Пејчин дан

Nin - - Панорама -

Или: ако тајкунчићи наставе да „даве“старопланинске реке, може ли онда из Пирота и Бабушнице да букне еколошки устанак и стигне до престонице ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ

Дугогодишњи колумниста НИН-а

Усуботу осванула Света Петка илити Света Параскева коју, је л` да, славе и нехришћански народи. Али, данас, када Србија незаустављиво пропада, нико да се озбиљно запита; није ли Параскева, у ствари, Прамајка. Јер, реч Параскева и на србском и на санскриту значи – ПРАМАЈКА!

Него, у прошли петак, са Лимунадом и Фејом, ишли смо за Бабушницу. Како шта ћемо тамо?! Требало је дати подршку екологистима из Пирота који су покренули озбиљну кампању за заштиту река Старе планине. Јер, разноразни тајкунчићи, па и ташта Новака Ђоковића, решили су да „подаве“све старопланинске реке, да их стрпају у цеви за потребе њиних мини хидроцентралица из којих би им у џепове пристизала слатка ловица. Е, па неће то да може! Смирите се мало, тајкунчићи, да вам багери не заврше у рекама те да се дигне еколошки устанак из источне Србије и стигне све до престонице!

Нисам намеравао да говорим у Бабушници. Тим пре што ми се срце стегло, јер на очи су ми изашле све оне слике од пре тридесет година када смо водили жестоку и опасну борбу против изградње нуклеарних централа и носили главе у торбама... Али, Александар Панић, вођа пиротских зелених ме је препознао међу окупљенима и позвао да нешто кажем са степеница бабушничког Дома културе. Ииии?! Шта сам рекао? Па, да је ова власт само, на први поглед, горопадна, али када јој се покажу зуби онда сви ти силници, локални и републички, постају плашљиве бубашвабе и мишеви. А са штеточинама зна се шта се ради...

Ово нисам рекао тек тако, напамет. Јер, чујем да госпођа Јаца, супруга локалног шерифа Миљка, данима од мојих пријатеља тражи број мог мобилног телефона!? И, добилa га је од Цврце. Ах, Цврцо, мој Јудо, запамти када ћеш код мене ракију цврцнути. Одем у кафић „МГМ“који држи госпођа Јаца да је питам шта ће јој мој број телефона. Али, она ми умаче иза шанка на арк капијицу која води ка црквеном дворишту. Шта ли ми спремају? Неће, ваљда, да ме намаме у амбасаду Саудијске Арабије у Београду?

К. Г. Јунг, мој гуру из Швице на то гледа сасвим другачије: „По мени, добићеш примамљиву финансијску понуду само да сјашеш са шерифа Миљка кога недељама прозиваш због еколошког варварства у Понишављу. Да сам на твом месту тражио бих два милиона долара колико твој Алек плаћа Тонија Блера, оног белосветског хохштаплера. Притом, знам да у Лондону имаш јаче везе од Блера помоћу којих можеш Миљка да спасиш затвора. А Миљку два милиона није ништа. И, клони се више олошарије из ’Орача’! Боље да си у недељу био код ’Вожда’, где су Миљко и Јаца славили двадесет и пет година брака.“

Чуј, да тражим Миљку два милиона долара! Биља би ми, одмах, узела милион! Мада и милион долара није мала пара, толико износи Нобелова награда коју, никако, да добијем.

Испред цркве у Мокри, крчка се овчија чорба у војничком казану. Тако се слави Света Петка, мокранска сеоска слава. Мада Мокранци тај дан зову вековима Пејчин дан! Заштооо!? По мом далеком претку Ђорђији, хајдучком харамбаши, коме је отац Павле са двадесет и два коњаника отишао у Косовски бој и нико се од њих, са Газиместана, жив није вратио у Мокру. Турци су Ђорђији дали надимак - Пејча. Што ће рећи прек, напрасит човек. Јер, Пејча је, са две хиљаде хајдука, на Цариградском друму, не само пљачкао и убијао Турке, већ их је на ражањ пекао и - јео!?

Ту ће и моја Црна да се удева: „Ако је Параскева, заправо, винчанска Прамајка која се парила са боговима, онда у Пејчовским ливадама, на дедовини, поред храма бога Вида и Нојеве лађе, треба да подигнеш и храм Светој Параскеви. А славље да буде на Пејчин дан!“

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.