Археофутуризам и режим Александра Вучића

ЈОВО БАКИЋ

Nin - - Садржај - Јово Бакић

Опасност за грађане Србије нису само пословни интереси владајућих породица и њихових мафијашких ортака, већ и њихова повезаност с крајњом десницом

Недавно је фантомска крајње десничарска групица, коју је пре нешто више од годину дана основала безбедносна служба режима Александра Вучића, уз вероватни подстицај режима Владимира Владимировича, угостила скоро цео врх (председника; премијерку; министра, теткиног црног коњаника, највећу опасност по одбрамбено-безбедносни систем државе; старог аса Драгана Симеуновића, директора Академије за националну безбедност; као и Марка Парезановића, нову звезду БИА) Вучићеве прћије, коју каткад погрешно називају гордим именом Републике Србије.

У програму Националне авангарде, као први од три „стуба авангардне мисли и деловања“, наводи се: „Профилисаћемо и афирмисаћемо археофутуристички приступ поимању националне идеје, културе и идентитета. Ако је економској десници у фокусу приватна својина и профит, онда је културној/ друштвеној политичкој десници у фокусу идентитет. Идентитет је алфа и омега националне политичке заједнице. Колективни идентитет и безбедност тог истог колектива су уско повезани још од античког полиса. Сведоци смо затирања националних идентитета под ударом процеса мондијализације. Археофутуризам би као основа требало да нам омогући да предмодерне

обрасце културног идентитета пројектујемо у будућност технолошког и друштвеног развоја европске цивилизације. То значи да та идеја мора бити постмодерна са националним предзнаком.“

На кога се у ствари тобожња НВО угледа? Несумњиво на Гијома Фаја, уз Алена де Беноу, једног од главних идеолога француске Нове деснице (из које је иступио 1986), која је поставила идеолошке основе политичког пробоја не само Националном фронту, већ и радикалнодесничарским странкама широм Европе. Основна идеолошка новотарија односила се на привидно одбацивање расизма и прихватање тзв. етноплурализма. Потоњи се односи на наводно међусобно несравњиве и непомирљиве културе (базиране на конфесијама), због чега би требало да се спречи мешање припадника различитих култура (најчешће и „расно“неистоврсних), јер то изазива њихово слабљење, а нарочито европске (беле и хришћанске) културе за коју су крајњи десничари посебно забринути.

Управо је поменути Гијом Фај 1998. објавио књигу под насловом Археофутуризам, који представља први „од три стуба авангардне мисли и деловања“наших младих авангардиста. Ради се о изразито реакционарној антиегалитарној доктрини која би требало да замени егалитаризам просветитељ- ства и модерне након неминовне „катастрофе“, после које ће се бела Европа, у потрази за визијом пожељне будућности, неминовно „вратити својим архаичним вредностима, које су чисто биолошке и људске“. Ове „архаичне вредности“подразумевају: „одвојеност родних улога; пренос етничких и народних традиција, духовности и свештеничке организације; видљиве и структурисане друштвене хијерархије; култ предака; ритуале и тестове иницијације; поновно успостављање органских заједница (од породице до народа); деиндивидуализацију брака (заједнице морају представљати бригу целе заједнице, а не само брачног пара); крај збрке између еротизма и брачности; престиж ратничке касте; неједнакост између друштвених положаја – не ради се о прећутној неједнакости, која је неправедна и фрустрирајућа, и коју данас налазимо у егалитарним утопијама, већ о изричитој и идеолошки оправданој неједнакости; дужности које следе права и стога строгу правду која даје људима осећај одговорности; одређење народа – и свих установљених група или тела – као дијахроних заједница пре но синхроних маса појединачних атома“.

Да ли грађани Србије заиста сматрају да Вучић и Вулин, Мали, њихове породице, као и сваковрсне „слине“, све сами припадници „ратничке касте“, заслужују да их јашу и у будућности? Да ли мисле да ико заслужује да их јаше? Наиме, јасно је да ауторитарни режим не игра само на карту послушности садашњој канцеларки Меркел, већ да, присећајући се прве радикалске љубави, намигује Ле Пеновој, Штрахеу, Салвинију (италијански амбасадор је, такође, присуствовао поменутом скупу), Гауланду и другим крајњим десничарима Европе.

Према томе, прете нам како пословни интереси владајућих породица и њихових мафијашких ортака, тако њихова повезаност с крајњом десницом. Последњи је час да се организујемо и пружимо одсудни отпор пре но што нас домаћи мафијаши и крајњи десничари, ослањајући се на стране екстремисте, подјарме и претворе у слуге, укинувши већ ојађену, осиромашену и окупирану Републику.

Доцент на Филозофском факултету Универзитета у Београду

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.