ЈЕДИНЦИ И ПАСТОРЧАД

Политика Избори за савете националних мањина

Nin - - Садржај - ДРАГАНА ПЕЈОВИЋ

Политички утицај на мањинске савете није једини разлог због кога се заинтересованост припадника мањина за изборе преполовила, али можда јесте разлог зашто на њима нема посматрача

Када је пре четири године завршен изборни дан за Националне савете националних мањина и тада коалициони партнер у власти Иштван Пастор саопштио је радосно да је листа Мађарска слога „коју предводе истакнути чланови Савеза војвођанских Мађара (странке чији је он председник) освојила 31 од 35 места у Савету,” не осврћући се на недозвољену повезаност странака и чланова савета. С мађарском мањином, извесности зато нема много ни на предстојећим изборима за четворогодишњи мандат у недељу, 4. новембра, кад овај број буде пред читаоцима. Друга, по политичком значају једнако важна национална мањина - бошњачка - готово да се никада и није трудила да представнике у савету,

чији су најважнији задаци комуникација са републичким органима о свим интересима те заједнице и очување културног и других идентитета, одвоји од политике. Подела на Суљине (Сулејмана Угљанина) и Муфтијине (Муамера Зукорлића) обележила је и претходне изборе на којима је Угљанин за длаку победио. Динамици међусобних борби нарочито је допринео заокрет који се у региону Санџака догодио када се муфтија Зукорлић и званично упустио у политику и кандидовао на републичким изборима, на којима је добио два мандата и неформални споразум о узајамној подршци са влашћу.

Народни посланик и лидер Странке правде и помирења Муамер Зукорлић именован је на почетку мандата за

председника скупштинског Одбора за образовање, а група невладиних организација упозорава на његов превелики утицај у Новом Пазару, где његова опција не учествује у власти. За недавни инцидент у коме је група грађана прекинула заседање локалне скупштине, кажу да је само један од Зукорлићевих притисака пред изборе. Бивши муфтија, пак, брани се сасвим логичним питањем - откуд опозицији инструменти притиска.

Узајамна подршка између формалних тела мањинских заједница нужно се чак не проноси кроз политичке партије. Власт која има договор са националним саветима има „мирну Бачку” пред контролорима из Европске уније који у плану имају, ако се другачије

не нагоде, да дубински и дугорочно претресају Србију по преговарачким поглављима 23 и 24. И обрнуто. Савет кога власт уважава, добијаће колачиће преко обавезног минимума да задовољи идентитетске потребе заједнице која тежи да у сваком друштву буде што ближе равноправном положају.

Национални савети мањина су, нажалост, одувек политизовани, каже Бојан Клачар, извршни директор Центра за слободне изборе и демократију (Цесид). „Други проблем у смислу могућих утицаја је финансирање кампање које није законом регулисано нити постоји контролно тело за то финансирање. Најутицајније мањинске заједнице су политички подељене. Имате седам албанских странака, а та врста поделе преноси се на савете. Неке, попут румунске и влашке, немају велики утицај спрам своје бројности. Од савета до савета различита је врста политичке динамике - неке од њих су условљене бројношћу, неке постојећим политичким организацијама, а кад је реч о малим заједницама оне су условљене и односом са матичном државом. Иза савета увек стоји политика мањинских странака или владајућа странка.“

Клачар подсећа да ни новац који савети троше за свакодневни рад није транспарентан што оставља произвољност онима који одлучују да у четворогодишњем мандату савет учине успешним или неуспешним у остваривању интереса заједнице. „Тај новац је добар полигон за утицај. На крају крајева, реч је о четворогодишњој контроли токова новца те заједнице. Није свеједно да ли сте у Новом Пазару у Бошњачком националном већу или нисте, као што није свеједно да ли партиципирате у власти ако сте представник албанске заједнице.“

Група невладиних организација упозорила је међународну и домаћу јавност да у Санџаку влада атмосфера „страха, линча, уцена, насиља“, коју, према њима, креира листа „Матица бошњачка“на чијем је челу Зукорлић, кога власт у Београду у томе подржава. Један од потписника тог апела је Центар за регионализам чији директор Александар Попов за НИН каже да се у Новом Пазару на сваки начин систематски и дуготрајно фаворизује онај ко је уз централну власт. „Али се она односи и на друге заједнице. Постоји тежња да се све стави под контролу, аналогијом са локалним самоуправама од којих су свега три опозиционе. Кажите ми зашто је Јагодина, којом управља Драган Марковић Палма, успешна општина - зато што из државне касе добија више него што јој припада.“

Попов каже да је и претходна власт имала тенденцију да управља саветима великих заједница, али да Српска напредна странка тежи да продре и тамо где до сада није имали утицај. „У преговорима са ЕУ власт просто жели да не буде дисонантних тонова. Тежи се утишавању свих могућих приговора и упозорења у тој области.“

У апелу НВО сектора СНС се оптужује за бројне сумњиве радње које би требало да послуже остваривању тог циља. Па се тако, између осталог, помиње „масовно уписивање немањинског становништва у посебан бирачки списак за изборе за националне савете мањина“, због чега се као кључни проблем таргетира изостанак међународних посматрача.

Увид у бирачки списак то, међутим, не потврђује. За разлику од албанске и бошњачке заједнице, чији број је благо порастао, мађарска се смањила за 7.800 бирача. У тренутку закључења списка укупан број бирача је за неколико десетина хиљада мањи од пола милиона (око 470.000) иако су у Канцеларији за људска и мањинска права саопштили да је списак већи од 500.000 бирача.

Попов каже да је чин избора само финале проблема и да на њима не мора да буде нерегуларности, јер је већ јасан став да ће људи блиски власти бити фаворизовани. „На томе се радило дуго. Сви који нису под контролом проглашени су за пасторчад државе.“

На претходним изборима гласало је мало више од једне трећине уписаних бирача, а Клачар каже да су оба пута од када се бирају Национални савети, најчешће примедбе произлазиле из необавештености грађана о томе да за право гласа на тим изборима није довољно да су уписани у јединствени бирачки списак него је неопходно да се упишу и у тај посебни, мањински. Одговарајући на питање зашто Цесид не учествује у посматрању избора, Клачар каже да та организација прати изборе, али без посматрача на местима на тај дан. „Радили смо кампање за повећање излазности за одређене групе као што су Роми, чији је одзив прошли пут у односу на 2010. био 26 одсто мањи, за Бошњаке и Албанце, чији су избори најдинамичнији. Међународни посматрачи нису присутни као на другим изборима ни иначе. Они евентуално имају мобилне тимове тако да не раде у обиму и на начин који би гарантовао регуларност нити је то био случај пре. НВО сектор вероватно има бојазан и очекује од међународних организација да буду брана од притисака, али обим и начин њиховог евентуалног учешћа на овим изборима то не би гарантовали.“

Први пут, међутим, нису присутни ни домаћи посматрачи, а Клачар то објашњава пре свега недостатком ресурса и логистичким потешкоћама. „Компликовано је организовати посматрање на тако малом броју али разбацаних бирачких места. Излазност 2010, кад су одржани први избори била је 54 одсто, а потом се смањивала у свим заједницама сем бугарске и чешке. За овогодишње изборе пријавило се 58 листа, а то је скоро 30 листа мање него за прошле. Пријавиле су се углавном највеће и оне које су имале политички подстрек. Код неких заједница само једна. Недостатак плурализма смањује мотивисаност бирача. Тако су ови избори отишли у други план, а то није добро. Јер се не ради ни о малом новцу ни о малим овлашћењима,“каже Клачар.

Непосредно ће о члановима савета одлучивати 18 мањинских заједница, а гласањем о скупштини електора четири - македонска, руска (први савет), црногорска и хрватска. Бира се, у зависности од бројности заједнице према последњем попису становништва, између 15 и 35 чланова савета. У укупно 58 листа највише по заједници имају и најбројније мањине, чија излазност је у дванаестогодишњој пракси избора за савете суштински утицала на укупну. Спрега политике са овим изборима, међутим, обара тезу да су савети легитимнији што их потврди више бирача.

Власт која има договор са националним саветима има „мирну Бачку” пред контролорима из ЕУ који у плану имају, ако се другачије не нагоде, да дубински и дугорочно претресају Србију по преговарачким поглављима 23 и 24

Озбиљан играч: Велики утицај у Новом Пазару Муамер Зукорлић црпи из чињенице да је део владајуће коалиције

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.