Подгревање кризе

ПАД ИНДЕКСА НА БЕРЗАМА И НАЈАВА НОВОГ КОЛАПСА

Nin - - Садржај - ПЕТРИЦА ЂАКОВИЋ

Јесу ли последња колебања на светским берзама увод у нову глобалну кризу коју предвиђају поједини светски економисти или нормална тржишна појава? Смеши ли нам се нова рецесија

Као да прогноза да ће економски раст у овој и следећој години бити мањи од очекиваног, упозоравајућа порука ММФ-а послата са егзотичног Балија, током годишњег заседања две највеће светске финансијске институције и најновија дешавања на готово свим светским берзама нису довољни да заледе крв у финансијским жилама, и од економисте познатог по најави претходне глобалне кризе, Нуријела Рубинија стижу озбиљна упозорења. „Доктор пропаст“, прозван тако управо због пророчког предвиђања кризе из 2008, упозорава да је још увек актуелна расправа о узроцима, последицама и наученим лекцијама постала ирелевантна и наводи тачно 10 разлога за нову рецесију. У тексту Стварање услова за рецесију и финансијску кризу 2020. написаном за Project Syndicate, Рубини и његов колега Брунело Роса, са Лондонске школе економије, тврде да су тренутне стопе економског раста САД неодрживе, што ће се видети управо 2020. када се потроши фискална подршка која те стопе тренутно држи већим него што је реално. Због погрешног тренутка за те фискалне стимулансе, америчка економија је тренутно прегрејана, а инфлација већа од циљане, па Рубини и Роса верују да ће Федералне резерве САД наставити да повећавају референтну каматну стопу, што ће довести до раста и долара и камата. Пошто ће такву монетарну политику водити и друге кључне светске економије, притисак на даље повећање камата ће бити још већи, а глобална ликвидност све мања. Даљи раст инфлације узроковаће и америчка протекционистичка политика, односно трговински ратови које лидер САД Доналд Трамп води са Кином, Европом и другим светским економијама, а њихов одговор на Трампове потезе, додатно ће успорити глобални раст...

Рубинијев списак разлога због којих се свет налази пред новом кризом, овде се не зауставља, а НИН је додатно истраживао да ли је ово што се последњих недеља дешава на водећим светским берзама добар или лош сигнал. Да ли је оштар пад берзанских индекса заправо благо издувавање надуваног балона или можда најава новог колапса, пошто је јасно да је мало шта научено из онога са чим се свет суочио 2008. године?

Саговорници НИН-а слажу се у оцени да је ово уобичајена корекција берзанских цена која нужно не наговештава нову кризу, али истовремено страхују од тренутне неизвесности. Њима су узроци за пад индекса на светским берзама јасни и сагледиви, али последице онога што се на политичком, геополитичком и трговинском терену дешава или тек спрема нису.

Тако Сташа Петковић, из брокерске куће Моментум секјуритис каже за НИН да су велике осцилације последица фактора као што су трговински рат Кине и САД, наставак подизања каматних стопа у САД, неизвесност око брегзита, проблеми са дефицитом Италије... али и висок ниво акција које су непрекидно у расту још од 2009. А последице? „Извесно је да раст камата и тензије међу водећим силама неће

позитивно утицати на акције и без повољног расплета неког од актуелних геополитичких жаришта, тешко је очекивати да акције наставе раст као протеклих година, док би евентуални негативни расплет тих догађаја могао да буде увод у још већи пад и нову панику на тржиштима“, каже наша саговорница.

Синиша Крнета, директор Београдске берзе тврди, такође, да берзански механизми исправно функционишу и да „још увек нема панике која би изазвала стампедо“. То доказује чињеницом да ових дана цене водећих компанија на берзама позитивно реагују на позитивне резултате пословања, али истовремено упозорава и да цена акције појединачне компаније није одраз само њених пословних перформанси, већ и амбијента у којем послује. „Ту је проблем. Када у тај контекст ставимо упозорења економиста која указују на лоше или ризично управљање државним дугом, тензије у светским трговинским и политичким односима, те пожаре који се распирују у појединим утицајним економијама, онда и те како има разлога за бригу. И страха од драстичних ломова свих, па и акција највреднијих компанија или друге релевантне берзанске робе“, каже Крнета.

И Дејан Шошкић, професор Економског факултета у Београду и бивши гувернер Народне банке Србије, сматра да су последња дешавања на берзама уобичајена „корекција цена наниже у условима неизвесности“. Подсећа да је индекс Дау џонс крајем септембра достигао максималну историјску вредност, те да је вероватно и ушао у зону финансијског балона. „Компаније које улазе у тај просек, у септембру ове године сигурно реално нису вределе три пута више него почетком 2009. када је индекс био три пута мањи. Сигурно су њихове акције биле прецењене, баш као што су пре девет година биле потцењене. Данас, када Фед подиже камате, а Европска централна банка се спрема да то учини, као и када две економске суперсиле комуницирају претњама и најавама трговинског рата, настали мехур акција морао је да почне да се издувава“, каже Шошкић уз опаску да ако је пад цена акција реакција на упозорења и Рубинија и других економиста о новој кризи, онда би то био добар знак, јер правовремено и постепено падање акција смањује негативне ефекте евентуалне будуће кризе. Шошкић, међутим, каже да се боји да инвеститори на финансијском тржишту не сагледавају баш све макроекономске и финансијске противречности које до тих криза доводе.

Што због тога, што због немогућности да се процене будући потези како на економском тако и на геополитичком терену, и Шошкић и његов колега Бошко Живковић тврде да је тешко проценити до када ће акције падати и шта ће бити последице. „Реално је да се ускоро неће јавити разлози за раст акција. Расту не само референтне камате, односно јењава период велике ликвидности, већ се упоредо са тим јавља и низ неизвесности у међународним односима. Односи Кине и САД, САД и Русије, проблем Италије, брегзит, криза на Блиском истоку, раст популизма... све то креира неизвесност која ће битно успорити глобални економски раст у наредним годинама и отежати фискалну позицију многих земаља“, каже Шошкић, док Живковић истиче да ће ова дешавања на берзама сигурно негативно утицати на глобални раст, јер ће пасти профити многих компанија, али да највећа непредвидивост долази од „премије на геополитичке ризике“. Он објашњава да су профити многих мултинационалних компанија озбиљно изложени том ризику и да заоштравање трговинских односа доводи до успореног кретања робе и капитала, а тиме и до споријег раста економија. „Притом, опасност долази и од преношења кризе са једног на друго тржиште, са једне на другу берзу, јер се последице преливања онда појачавају“.

И док се последице владавине Доналда Трампа увелико анализирају међу светским економистима, били они песимисти попут Рубинија или не, Европа се тек налази пред изазовом са којим се САД већ суочавају. Доба јефтиног новца и упумпавања милијарди евра не би ли се подстицао економски раст ближи се крају, а као да раст каматне стопе Европске централне банке, који ће довести и до раста камата на тржишту, није довољно кривудав пут сам по себи, расту и друге тензије. Вредност евра пала је на саму најаву немачке канцеларке Ангеле Меркел да нема намеру да остане на челу своје странке, Италија покушава да се измигољи договору о буџетском дефициту, трговински односи са САД су неизвесни, а Британија тек треба да напусти своје дојучерашње политичке и економске савезнике...

Зато Рубини и Роса предвиђају да ће и Европа искусити спорији раст, што због промене монетарне политике, односно повећања каматне стопе, што због губитка радних места услед трговинских превирања. Они упозоравају да би популистички режими, попут онога у Италији, могли да доведу до неодрживости дуга, а нови глобални економски пад могао би натерати Италију и још неке државе чланице да напусте еврозону.

Срђан Влашки, аналитичар Свис капитала из Цириха, каже за НИН да је Европска централна банка већ требало да крене у нови циклус, односно повећање референтне стопе и јасно је шта ће бити последице такве одлуке, јер се оне у САД већ виде. „Нема великих последица корекције на берзама, али оно што би требало да има последице по привредну активност су каматне стопе, и то ћемо ми у Европи тек видети када ЕЦБ промени садашњу политику“. Ипак, Влашки одговарајући на питање како коментарише најаве Рубинија и неких других економи-

Надолазећа „савршена олуја“, како кризу зове Нуријел Рубини, могла би бити далеко разорнија и дуготрајнија. Ако не због свог обима, оно због немогућности политичара да на њу одговоре Односи Кине и САД, САД и Русије, проблем Италије, брегзит, криза на Блиском истоку, раст популизма, све то креира неизвесност која ће битно успорити глобални раст у наредним годинама

ста, одговара да разлога за бригу и те како има. „Дуг и даље расте у највећим светским економијама и поред ниске цене задуживања. Улазимо у циклус виших каматних стопа, хтеле то државе или не. Да ли ће то, пак, довести до кризе ширих размера, може се само нагађати“, каже он додајући како је САД опет у предности у односу на остатак света. „Могу људи најављивати слабију Америку, али стање на тржишту то не говори. Фед је вратио један од главних инструмената монетарне политике у своје руке, а то је могућност смањивања каматних стопа како би се стимулисала привреда. А за тим и нема потребе, јер и поред слабија последња два квартала, привреда САД бележи најнижу незапосленост у последњих 50 година. Кина је дефакто у трговинском рату са САД, а индекси у Кини су минус 30 одсто, а у САД на нули. Долар јача, тако да видећемо ко ће изаћи кратких рукава, али Америка неће сигурно.“Влашки, међутим, упозорава да Европска централна банка, као ни Национална банка Швајцарске немају могућност какву има Фед. „Након десет година од кризе, Европа се још буди из коме и покушава да нађе пут. Нажалост, велике банке у Европи су веома нестабилне, а ЕБЦ није ни кренула у циклус повећања каматних стопа, па је њен дијапазон монетарних инструмената у неком, евентуално, неповољном сценарију, лимитиран.“

Крнета пак подсећа да је лекција претходне велике кризе успешно научена у азијским земљама, које су, без политичких унија, и креирале и примениле националне стратегије за развој тржишта капитала. „Колико је Европа каснила у одговору на претходну кризу, показује и податак да је у осмогодишњем периоду од почетка претходне кризе само Пољска остварила раст на тржишту капитала. А бројне анализе показују да величина тржишта капитала позитивно утиче на економски развој. Утврђено је да раст величине тржишта акција (изражен у односу на БДП) за једну трећину, доводи до увећања стопе раста БДП-а за једну трећину, јер ликвидна тржишта акција омогућавају прикупљање новог капитала, као и најефикаснију и најјефтинију реалокацију капитала између индустрија. И томе никакве стратегије, акциони планови и политике субвенција не могу парирати“, каже директор Београдске берзе, додајући и чињеницу да „оне земље које имају недовољно развијено тржиште капитала, то плаћају вишегодишњим испотпросечним стопама раста националне економије“.

Србија је управо та, па ако је судити на основу ових упозорења и искуства са претходном глобалном кризом, јасно је да нека наредна сигурно неће бити „наша шанса“.

Надолазећа „савршена олуја“, како кризу зове Нуријел Рубини, могла би бити далеко разорнија и дуготрајнија. Ако не због свог обима, оно због немогућности политичара да на њу одговоре. Ниво дуга већи је него пред олују из 2008, што смањује капацитете држава да штету санирају упумпавањем буџетског новца, као што је то тада урађено. Фискалне и монетарне руке су овога пута везане, а лекција очигледно недовољно научена. Ако је веровати Рубинију, а претходни пут је био у праву.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.