ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ

20 година од убиства у кафићу Панда

Nin - - Садржај - ВУК З. ЦВИЈИЋ

Ниједна озбиљна истрага није утврдила да је злочин у кафићу Панда дело албанских терориста, а постоји пуно информација да је тај безумни акт дело српских тајних служби да би се створила негативна атмосфера према Албанцима. Зашто држава Србија двадесет година ћути

Прошло је двадесет година од убиства шест српских младића у пећком кафићу Панда 14. децембра 1998. године. О том злочину се званично још ништа не зна. Још нико чак није ни осумњичен. Али је јасно да је тадашња власт у Србији опструирала истрагу и да је овај злочин користила у политичкој пропаганди.

Ипак, доступни докази, сумње породица убијених, као и надлежних који су се интересовали за истрагу после петооктобарских промена, а на крају и изјаве садашњег председника Србије, сугеришу да иза убиства Ивана Обрадовића (15), Вукоте Гвозденовић (16), Светислава Ристића (18), Зорана Станојевића (18), Драгана Трифовића (18) и Ивана Радевића (25) стоји најмонструознији облик политике. И појачавају сумње да су појединци у тадашњој власти Србије, концентрисани у најужем кругу око Слободана Милошевића, преко дела безбедносних служби, пре свега ДБ, организовали убиство српских младића да би повели пропагандну кампању против Албанаца.

Садашњи председник Александар Вучић, последњих година више пута је давао изјаве о злочину. Говорио је: „Због онога што се догодило у Панди све нас може заболети глава“, „Нема доказа да су то починили Албанци“, „Готово сам сигуран шта се десило“, „Истрага убиства није рађена професионално“, „Нисам сигуран да би наши органи могли да се поносе оним што су тада урадили“. Чак је демантовао и најистакнутији провладин таблоид да су за злочин одговорне стране службе. Међутим, он до данас није о томе разговарао са онима са којима би морао пре свих – са породицама убијених.

„Вучић је и крајем 2013. на седници Савета безбедности рекао да је за злочин у Панди крив Рамуш Харадинај и ОВК. Месец дана касније, извукао је из фиоке склоњен досије Панда и почео да говори нешто сасвим друго. Обраћали смо му се од 2014. Више од десет пута, кумили и молили да нас прими и каже шта се десило са нашим синовима. Нисмо никада добили ни повратну информацију. А захтеви су били званично заведени. Срео сам се са Вучићем 14. новембра 2017. у Спомен-соби косметским жртвама у Београду. Ту су били син Ратка Младића, Веселин Шљиванчанин .... Рекао је да ће нас родитеље позвати за највише 15 дана или ћемо добити писмо. Међутим ништа“, прича нам Љубомир Ристић, отац убијеног Светислава. Додаје да нема никаквог државног интереса који је пречи од истине и због савести државе они који знају треба да кажу шта се десило.

„Наши синови су сигурно више волели Србију од оних који су их убили“, закључује Ристић.

Звонко Гвозденовић, отац убијеног Вукоте, каже да се ништа није померило скоро пет година од када је Вучић наговестио ко стоји иза злочина.

„Толико смо разочарани, јер држава неће да расветли злочин. Верујемо у људе који воде истрагу, али то пре свега зависи од политичке воље, које нема. Убеђен сам 99 одсто да иза злочин нажалост стоји наша држава“, каже Гвозденовић.

Лазар Обрадовић, отац најмлађе жртве Ивана (15), каже да ћутање Вучића боли више од сваке истине коју треба да им каже.

„Вучић је рекао да се све зна, али да још нису прикупљени докази. Ваљда су се за ових скоро пет година стекли услови да се нешто нађе. Тешко ми је да прихватим да је моја држава убила моје дете, али свака истина нам је боља од овога у чему живимо 20 година.“

Према речима Ристића, породице убијених проследиле су отворено писмо јавности и свим институцијама Србије.

„Позвало нас је Тужилаштво за организовани криминал, а и примили су нас сарадници тадашњег директора БИА Александра Ђорђевића. Саопштили су нам информације за које су породице знале или су наслућивале“, наводи Ристић.

Поред Вучићевих алузија на могућу одговорност државе за злочин у Панди, на исто упућују поједини сада познати докази али и гаранције које су породицама убијених дале комшије Албанци.

Кренимо редом. Данас је познато да је десетак дана пре злочина у Панди убијен албански лекар Нурадин Зејнулаху, такође у Пећи, која је тада била под пуном контролом српских снага. Оно што везује ова два злочина су балистичка вештачења према којима је један од двојице нападача у Панди користио исто оружје којим је убијен Зејнулаху. Занимљиво је да су та вештачења, уз неке друге ствари, својевремено нестајала из доказа. Милена Радевић, мајка убијеног Ивана Радевића (25), каже за НИН да је њен син причао са сином убијеног албанског лекара који је рекао да су му оца убили Срби.

„Питао га је - како знаш, а он је одговорио - говорили су српски. Чула сам касније да су истим оружјем убијени лекар и наша деца. Имамо право да знамо истину, ваљда ћемо је сазнати до краја наших живота“, наводи Милена и напомиње да су јој комшије Албанци изјавили саучешће и гарантовали да тај злочин нису урадили њихови сународници.

Шестоструком убиству претходиле су још неке неуобичајене ствари. Државна телевизија Србије је неколико дана пре злочина у главном Дневнику објављивала наводно саопштење ОВК у којем се најављују напади на локале где се окупља српска омладина. Некадашњи дописници ТВ Приштине кажу, за НИН, да су били изненађени овим саопштењем које је у Дневнику пуштено два пута заредом, а да ни данас не знају како је оно дошло у главну београдску редакцију државне телевизије. Тадашњи директор РТС, без чије сагласности саопштење не би могло да се емитује, био је Драгољуб Милановић који је осуђен и одлежао је казну затвора јер је жртвовао 16 радника државне телевизије у НАТО бомбардовању. Занимљиво је да се и поред оваквих саопштења непосредно пре злочина укида полицијски час у Пећи.

„Памтим изјаву Ивице Дачића, тада портпарола СПС, непосредно пред напад у Панди да је сломљена кичма тероризму. Затим је укинут полицијски час и наши синови су решили да се опусте, да изађу. Ми смо наивно поверовали институцијама система и зато смо платили највишу цену“, каже Љубомир Ристић.

Обрадовић, који је био у Панди у време злочина, за НИН говори о вечери када су му убили сина.

„Власник Панде је мој пашеног. Ишли смо на вечеру. Град је био са-

Вучић је рекао да се све зна, али да још нису прикупљени докази. Ваљда су се за ових скоро пет година стекли услови да се нешто нађе. Тешко ми је да прихватим да је моја држава убила моје дете, каже Лазар Обрадовић, отац најмлађе жртве, Ивана

бласно пуст, али је било пуно патрола полиције Србије. На улазу у град су били пунктови војске. У близини Панде је живео председник општине, па су испред његове куће били полицајци. Младићи су били опуштени, играли су карте на два стола у просторији до врата. Чуо сам тресак врата, као да их је неко ногом отворио и затим два рафала. Нисам био у просторији до улазних врата где су пуцали, тако да нисам могао да видим нападаче. Мени је то изгледало као вечност, а трајало је 10 секунди...“. Обрадовића су као сведока први пут позвали државни органи Србије тек септембра 2017. и то Тужилаштво за организовани криминал које је сада надлежно за предистражни поступак.

Одмах после убиства српске власти су оптужиле Албанце, а са саслушањима почело се тек три дана касније. Ристић се сећа како су власти вршиле притисак на породице уочи сахране.

„Преко локалних власти су хтели да направе политизацију сахране, али ми родитељи нисмо дозволили. Рекли смо да говоре могу да држе директор гимназије, њихови другови и поручили смо да нећемо ни П од политике. Нико из државних структура није дошао на сахрану, мада је тамо било место барем тадашњем министру просвете. Једино је дошао Војислав Михаиловић, потпредседник Скупштине из опозиционог СПО. Телеграм тадашњег председника Србије Милана Милутиновића добили смо тек трећег дана. Па да су га пешке доносили брже би стигао. Сахрана је била најдужа поворка Срба на Косову и Метохије и предводио је патријарх Павле.“

Неколико дана после убиства ухапшена је група од 20 Албанаца која је у тадашњим провладиним медијима оптужена за злочин у Панди. Њихове фотографије биле су приказиване на државној телевизији уз обавештење да су они убили младиће у Панди. Међутим, за то никада нису били оптужени, већ за ситне крађе за које су неки ослобођени, а већина осуђена на највише годину дана.

Тадашњи начелник пећке полиције Боро Влаховић раније је изјавио да је обична полиција престала са радом на том случају након што су припадници Државне безбедности (ДБ) ухапсили групу Албанаца за које је речено да су организовали и извршили злочин у кафићу Панда.

„Када су ухапсили оне обичне кокошаре, шта су мислили да смо ми малоумни да ћемо да им поверујемо. Имао сам велики круг познаника и комшија Албанаца и сви су нам гарантовали да то нису урадили њихови. Познајем своје комшије Албанце и нема шансе да би се они са таквом трагедијом поигравали. На пример, једна Албанка судија, која је плакала за малим Зокијем, рекла ми је: ’То ми нисмо урадили, а када будете чули ко је то урадио, будите храбри’“, наводи Ристић.

Не верујем да су извршиоци Албанци. У то време наоружаних Албанаца тамо није ни могло да буде. Очигледно је дошло до тешке опструкције истраге са српске стране Владимир Вукчевић

Родитељи убијених кажу да их је у име нових демократских власти примио одмах Војислав Коштуница са сарадницима, али да ништа није било, нити су икада добили повратну информацију.

„Примио нас је и Бранко Радујко, тада саветник председника Бориса Тадића. Међутим, он се више интересовао за изборе у Србији“, наводи Ристић.

Некадашњи заменик шефа мисије ОЕБС на Косову и Метохији Габријел Келер, који је после петооктобарских промена био амбасадор Француске у Србији, примио је породице убијених само дан након што су то тражили.

„Неки људи су нас пратили веома упадљиво док смо сви заједно долазили до амбасаде Француске. Изгледа да су се неки у Србији плашили нашег разговора са Келером. Рекао нам је да се код представника ОВК распитивао за злочин у Панди и да они ни једном речју ни гестом нису показали да су одговорни. Понављали су му да то они нису урадили“, каже отац убијеног Светислава.

Ристић се сећа и да је од Вучића, још као опозиционара, 2002. тражио неке информације које до данас није добио.

„Све породице убијених, непосредно после злочина обишао је човек који се представио као новинар француског Фигароа, али у том листу тада није изашао текст. Нико се није сетио да му тада тражи акредитиве. Вучића сам 2002. случајно срео у Палати правде. Пришао сам му и представио сам се. Питао сам га да ли може да провери, с обзиром на то да је тада био министар информисања и да су све акредитације страних новинара ишле преко тог министарства, да ли је био акредитован неки новинар Фигароа. Рекао ми је да ће проверити и дао ми је број секретарице у СРС. Звао сам десетак пута, али ми се никад није јавио“, сећа се Ристић.

У годинама након пада Слободана Милошевића, постало је сасвим јасно да је он био способан за злочине према сународницима. То је коначно утврдила правоснажна пресуда за убиство Ивана Стамболића и атентат на

Вука Драшковића у Будви, коју су српски судови потврдили на три инстанце. Утврђено је да је Милошевић наредио убиство политичких противника тадашњем шефу ДБ Радомиру Марковићу. Организатор атентата био је Милорад Улемек Легија, командант Јединице за специјалне операције (ЈСО) који је ангажовао непосредне извршиоце из те јединице. Логистичку подршку пружала је војска, преко генерала Небојше Павковића, а и вође земунског клана су помогле у злочину. Занимљиво је да је за политичке атентате у одвојеним поступцима суђено и припадницима ДБ који су пратили жртве, али су они једини ослобођени. Један од тих ослобођених функционера ДБ Стеван Баста сведочио је на почетку истраге убиства Славка Ћурувије још крајем 1999. да је био „координатор ад хок формиране групе“јуна 1998, која је у ДБ-у била задужена за анализу српске штампе, а посебно о медијским извештајима везаним за догађања на Косову и Метохији. Нико из ДБ до данас, осим Марковића и припадника ЈСО, који и не потичу из те службе, није осуђен ни за један злочин. Поједини медији недавно су објављивали да су за злочин у Панди одговорни Милошевић, Марковић и Улемек.

Зоран Живковић, министар унутрашњих послова СРЈ након демократских промена, каже за НИН да постоји много информација да је злочин дело српских тајних служби.

„Долазиле су дојаве да је једна струја ДБ извела тај безумни акт да би се створила негативна атмосфера према Албанцима. Нисам се бавио истрагом јер то није била моја надлежност. Знам да је било пребацивања да ли је Улемек, Марковић или неко трећи. Ниједна озбиљна истрага није утврдила да је то дело албанских терориста, а постоји пуно информација да је то дело српских тајних служби. Место догађаја, време и анализе људи који су много компетентнији од мене указују да је то могућа верзија“, наводи Живковић.

Божо Прелевић, коминистар полиције након 5. октобра, каже за НИН да нису постојали докази ко је то урадио, али јесу да је истрага опструирана у Србији.

„Прве тврдње су биле да су то албански терористи, али није било ниједног доказа, па ни оправдане сумње, ни информације да су то они урадили. И по начину извршења није се могло то закључити. Није коришћено оружје које су иначе користили албански терористи. Тада није могло да се тако неприметно креће у Пећи и да се затим почини злочин и побегне без трага. У време Милошевића је тај злочин медијски веома коришћен. То је било време када су власти медијски користиле разне сумњиве ствари, као на пример случај „Паук“. С друге стране, истрага је практично заустављена и ништа се

Толико смо разочарани јер држава неће да расветли злочин. Све зависи од политичке воље, које нема. Убеђен сам 99 одсто да иза злочина нажалост стоји наша држава Звонко Гвозденовић

није радило. Знамо из бројних примера да су тада истраге биле дириговане и под строгом контролом власти. Имамо истраге које су детаљно вођене и где су заиста албански терористи били одговорни за злочине. То показује да су могли да разоткрију злочин у Панди да су имали интерес“, наводи Прелевић.

Некадашњи тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић такође напомиње да је постојала велика опструкција истраге убиства у Панди.

„Тужилаштво за ратне злочине није водило поступак због прописа да у нашој надлежности нису злочини који нису почињени у време ратних дејстава. Међутим, радећи на неким другим поступцима дошли смо до неких информација. Не верујем да су извршиоци Албанци. У то време наоружаних Албанаца тамо није ни могло да буде. Очигледно је дошло до тешке опструкције истраге са српске стране“, наводи Вукчевић.

Круг се поново окренуо па су представници тадашње власти већ скоро седам година опет одговорни за расветљавање злочина у Панди.

Љубомир Ристић, отац убијеног Светислава, каже да су њихове синове убили три пута за ових 20 година.

„Убили су их 14. децембра 1998. Други пут било је убрзо након тога, када су објављене фотографије наводних извршиоца на државној телевизији. Трећи је пре неколико година актуализовањем случаја кроз Вучићеве изјаве. Држава Србија је пре свега дужна нашим убијеним синовима да одустане од пропаганде и пронађе кривце за злочин.“

Вучић би био дужан не само као председник, већ можда и више као министар информисања у влади под Милошевићем, да барем родитељима убијених открије своја сазнања.

У чекању да се то деси сви смо сведоци да неразјашњени злочини воде понављању истих. Последња жртва на Косову и Метохији пала је 16. јануара 2018. године - убијен је Оливер Ивановић. Скривање злочина не може се правдати ничим, па ни државним интересима. Све се на крају сведе на једноставно правило да корист од скривања злочина имају само злочинци.

Две деценије чекања: Ништа се није променило скоро пет година од када је Вучић наговестио ко стоји иза злочина

Савест државе: Наши синови су сигурно више волели Србију од оних који су их убили, каже отац убијеног Светислава Ристића

Трагови злочина: Радомир Марковић, тадашњи шеф ДБ

Форма без садржаја: Државна саучешћа

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.