ГОРКО ПИВО

Избори у Баварској

Nin - - Садржај - ВЛАДАН МАРЈАНОВИЋ

Минхенски Бајерн је нову сезону започео наизглед убедљиво, али је онда уследио неочекивани пад: тим је без победе већ четири утакмице - три првенствене и једну у Лиги шампиона - што је, за екстремно високе стандарде које овај гигант европског фудбала себи поставља, скоро па равно кризи. На страну сад то што је баварски клуб до те мере непристојно богат и моћан у односу на конкуренцију да је у последњих шест година освојио исто толико титула првака (од укупно 28; други најуспешнији клуб у историји немачког фудбала их има девет), успут претварајући иначе по свему узорну Бундеслигу у неконкурентно такмичење; кад Бајерну не иде, макар и накратко, од тога се неизоставно прави драма. Није случајно што су га - имајући на уму константно високу концентрацију необузданог мушког ега што у играчком кадру, што у управи клуба - Немци својевремено поспрдно прозвали ФК Холивуд.

У немачким оквирима, нездрава доминација Бајерна у поређењу бледи само пред политичким монополом који у Баварској (12,6 милиона становника) има конзервативна Хришћанско-социјална унија (ЦСУ): ова партија је на покрајинским изборима од 1954. наовамо само 2008. пропустила да освоји апсолутну већину, притом се никад не спустивши испод 43 одсто освојених гласова. Времена су се, међутим, променила, па сада и ЦСУ дрма криза, иако ће и после овонедељног гласања остати далеко најјача странка у покрајини. Очекује се да на њима забележи историјски најлошији резултат - према последњим проценама, 33 до 35 одсто - и први пут остане без већине; због тога ће, да би формирала нову покрајинску владу, морати да потражи коалиционог партнера - или, мање вероватно, више њих. А све то неће проћи без

последица по функционисање ионако фрагилне савезне владе, у којој ЦСУ и Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) канцеларке Ангеле Меркел, у изнуђеној коалицији власт деле са Социјалдемократском партијом (СПД). Питање је само - каквих.

Као и за много тога другог што се у Немачкој променило у последње три године, поједностављено објашњење за то како је дошло до тога да ЦСУ почне да губи упориште лежи у избегличкој кризи из 2015, односно политичким последицама које је та криза произвела. Неконтролисани прилив миграната те године, након непромишљеног излива великодушности канцеларке Ангеле Меркел, изазвао је снажну противреакцију у виду наглог јачања крајње деснице; њу данас оличавају колико антимигрантски и антиисламски настројена Алтернатива за Немачку (АфД), која је после прошлогодишњих савезних избора узнапредовала до статуса треће најјаче странке у Бундестагу, толико и (пре свега на истоку земље) све видљивије и агресивније неонацистичке групе.

Тај процес радикализације, по природи ствари, није могао да заобиђе ни Баварску, тим пре што се она, као једна од две најјужније покрајине, директно нашла на правцу рута којима су се мигранти сливали у Немачку: упркос додатном скретању ЦСУ удесно, пре свега на плану имиграционе политике и јавне безбедности, те све наглашенијем дистанцирању од Меркелове - а све то како би се некако неутралисао пробој АфД - странка савезног министра унутрашњих послова Хорста Зехофера наставила је да губи подршку на рачун Алтернативе, чија се подршка у Баварској тренутно врти негде око 10 одсто.

Општи тренд јачања радикалне деснице уочљив широм света - по чему ни Немачка није изузетак - не објашњава, ипак, до краја оно што се дешава у Баварској. Јер, према истим тим анкетама, на другом месту по популарности - далеко иза ЦСУ, али и значајно испред свих осталих - налазе се Зелени, којима се тренутно предвиђа 18 одсто гласова, двоструко више него што је ова партија освојила на савезним изборима. А то се, и кад се узме у обзир да су немачки Зелени одавно прележали дечје болести карактеристичне за партије тог профила и етаблирали се као мејнстрим странка, не уклапа у поменуту слику глобалног померања политичког дискурса удесно.

Није, према томе, толико реч о томе да и иначе конзервативна Баварска попушта пред десним популизмом, колико о другом доминантном светском тренду последњих десетак година: константном слабљењу подршке традиционалним странкама левог и десног центра у корист других, мањих, доскора маргиналних, или потпуно нових покрета и партија. У Баварској је очито требало више времена да та тенденција узме маха, али је сада изгледа и на њу дошао ред. Показују то и резултати септембарског истраживања рађеног за телевизију АРД, према којима је 52 одсто Бавараца делимично или у потпуности незадовољно покрајинским властима; чак 71 одсто њих преферира да Баварска после ових избора добије коалициону владу, наспрам само 23 одсто који би да и даље остане све по старом.

Овакво расположење баварских бирача индиректно потврђује још нешто: да је скретање ЦСУ удесно да би се одбио напад АфД за нежељену последицу имао одливање једног броја бирача ЦСУ и на другу страну, ка центру - где као најприхватљивију опцију виде управо Зелене. Што, кад се све побројано узме у обзир, сугерише да су се Зехофер и његов наследник на месту председника покрајинске владе Маркус Зедер преиграли када су кренули да се на сваки могући начин ограђују од Меркелове. У једној септембарској анализи Дојче веле је

Челници ЦСУ су се по свему судећи преиграли када су кренули да се наглашено дистанцирају од Меркелове

чак отишао толико далеко да процени како би очекивани релативни неуспех ЦСУ на гласању 14. октобра, уместо да додатно науди већ уздрманој канцеларки, парадоксално, могао да јој иде у прилог, јер би Зехофера, због чијег неслагања с њеном мигрантском политиком летос влада умало није пала, свео на праву меру, а лако могуће натерао и на повлачење с министарске позиције. У ком би се случају по ко зна који пут испоставило да је после толиких година у политици - иако често делује пасивно и инертно - Меркелова и даље вештији играч од својих мушких опонената и ривала.

Канцеларки свакако не би сметало ако ЦСУ, уколико резултати буду у складу с прогнозама, буде приморан да нову баварску владу саставља са Зеленима: и њена прва опција за формирање савезне владе прошле године била је коалиција са Зеленима и либералима (ФДП), до чега на крају није дошло јер се ФДП повукао из преговора. За ЦСУ би, међутим, савезништво са Зеленима значило да би поново морала да своју политику учини умеренијом, пошто Зелени не би толерисали ауторитарне или антиевропске испаде каквим су челници ове странке постали склони. Будући да су социјалдемократе и либерали у Баварској преслаби, а сарадња с АфД се сматра неприхватљивом, сваки други покушај да се састави влада подразумевао би трочлану уместо двочлане коалиције; то би за ЦСУ ствари учинило још компликованијим него што већ јесу, па засад мало ко верује да је тако нешто могуће.

Има, дакле, довољно разлога да се не подлегне пориву да се по инерцији - јер је реч о „сестринским“партијама које традиционално заједнички партиципирају у власти на савезном нивоу - очекивани незадовољавајући резултат ЦСУ види и као још један ударац канцеларки. Ослабљена позиција ЦСУ у Баварској и, последично, у савезној влади биће мања сметња од напетости у самој ЦДУ, растуће нестрпљивој (посебно на конзервативном крилу) да види када ће се и на који начин окончати ера Меркелове - али и свесној да њу, колико год јој позиција била ослабљена, и даље нема ко да замени. Док се то не промени, не би се требало кладити против Меркелове.

Надмудривање: Министар унутрашњих послова Хорст Зехофер (ЦСУ) и канцеларка Ангела Меркел (ЦДУ)

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.