СВАКЕ ГОДИНЕ СВЕ БОЉИ РЕЗУЛТАТИ

Економија Мр Владан Вaсић, градоначелник Пирота

Nin - - Садржај - ЈОВАНКА МАТИЋ

Многи потенцијали које Пирот има указују на то да је требало да буде међу најразвијенијим градовима Србије, а разлог је, између осталог, то што се налази на путу који повезује Европу и Азију, административни је центар највећег округа у Србији... Међутим, све то није било довољно и до пре 15 година град је све више тонуо и дошао на дно лествице, међу неразвијене. Почетак препорода кренуо је пре 15

у неколико ставки стигао година, да би данас на прво место у Србији и, по званичним подацима, из године у годину бележи позитивне активности које су га довеле међу најразвијеније градове. Једини закључак и одговор на питање - како је Пирот са истим потенцијалом зауставио пропадање и кренуо у снажни развој - јесте стручни тим људи са градоначелником мр Владаном Васићем на челу. Пироћанци, познати у народу као они који све раде у своју корист, због резултата који су ишли у њихову корист бирали су четири пута – четири мандата, мр Владана Васића, најпре за председника општине, а потом и за градоначелника.

Поред дипломирања на Електронском факултету и магистарске тезе на Економском факултету у Нишу, на тему информациони системи за подршку одлучивању, да ли су му помогле и значајне функције у НАЛЕД-у, председништву сталне конференције градова... да Пирот доведе до места на коме је данас, питамо мр Владана Васића?

„Градоначелник Пирота сам први пут постао 2003. године на непосредним изборима. Ево већ 15 година обављам ту функцију и трудим се да са својим сарадницима радим на развоју града. Циљ који сам 2003. поставио је да од малог града на југоистоку Балкана, са мирисом турске касабе, направимо модеран град на југоистоку Србије са призвуком модерне Европе. Мислим да смо у доброј мери успели у томе и да многобројни параметри показују да се Пирот развија у добром смеру. Ево, и најсвежије признање, од пре неколико дана, које додељује реномирани

Фајненшел тајмс, а који је Слободну бесцаринску зону Пирот прогласио за најбољу у Европи и за трећу у свету, говори много о томе шта је све урађено у нашем граду.

Што се тиче другог дела вашег питања, наравно да ми је професионално искуство, као и избор у руководећа тела Сталне конференције градова и општина и НАЛЕД-а, помогло да дођем до разних познанстава, контаката и нових сазнања, које сам користио за развој града.“

У свим општинама и градовима један од већих проблема је незапосленост. Да ли је подстицај привредним

стране града, допринео активностима, од да Пирот буде водећи град по смањењу незапослености?

Пирот је и на овом пољу направио значајне резултате, али је незапосленост и даље велики проблем. Чини ми се да је већи проблем образовна структура незапослених. Од близу 6.000 незапослених, скоро 4.000 има само основну школу, или I и II степен средње школе. Тако да ћемо у наредном периоду са НСЗ и послодавцима покушати да

а организујемо циљане обуке за незапослене, за она занимања за која постоји недостатак радне снаге у нашем граду. За сада су изражене потребе за текстилцима, радницима из металског, грађевинског, угоститељског и трговачког сектора. А намера нам је да развијамо и ИТ сектор. Локална самоуправа даје разне новчане и неновчане подстицаје за запошљавање и блиско сарађује са свим институцијама из ове области. Поносни смо на, од пре годину дана формирану, Уговорну

комору Пирота, која окупља окружну привредну и повезује многе привреднике, предузетнике, занатлије из нашег краја, организује едукације и наменске тренинге за привреднике и остварује међународну сарадњу. По мом мишљењу, на повећање запослености нарочито позитиван ефекат су имала следећа четири фактора: 1. Изградња нове фабрике француског Michelin-а, инвестиција од преко 220 мил. евра, која је отворила 500 нових радних места директно, али је имала и велики посредан позитиван утицај на осталу пиротску привреду током

а и после, генеришући много саме изградње, пратећих радних места; 2. Коридор 10, чијом је изградњом много пара ушло у град, много пиротских подизвођача добило посао, много људи пословно боравило у Пироту; 3. Велики пораст броја туриста из суседне Бугарске, који су утицали на побољшање туристичке и угоститељске понуде и на повећање понуде пољопривредних производа; 4. Интензиван развој инфраструктуре од стране локалне самоуправе и изградња неких објеката као што су нови мостови, нове саобраћајнице, спортска хала, затворени пливачки базен, нове индустријске зоне, уређење града и улагање у културу итд.

Оно по чему је, такође, Пирот изузетан јесте то што у градској управи ради мањи број запослених од броја који је закон прописао. Да ли је смањење броја запослених успорило рад Градске управе.

По закону о максималном броју запослених у градској управи, установама и јавним предузећима, у Пироту има мање око 75 запослених. Успевамо да некако одржимо жељени квалитет услуга, али би растерећење постојећих запослених упошљавањем нових људи, напредак у

услуга и подмлађивање кадра квалитету били више него добродошли.

Да ли сте одустали од планиране, скупе инвестиције, постројења за пречишћавање отпадних вода? Из којих средстава ћете обезбедити финансирање?

Пирот је до сада изградио нову градску топлану и потпуно обновио топловодни систем, изградили смо нову, окружну санитарну депонију, променили највећи део азбестних водоводних цеви и уложили значајна средства у побољшање водоснабдевања, изградили много километара нових водовода,

путева, два мала нове канализације, нових постројења за пречишћавање отпадних вода за два важна села у околини итд. У све ове активности је до сада уложено преко 20 милиона евра.

Оно што Пироту недостаје, да бисмо у потпуности решили проблеме екологије, јесте велико градско постројење за пречишћавање отпадних вода. Већ дуже времена смо у контакту са немачким KfWом и надам се да ћемо крајем ове или почетком наредне године потписати уговор о финансирању и изградњи овог постројења које вреди од 12 до 15 мил. евра, а у највећој мери би било финансирано од стране KfW-а.

У току је велика и за Пирот значајна инвестиција која се односи на квалитетно водоснабдевање. Када очекујете њен завршетак?

Управо са поменутим KfW-ом се тренутно реализује реконструкција фабрике воде, инвестиција вредна 1,5 мил. евра, а завршетак радова се очекује до краја године. Тиме би Пирот утврдио своју позицију међу градовима са добрим, квалитетним и безбедним водоснабдевањем.

Да ли сматрате да је чињеница да не

странци разлог припадате ниједној што нисте имали довољан подстицај од државе?

Помоћ државе није изостала у протеклом периоду, на чему сам врло захвалан. Пирот негује добре односе са многим амбасадама, донаторима, учествује у многим прекограничним пројектима, ослања се у развоју на свој буџет, али је веома важна и плодотворна сарадња и са многим министарствима. Навешћу само два пројекта веће вредности, а има их много више, која смо по принципу пола–пола саградили са државом, то су:

базен, вредан преко затворени пливачки четири милиона евра и нови друмски мост на II саобраћајном рингу, вредан преко 1,5 милиона евра. Такође је врло важна и квалитетно остварена сарадња са Канцеларијом за јавна улагања која је уложила много новца у реконструкцију пиротских школа.

На измаку је 2018. година, које привредне, инфраструктурне, културне, спортске... активности су обележиле ову годину у Пироту?

Година 2018. је била још једна успешна година за Пирот, са много догађаја у вези са инфраструктуром, културом и привредом, али ја ћу издвојити три: организација научног скупа поводом 140 година од Берлинског конгреса и 100 година од завршетка Првог светског рата, на иницијативу Друштва историчара Пирота, са темом: Пирот – преко Берлина и Версаја, од турске касабе, до модерног европског града; обележавање 95 година од почетка изградње чувеног Пиротског кеја који се у дужини преко три километра простире уз реку Нишаву која

Тијабара; дели град на две целине: Пазар и и велику награду коју је освојила Слободна зона Пирот, која је проглашена за најбољу у Европи, а у којој је град сувласник 20 одсто акција.

Оно што ми чини посебно задовољство јесте то што локална самоуправа одавно много улаже у спорт, како у рад спортских клубова, тако и у спортску инфраструктуру. Припремамо се и нестрпљиво чекамо 2020. годину, када ћемо бити домаћини, за наш град великог спортског догађаја –

у организацији Савеза Школске олимпијаде за школски спорт Србије. Очекујемо око 10.000 такмичара из целе Србије и велики број званица.

Пре неколико дана реномирани Фајненшел тајмс је Слободну бесцаринску зону Пирот прогласио за најбољу у Европи и за трећу у свету

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.