И ћутање има границе

ХАНА СЕЛИМОВИЋ

Nin - - Садржај - Хана Селимовић

Верујем да много људи унутар Народног позоришта може написати дневник злостављања, понижавања и игнорисања од стране господина Савића. Чудим се да смо и оволико дуго били успавани

Упетак (19. 10. 2018), Ивана Кризманић, Марко Маковичић и Јерко Маричић, прекинули су извођење представе у култном загребачком &тд-у. Ово троје храбрих глумаца, искористили су „простор представе“како би јавно проговорили о теми која потреса хрватску културну јавност последњих месеци. Наиме, Наташа Рајковић (дуги низ година потписник целокупног програма Студентског центра у Загребу) смењена је усред летњих празника, када су вероватно, градске власти рачунале на најмању могућу реакцију. Глумци су се обратили публици: „Брине нас што се догађа у овом театру. Брине нас што се догађа с овом и представама других колега... У овом казалишту радили су неки од редатеља који су постали важна имена попут Анице Томић, Јелене Ковачић, Оливера Фрљића, Мирана Курспахића... На неки начин сада се то покушава укинути и зауставити.“Уследио је дијалог са публиком, која је и сама узела учешће, након чега су глумци одиграли представу до краја.

Ово се догодило четири дана након што је у Народном позоришту у Београду смењен Жељко Хубач. Београд је на овај чин врхунског

цинизма, вређања интелигенције и кажњавања успеха, реаговао ништа мање храбро и достојанствено. Глумци Народног позоришта су у свом иступању у јавност дали пример грађанске и еснафске свести и одговорности. Таква је била и реакција читаве културне јавности, као и подршка из региона. Аналогија између ове две ситуације је таква да је можемо подвести под готово исти именитељ - Систематско урушавање културе, институција, кадрова, и на крају, уметника самог.

Моја професија је разлог због ког упорно остајем у Србији. Она је до те мере везана за матерњи језик, да никада нисам имала довољно храбрости да ризикујем посао у који сам заљубљена, и напросто одем. И поред уверења да је промена ту негде иза угла, сведочила сам за својих десет година рада да је уметност углавном супротстављена апсолутном немару, бахатости, незнању и силеџијству оних који би требало да су управо њени заштитници.

Господин Дејан Савић је на иступ својих запослених реаговао у јутарњем програму телевизије Пинк, називајући их љубоморнима на успех НП (који су они сами постигли), по- литикантима (иако је он био тај који је очигледно злоупотребљавао сопствену позицију моћи) и онима који желе паре из ове институције за своје џепове (дочим, сигурна сам, господин Савић толико посвећен уметности дириговања никад не стиже мислити на новац и финансијске малверзације).

„Маестро“Савић је човек који у својим општа места образложењима о Хубачевој смени говори о томе да је четири године довољно да неко покаже шта уме, а он лично, како се сам хвали, на Нушићевој фотељи седи већ више од шест. Да ли господин Савић може џентлменски да прихвати да је за то време показао довољно шта и како уме? Ако му је до фотеље, предлажем да се одрекнемо и те позоришне реликвије, нека је господин Савић понесе кући, али да уступи своју позицију, која је много више од фотеље, некоме ко ће заиста радити свој посао, часно, одговорно и са љубављу. Док ово пишем добијам вест да је Драма Народног позоришта добила своју 109. награду у мандату господина Хубача (који траје још четири дана).

Управник Савић се хвалио како су то и његове награде или награде свих нас. Ја пак мислим овако: да није било Дејана Савића, освојили бисмо много више. Поменуте смо освојили не уз његову помоћ, већ упркос њему. Верујем да много људи унутар те куће може написати дневник злостављања, понижавања и игнорисања од стране господина Савића. Чудим се да смо и оволико дуго били успавани, трпећи незаинтересованост за наше услове, а ипак успели да предано радимо свој посао. Но, све има своје границе, па тако и ћутање поводом тога да национално позориште, бастион српске културе, води човек недостојан те позиције.

Моја нада је да ће јубиларну 150. сезону Драма Народног позоришта обележити то, да ће људи који воде државу и имају одговорност пред народом и огромним бројем уметника који су подигли свој глас, извршити корекцију на ову сомнабулну и бесмислену самовољу једног човека, чије сам име већ сувише пута овде написала. Уколико пак то не буде епилог ове ситуације, ја више нећу имати страх од тога да одем из Србије.

Имаћу страх да останем.

глумица

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.