Сви смо ми дођоши само су неки и будале

(НЕ)РОЂЕНИ БЕОГРАЂАНИ

Nin - - У Фокусу -

Тата ми је из Крајине (think Boro Drljača, Ćana & Co.), мајка ми је из Осијека и порекло води делом из „Србије брале“а делом из јуначке Црне Горе. Ја сам рођен и одрастао у Војводини, у срцу Баната, одакле сам дошао у Београд. Зачет сам пак на Златибору. Презивам се Триван, бака ми је била Тадић, а деда Ђукановић (ово у принципу кријемо ко змија ноге). На срећу или жалост, нисмо ни у каквим родбинским односима са политичарима који носе иста ова презимена (искористио бих ову прилику да се оградим од Јелене Триван, у нашој фамилији седам колена уназад није било тако лоше урађених силикона). Другим речима, ако сагледам своје географско порекло и његову распрострањеност по СФРЈ, долазимо до закључка да сам ја заправо Југословен. Значи Брена, брате.

За разлику од Брене, ја где год сам живео био сам неки „дођош“, „пречанин“или „провинцијалац“. И то је океј, марим ја, ако и нисам однекуд, бар знам куд идем. Него, увек су ме фасцинирали ти људи којима је животни адут место рођења. Знате оно кад се нашепуре, исправе леђа, надувају стомак и избаце грудни кош ко паунови пред парење па онако пуних уста кажу ЈА САМ РОЂЕНИ БЕОГРАЂАНИН? Или Војвођанин. Или штагод. Ако занемаримо чињеницу да је научно непознато какви су то „нерођени Београђани“, намеће се једно друго питање – зашто је то уопште битно некоме? Зашто неко мисли да је бољи од других само зато што је имао „срећу“да његовој мајци пукне водењак на координатама неке од београдских општина? Ако то и јесте неки животни успех, онда је евентуално успех те мајке, свакако није његов лични успех. Остављам себи луксуз да можда и грешим, ипак сам ја из унутрашњости, па можда нисам предодређен да могу да сагледам читав спектар божанских

УМЕСТО IN MEMORIAM БОРИС ТРИВАН (1979-2018)

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.