Свилара - платформа која окупља уметнике

ЛАЗАР ЈОВАНОВ И ВИОЛЕТА ЂЕРКОВИЋ, О НОВОМ ПРОЈЕКТУ ФОНДАЦИЈЕ 2021

Nin - - Панорама - НАТАША ГВОЗДЕНОВИЋ

Културне станице су нова места за креативна сусретања грађана која треба да подигну ниво културног ангажовања широм Новог Сада и околине. Њих не посматрамо само као простор, него и као платформе за развој и сусрет идеја

Културна станица Свилара отворена је у реконструисаном простору фабрике за бојење свиле у Новом Саду, тачније на Подбари. Културна станица Свилара је једна од културних станица, својеврсних културних центара који су део пројекта Фондације Нови Сад европска престоница културе 2021. У простору Свиларе, а поводом отварања, били смо у прилици да погледамо изложбу 14/24 ауторке Гале Чаки. Пре Свиларе, отворена је културна станица Еђшег и мобилна културна станица Караван. О моделу културних станица, начину функционисања „уметничких центара заједнице“чућемо од уметничког руководиоца програма Лазара Јованова и Виолете Ђерковић, уреднице културне станице Свилара из Фондације Нови Сад 2021.

Да подсетимо: шта су културне станице, тачније шта их разликује од културних центара?

Лазар Јованов: Фондација Нови Сад 2021 је као један од принципа свог рада поставила активно укључивање грађана и децентрализацију културних садржаја. Управо су културне станице важан алат у спровођењу ових принципа. Инспирација за развијање културних станица су тзв. уметнички центри заједнице’ (енг. community art centres), у оквиру којих заједница активно учествује у реализацији програмских активности.

Културне станице су, тако, нова места за креативна сусретања грађана која треба да подигну ниво културног ангажовања широм Новог Сада и околине. Културне станице не посматрамо само као простор, него и као платформе за развој и сусретање идеја. Важно је имати диверзитет учесника, кокреатора простора, што се постиже отварањем ка заједници, уз, наравно, постојање одређених квалитативних критеријума. У том смислу, културне станице не припадају једној организацији, једној уметничкој дисциплини.

Зашто су важне?

Њихови циљеви су засновани на принципима партиципативности, односно укључивања стручне јавности, уметника и грађана. Потом кључног уверења да је култура начин живота свих грађана, а не само „одабраних“.

Затим децентрализације – већина културних установа и садржаја се до сада одвијала у Новом Саду само у строгом центру града. Културне станице имају потпуно другачији приступ. „Шире“центар, као и саму културу и ка ободима града. Ту је и

принцип одрживости у контексту одговорног пословања. Повезујући уметност и културу са принципима културне и креативне индустрије, стварамо другачији, проактивнији приступ функционисања у култури. Из пасиве, покрећемо ствари у активу. Култура је покретач препорода, културне станице су место развоја друштва, а не ишчекивања бољих времена за културу.

Знам да ће у Свилари своју сцену имати позориште Промена новосадске Академије уметности?

Виолета Ђерковић: Пре мање од годину дана на месту данашње КС Свилара имали смо рушевину, чији је потенцијал требало препознати. Тај потенцијал су, годинама раније, препознале управо локалне цивилне и уметничке иницијативе из својих унутрашњих мотива. Свилара је јединствен пример реализације једне „bottom up“иницијативе на овако великом пројекту који је објединио мноштво различитих актера, институција, организација, појединаца. Само њиховим заједничким деловањем, које је дало више од збира појединачних енергија, било је могуће доћи до онога што видимо данас. Ово истичем, јер ће тај органски принцип настанка бити линија водиља и у раду Свиларе, у креирању програма. Театар Промена, као студентски театар новосадске Академије уметности, природни је партнер – Академија се и физички наслања на Свилару. Са друге стране, дух урбане алтернативне сцене иде уз један овакав простор - школа савременог перформанса Ludifico ће неке од својих представа изводити овде. Очекујемо да co-working простор окупи freelance креативце различитих профила.

Ту је и сарадња са локалном основном школом са којом се ради низ радионица. Идеја је да Свилара буде отворена за грађане, локалну заједницу која ће у друштвеном центру имати простор за окупљање и креацију. Желимо да подстакнемо људе да буду отворени и креативни, да их подстакнемо да верују да могу своје добре идеје и да остваре.

И на крају, важно нам је да нагласимо да ни Свилару, као ни остале културне станице, не видимо као простор у физичком смислу речи, већ као платформу која ће окупљати и инспирисати уметнике, културне професионалце и грађане из чије ће интеракције настајати нове, узбудљиве креације које сада можда не можемо ни да замислимо.

Која је наредна станица која се отвара?

Л. Ј.: У 2019. години очекујемо отварање културне станице ОПЕНС, која ће акценат ставити на рад са омладином, превасходно што у тој години Нови Сад носи и престижну титулу Омладинске престонице Европе. То је и у складу са вредностима из нашег тематског Моста слобода, у оквиру којег смо се стратешки определили на укључивање омладинске популације. Такође, активно се ради и на припреми културних станица на Новом насељу и Клиси.

Када говоримо о културним станицама на Новом насељу и на Клиси, говоримо о децентрализацији. Да ли се програми које планирате разликују од, да тако кажем, терена до терена?

Л. Ј.: Концепт је такав да нуди, али и добија од заједнице, садржаје који су важни локалној заједници те подстиче локалну креативну продукцију. Како је свака заједница специфична, сама по себи, и културне станице ће имати своје особености. На пример, културна станица Еђшег већи акценат ставља на учешће комшилука у креирању програма, док ће у Свилари бити присутније уметничке организације.

И што је најважније, у исто време и иновативно, све културне станице ће имати јединствену координацију, што ће омогућити програмску синхронизацију и уједињавање ресурса, а самим тим и рационализацију истих. Очекујемо да ће културна станица на Новом насељу наставити трагом самоникле организације Ново културно насеље, која би требала да буде и најактивнији актер у овом крају, као и до сада, негујући урбану културу на отвореним просторима.

Фондација Нови Сад 2021, која имплементира Пројекат културних станица до 2021. године покренуће шест културних станица: Караван, Еђшег, Свилара, ОПЕНС, Клиса и Ново насеље.

Реализација Пројекта културних станица предвиђа реконструкцију и изградњу нових места намењених грађанском активизму из области културних и креативних индустрија. Неки од наведених простора биће ревитализовани, а неки у инфраструктурном смислу изграђени од темеља.

На који начин модел културних станица повезујете са визијом Фондације Људи, процеси, простори, програми. Почетак новог. Сада.?

Л. Ј.: Управо културне станице рефлектују ову визију на најбољи могући начин, јер подразумевају другачији начин функционисања, који је свакако иновативан за наш град. Успостављамо нови модел управљања просторима за културу, који може бити узор и другим градовима у Србији. Као такве, културне станице природно укључују велики број различитих актера, организација, уметника, чиме добијамо и плурализам идеја, израза, публике. Културне станице су одрживи простори који омогућавају да се заједница окупља и креира нове садржаје. Одрживост је модел који ће функционисати кроз угоститељство, издавање простора, ЕУ фондове итд. Свака културна станица одликује се транспарентним начином комуницирања и креативним приступом у вођењу простора и осмишљавању садржаја.

Лазар Јованов и Виолета Ђерковић

Дух урбане сцене:

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.