагања у кампању, Болсонаро је запаљивим јавним иступима и вештим коришћењем друштвених мрежа (на Фејсбуку има пет милиона пратилаца) брзо избио у први план, да би на месец дана пред гласање, у бизарном сплету околности, његова популарност додатно почела да расте након што је био жртва покушаја убиства. На једном митингу њега је, наиме, тешко повредио ментално оболели нападач; убодна рана је, тврди се, била толико тешка да је Болсонаро једва извукао живу главу. Испало је да му је то дошло као поручено: кампању је наставио из болнице у којој се и даље опоравља, ривали су почели да се уздржавају од напада на њега, а подршка му је скочила на 27 одсто, што ће бити довољно за победу у првом кругу.

Једино што ће Болсонару у том случају још стајати на путу биће тренутно другопласирани кандидат ПТ Фернандо Хадад, иза кога ће, тако се барем предвиђа, у другом кругу - по узору на тактичко гласање на председничким изборима у Француској 2002. и 2017. да би се спречио долазак на власт кандидата екстремне деснице - стати већина бразилских бирача. Нема, међутим, гаранција да ће тако и бити. За почетак, Хадад - бивши градоначелник Сао Паула који је докторирао на Марксу - у трку се укључио тек у првој половини септембра, када је Лула коначно одустао од кандидатуре, па многи Бразилци још нису ни чули за њега; осим тога, процењује се да отприлике трећина од око 147 милиона бирача после свега више ни случајно не жели да гласа за кандидата ПТ. Како ће у таквим околностима бити избегнута катастрофа какву би представљала победа Болсонара велико је питање.

Провокација као главна тактика: Жаир Болсонаро ужива највећу подршку у вишим и средњим слојевима

Недовољно препознатљив: Кандидат Радничке партије Фернандо Хадад

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.