Десант на Сарајево

ШТА СУ ДОНЕЛИ ОПШТИ ИЗБОРИ У БИХ

Nin - - Садржај - 40 НИН/11/10/2018.

Милорад Додик је након тек завршеног одмеравања знатно ојачао и већ је послао поруку да нема намеру да улази у зграду Председништва БиХ док на њој не буде заставе Републике Српске

Милорад Додик је након тек завршеног одмеравања знатно ојачао и већ је послао поруку да нема намеру да улази у зграду Председништва БиХ док на њој не буде заставе Републике Српске

Истог дана одржани су општи избори у Босни и Херцеговини и у Бразилу, и на једном и на другом месту и председнички и избори за парламенте различитих нивоа – готово подједнако компликовани. У земљи која има 147 милиона бирача безмало се све зна, припрема се други круг, док у земљи у којој је изашло нешто више од милион и по људи за коначне резултате ће бити потребно скоро месец дана, што очито говори о лошем правном оквиру који регулише ову област, али и траљавости тела које изборе проводе, што, наравно, није изговор за изборне губитнике.

И поред тога што ће требати необјашњиво дуго време да се озваниче коначни резултати, изборни победници се знају. Али, пре тога, ваља рећи да се овдашња правила ретко виђају у европским државама – изборни праг је изузетно низак, тек три одсто, али он се мора остварити само у једној изборној јединици, а Република Српска је подељена у девет, а Федерација БиХ у десет изборних јединица. То практично значи да изборног цензуса готово нема и то охрабрује, поред осталих, и којекакве егзибиционисте и авантуристе. Последица такве ситуација да ће, рецимо, у Представничко веће Парламентарне скупштине БиХ, које има 42 посланик, а ући представници чак петнаест политичких партија и коалиција. У парламент Републике Српске, који броји 83 посланика, ући ће вероватно представници десетак политичких партија. То прилично компликује функционисање ових тела, даје огроман простор за политичку корупцију и омогућава патуљастим политичким групацијама да се понашају уцењивачки. Занимљиво је да овде нема ни другог круга, не морате имати натполовичну већину већ се релативни победници проглашавају апсолутним. Таква изборна правила креирала је непосредно после рата међународна управа, а онда је то делимично мењано и допуњавано двадесетак пута и све је дозлабога компликовано и недоречено.

Неких великих изборних изненађења нема, мање-више све је очекивано. У Републици Српској Милорад Додик и политичка групација око њега однели су још једну победу, убедљивију него пре четири године – поред тога што ће задржати власт у Републици Српској сад ће, сасвим је јасно, бити и српски представници у заједничким органима Босне и Херцеговине. Истина, из супротстављеног табора тражили су ново пребројавање гласачких листића износећи сумњу да има „неких нерегуларности“, „невидљивих радњи“. Али, бројни међународни посматрачи су изнели само неке мање примедбе, које се углавном односе на недоречености правног оквира, а не на саме резултате избора.

Додик је уверљивије него што се очекивало победио Младена Иванића за позицију српског члана Председништва БиХ. Није то био суштински судар два концепта, јер око позиције Републике Српске у оквиру БиХ нема разлике, више је то разлика у појавном смислу. Додик је правио атмосферу по којој су се сви обрушили на Републику Српску, али је он ту како би их све победио. Иванић покушавао да објасни да РС мора економски и демографски ојачати, тражити савезнике на све стране и гурати се тамо где јој није место. Бирачи су већински поверовали Додику, а по процени најнепристраснијих превагу је донело то што је Додик добио подршку Србије, Русије и Српске православне цркве. Већина министра у Влади Србије, неки и по више пута, у време изборне кампање посетила је Републику Српску, обавезан је био и разговор са Додиком. Он и Вучић су разменили јавна писма у којима је јасно било на којој је страни председник Србије. Руска страна приче – Сергеј Лавров је био у Бањалуци, у финишу кампање Путин и Додик су се састали у Сочију. Са патријархом Иринејом Додик се током кампање срео трипут – у Бихаћу на освећењу цркве, у Требињу на устоличењу владике Димитрија, а на дан изборне ћутње патријарх је био у Додиковом селу код Лакташа где је освештао нову цркву. Мајсторски је све изведено и Срби су поклонили поверење Додику да их представља и симболично, а неки верују и суштински, у најјачем телу у БиХ.

Додик је, јасно је, повукао и досадашњу премијерку Жељку Цвијановић да победи председника СДС-а Вукоту Говедарицу и она ће у наредне четири године бити на месту председника Републике Српске. Додиков СНСД задржао је водећу позицију у Скупштини Републике Српске, а освојили су највише мандата за Парламент БиХ. Ни на једном месту СНСД неће моћи без коалиционих партнера, у парламенту Републике Српске имају тридесетак од 83 посланика и то је негде на нивоу колико су имали и досад. Највећи парламентарни раст бележи њихов коалициони партнер Демократски народни савез Марка Павића, бившег дугогодишњег градоначелника Приједора. Они ће контролисати петнаест одсто посланичких места и предста-

вљају прави политички феномен – из избора у изборе непрекидно расту и свима је јасно да ће им Додик овог пута морати дати знатно већи комад власти него досад. Осетан раст забележили су овдашњи социјалисти, други коалициони партнер Додика, али не као ДНС.

Највећи губитник избора је Српска демократска странка која је за четири године изгубила чак четвртину бирачког тела, а и тад су, као знатно јачи, остали у опозицији. СДС је важан јер, по многим веровањима, без њихове консолидације нема ни озбиљније консолидације целокупне опозиције. Направили су многе грешке у самој кампањи, нису умели да подесе ни програм ни причу према очекивању бирача. Догодило им се чак и то да су у изборе ушли а да у најужем руководству нису имали никог из Бањалуке и доживели су озбиљан пад од којег ће се тешко опоравити. Због таквог њиховог резултата готово је непримећено остало да је ојачала Партија демократског прогреса, као друга по снази у позицији.

Укратко, Додик је са својом политичком групацијом знатно ојачао, остварио оно што је наумио и сад постају важне приче како ће он ући у Сарајево и шта ће се тамо збивати. Већ је послао поруку да нема намеру да улази у зграду Председништва док тамо не буде заставе Републике Српске. Неки су то протумачили као заметање кавге, а други као вешт потез којим тестира своје противнике. Одмах после победе обећао је да ће у оквиру БиХ ојачати позицију Републике Српске. Зна да ће тамо, али избегава да о томе прича, морати правити коалицију са Изетбеговићевом СДА, баш онакву за коју је протекле четири године оптуживао своје политичке противнике. Власт на нивоу БиХ у принципу се не прави према програмским или неким другим сличностима, већ се просто састави од унутарнационалних победника, само је неопходно да ту формално постоји натполовична већина. Функционисање било којег тела на нивоу БиХ подразумева, кажу они који су то прошли, готово дневне компромисе, политичке трговине и слично. Додик у својој политичкој каријери и није баш био склон компромисима, али он је данас човек са много животног и политичког искуства, са много утакмица у ногама, и вероватно са собом води репрезентативан састав саветника и још зна да је под посебним мониторингом међународне управе, која јесте у односу на ранија времена знатно ослабила, али снагу није изгубила у потпуности.

У Председништву су још Изетбеговићев фаворит Шефик Џаферовић и Жељко Комшић који је гласовима Бошњака поразио лидера ХДЗ и досадашњег хрватског члана Председништва Драгана Човића. За Џаферовића је јасно да ће наставити тамо где је Изетбеговић стао, али је прави земљотрес изазвао повратак Комшића у Председништво. Хрвати мисле да је то очигледан доказ мајоризације четвороструко бројнијих Бошњака. Загреб се већ озбиљно љути, премијер Хрватске Пленковић је већ у првој реакцији рекао да „то није добро ни за Хрвате ни за Босну и Херцеговину“, а Комшић је одбрусио „шта он има да се меша, ово су избори у БиХ а не у Хрватској“и још најавио тужбу против Хрватске због изградње Пељешког моста. Овде је реч о судару двају концепата, Комшић се залаже за грађанско устројство БиХ, а већина Хрвата (доказали су гласањем) мисли да се тако нарушава уставни принцип конститутивности народа и да је то само друга шифра за безочну мајоризацију. Представници Хрватске у свим телима Европске уније већ су добили упутство да разјасне ствар тамо „где треба“. Ова прича ће, сматрају и сви водећи медији у свету, битно обележити будућа политичка дешавања не само у БиХ, већ можда и у региону. У тренутку када је овај број НИН-а одлазио у штампу у Мостару су најављени протести због Комшићевог избора.

Да ли ће се Додик умешати у овој судар Сарајева на једној и Мостара и Загреба на другој страни или ће гледати своја посла, још се нико не усуђује да прогнозира, јер се он прилично горљиво све до пре годину дана залагао за трећи, хрватски ентитет. У последње време то не помиње, а боље обавештени тврде да је добио такав савет од неког моћнијег и важнијег.

Прави земљотрес изазвао је повратак Комшића у Председништво јер Хрвати сматрају да је то очигледан доказ мајоризације четвороструко бројнијих Бошњака

Победа националне реторике: Гласачи су поверовали у Додикову причу о угрожености Републике Српске За НИН из Бањалуке

Очекивани тријумф СДА: Шефик Џаферовић и Бакир Изетбеговић

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.