САВЕТИ ОД ДВА МИЛИОНА ДОЛАРА

Политика Послови Тонија Блера у Србији

Nin - - Садржај - ИЛИЈА СТАМЕНКОВИЋ

Иако је Вучић изјавио да бивши британски премијер „није коштао Србију ни динар“, огранак једне од његових фирми у Београду, наплатио је 2016. године 233,4 милиона динара за своје услуге. Блерова фирма отворена је фебруара исте године, а из регистра избрисана тек у априлу ове

Бивши премијер Велике Британије Тони Блер отворио је фирму у Србији, којој је за консултантске услуге исплаћено 223,4 милиона динара или више од 2,15 милиона долара, открива НИН. Фирма Windrush ventures No. 3, преко које је један од заговорника бомбардовања Србије 1999. зарадио новац у Београду, затворена је недуго након што је новац пребачен у Велику Британију. Упркос томе, постоје документи по којима Блер и даље има послове у Србији, али је то толико вешто сакривено да није могуће утврдити ко га плаћа, на име којих услуга и преко којих фирми иде новац.

У јавни простор Србије име Тонија Блера вратило се прошлог месеца, када је један од лидера опозиције Вук Јеремић обелоданио незванична сазнања да је бивши британски премијер ангажован „да у име наше земље заговара предлог о разграничењу између Срба и Албанаца на Косову“. Са тим предлогом се, за сада, не слаже Немачка, иако се по Београду све гласније прича да то противљење Ангеле Меркел можда неће још дуго трајати.

Председник Србије Александар Вучић и Блеров Институт за глобалне промене су демантовали Јеремића. Вучић је рекао да он преговара о Косову, а не Блер, док је Институт за глобалне промене саопштио да „Блер апсолутно не наступа у име Владе Србије или председника“. „Пројекат нашег iнститута нема никакве везе са питањем Косова“, поручили су, али ниједном својом реченицом нису демантовали Јеремићеве тврдње о лобирању и састанку Блера са Ангелом Меркел на тему разграничења, док се из других докумената Института види да постоје њихови пројекти са Србијом.

Контроверза да Србија сада плаћа Блера да он игра било какву улогу у решавању будућег статуса Косова довољно завређује пажњу, посебно због „доприноса“који је имао у време када је био британски премијер. Крајем деведесетих био је један од најгласнијих заговорника независности Косова и бомбардовања СР Југославије. У мемоарима, објављеним 2010. написао је чак да своју улогу сматра „кључном“. Писао је да Американци, за разлику од њега, нису били толико заинтересовани за војно решење, пошто га није било лако „продати“америчком јавном мњењу.

„За разлику од сукоба у Авганистану и Ираку, било је јако тешко рећи шта су директни амерички интереси на Косову“, написао је Блер. У истим мемоарима пише и да га је Косово научило низу лекција – „о власти, о вођству и о себи и да се сада диви када размишља о томе како се ситуација развијала“. Тврди, такође, и да је Косово „дефинисало његово виђење спољних и војних интервенција уопште“.

Блерово име се данас у светској јавности спомиње уз подсећање на улогу у фалсификовању доказа за инвазију на Ирак, али и због нетранспарентног пословања и услуга које нуди контроверзним владарима широм света. О њему влада перцепција да не бира од кога узима новац и у том контексту се спомиње низ аранжмана са ауторитарним режимима у Африци, Азији и Блиском истоку. Његова политичка заоставштина је таква да би било какво коначно решење за Косово могло да му пружи изговор да се за нешто успешно залагао током вођења Велике Британије.

НИН је покушао да пронађе трагове Блерових послова са Србијом у званичним папирима и регистрима наше земље, али и Велике Британије. Незваничних података о његовом раду у Србији било је и раније и у том контексту се спомињало ангажовање од стране Уједињених Арапских Емирата за такозване деливери јуните. По Београду се и незванично причало да је његова супруга Чери Блер, угледна лондонска адвокатица, боравила пре неколико година у Србији и посетила једну канцеларију, али прецизних и поузданих података није било.

Блер је први пут посетио Србију 2014, када се састао са Вучићем. Прво је саопштено да ће Блер бити саветник тадашњем премијеру, да би се убрзо открило да је Влада откупила модел функционисања извршне власти у пројекту такозваних деливери јунита. У фебруару 2015. Блер је одржао једносатно предавање појединим министрима и њиховим сарадницима у Клубу посланика у Београду. Присутнима је објашњавао стратегију политичког деловања и односе с јавношћу, као и начин на који би требало да комуницирају са медијима. Предавању су присуствовали министри Зорана Михајловић, Небојша Стефановић, Златибор Лончар, Александар Вулин, Кори Удовички, Душан Вујовић и Жељко Сертић, као и тадашњи градоначелник Београда Синиша Мали, који је у међувремену аванзовао и постао министар финансија након одласка Душана Вујовића.

Пре три и по године, у фебруару 2015. Вучић је изјавио да се са бившим британским премијером до тада сретао пет-шест пута, али да „Блер није коштао Србију ни динар“. Провладин Информер је 14 месеци касније објавио да је „Вучић отпустио Блера“. У тексту који се и данас може пронаћи на сајту тог таблоида пише да је српски премијер оценио да му услуге агенција Тонија Блера нису више потребне. „Ова одлука је саопштена људима из поменуте агенције јер Александар Вучић једноставно није потписао уговор о даљој сарадњи, док се Вучић и Блер нису срели тим поводом“, пише у тексту објављеном 16. априла 2016.

Међутим, документи до којих је дошао НИН показују да је огранак једне од многих Блерових фирми, под називом Windrush ventures No. 3 основан у Србији свега два месеца пре објаве да „Вучић и Блер више не сарађују“. НИН открива да је Блерова компанија регистрована у Агенцији за привредне регистре 10. фебруара 2016. на адреси Краљице Наталије 11 у центру Београда. Претежна делатност ове фирме су, како се наводи у документима, „консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем“.

Заступништво ове фирме у Београду водио је Новозеланђанин Џејсон Самјуел Ширанк, испоставиће се, дугогодишњи блиски сарадник Тонија Блера, финансијски контролер и директор његових пет фирми у Великој Британији.

Из финансијског извештаја београдског заступништва Windrush ventures No. 3 за 2016. годину може се видети да је Блерова фирма имала приход од 233,4 милиона динара или скоро 2,1 милион долара. У извештају се прецизира да је тај приход остварен од „продаје услуга на страном тржишту/матично лице“. Највећи део новца из београдске фирме исте године је негде пребачен и то преко „консултантских трошкова“. Пребачено је укупно 217,1 милион динара или око 1,95 милиона долара. Само на разлику између зарађеног и пребаченог новца, у Србији је плаћен порез од два милиона и 442.000 динара или око 21.900 долара.

У следећој, 2017. години Windrush у Србији није имао никакве приходе, а расход је био свега 18.000 динара за нематеријалне трошкове, па је београдско заступништво фирме угашено 3. априла ове године.

Одакле је дошао новац за Блера, ко га је уплатио и какве је услуге пружио заузврат бивши британски премијер, за сада није могуће утврдити, јер je Windrush 3 у Великој Британији направљен тако да нема никакву обавезу објављивања финансијских извештаја. Али, такав начин брзе зараде и сакривања праве сврхе уплате, само додатно побуђује сумњу да је Блер ангажован, између осталог, и за лобирање.

Осим Института за глобалне промене, као кровне организације, под Блеровом контролом се налази још неколико компанија под називом Windrush No 1, Windrush No 2 и Windrush No 3. По истом принципу има и фирме Firerush No 1, 2 и 3, као и компанију Milltown. Када је 2012. британски Гардијан објавио да је таква шема компанија направљена да би се избегло плаћање пореза, Блер је то демантовао, али је рекао да је

Од 2,1 милион долара, колико је зарадила у Србији, Блерова фирма је преко „консултантских трошкова“из земље изнела 1,95 милиона, тако да је само на разлику платила порез од око 21.900 долара

Иако је београдски огранак фирме угасио 3. априла ове године, Блер је виђен у престоници Србије три месеца касније, а текст и фотографију којом је то поткрепио објавио је новинар британског Индипендента

„добио савет од компаније КПМГ да оснива фирме на тај начин како би сачувао свој бизнис поверљивим“. Управо је на адреси чувене ревизорске куће КПМГ, у Улици краљице Наталије, основан београдски огранак Блерове фирме.

Трагови Блеровог пословања у Србији могу се пронаћи и у годишњем извештају његовог Института за глобалне промене. Тамо се наводе сви послови које бивши британски премијер има, а на једном месту стидљиво се спомиње и Србија.

„Укупан број стално запослених и локално ангажованог особља, у јулу 2018. године износи 221, многи од њих су ангажовани у Африци, као и у нашим канцеларијама у САД, Уједињеним Арапским Емиратима, Израелу и Србији…“, наводи се у Блеровом извештају од 5. септембра ове године. Даље су у извештају побројани сви послови и активности које има широм света, али детаљнији опис београдске канцеларије се нигде више не спомиње.

Из овог извештаја произлази да је Блер и у јулу ове године имао

канцеларију и запослене у Београду, упркос томе што је Windrush угашен у српском АПР-у у априлу. Дакле, судећи по оном што је бивши премијер пријавио енглеским властима, он је и даље активан у Београду.

Коинциденција или не, тек Блер је последњи пут у Београду био управо у јулу ове године. Сасвим случајно га је на тераси хотела Метропол усликао новинар британског Индипендента Роберт Фиск и ту фотографију објавио прво на Твитеру, а онда и у свом матичном листу. У тексту се на аналитичан начин Фиск бави питањем ко је победио у рату док се Србија и Косово боре за чланство у ЕУ и наводи: „Једна мисао: неких три године раније, Тони Блер - човек који је делимично одговоран за НАТО бомбардовање Србије - узео је саветничку улогу у Вучићевој влади преко фирме Блер асосијејтс. И сада - мислим сада - сипа оранжђус у кафићу једног од београдских најбољих хотела овог четвртка ујутру. Да, заиста, ко је победио у рату“, упитао је Фиск у тексту од 6. јула ове године.

Windrush ventures No. 3 чији огранак је постојао у Србији већ је позната британској, али и светској јавности и то у контексту Блерових послова са Казахстаном.

Током 2016. британски медији су објавили да је Блер саветовао владу Казахстана и „њеног аутократског председника Нурсултана Назарбајева“. Влада Казахстана га је саветовала за консултације у неколико реформских пројеката који укључује судске, економске и политичке промене. Блер је саветовао Казахстан од 2011. до 2016, а све исплате Блеру, тврде британски медији, ишле су управо преко фирме Windrush Ventures No. 3.

Ако се ово има у виду, онда можда и није толико изненађење Вучићева посета Казахстану и Назарбајеву, свега неколико дана након што се поново покренула прича о ангажману Блера да лобира за српске интересе у преговорима о Косову.

Строго поверљиво: Када је 2012. Гардијан објавио да му бројне фирме служе да би избегао плаћање пореза, Блер је то демантовао и рекао да то ради да би „сачувао свој бизнис поверљивим“. Можда зато и не може да се уђе у траг неким уплатама

Пословни партнери: Након првог састанка 2014, најпре је саопштено да ће Блер бити саветник Вучићу, а онда је Влада откупила модел функционисања извршне власти у пројекту такозваних деливери јунита

Црно на бело: Факсимил биланса успеха Блерове фирме у Србији за 2016. и принт скрин дела извештаја из кога се види да његов Институт за глобалне промене и ове године има запослених у нашој земљи

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.