Никад или некад веће пензије
Мислио сам да не знам никога у овој земљи ко би прихватио понуду да му се примања повећају за 34 или 39 одсто, а трошкови живота за 49 одсто. И још да буде срећан због тога. Али, очито сам се преварио. Има, изгледа, много таквих. И зато не верујем да ће председник Србије Александар Вучић сада морати да објашњава пензионерима да, упркос силним обећањима, њихове пензије нису и још дуго неће бити „веће него икад“. Без обзира на то што ће сви који су пре мера штедње примали више од 40.000 динара ових дана добити реално мање него пре четири године, а таквих је више од 200.000.
Колико год се власт упирала да докаже да су примања најстаријих сада већа него икад, цифре говоре другачије. „Квака“је у томе што ће све пензије, које су до смањења биле изнад границе од 40.000 динара сада бити за 7,9 одсто веће него пре четири године, али ће сада за свој новац моћи да купе мање него пре, јер су у истом периоду цене порасле за 8,45 одсто.
Тачно је да ће огромна већина, њих око милион и по, који су до новембра 2014. примали до 40.000 динара у новембру 2018. реално добити за нијансу више, јер ће им примања бити номинално већа од 8,9 до 13,3 одсто. С обзиром на то да је тај раст већи од инфлације, власт ће моћи да се хвали да је њихова куповна моћ сада реално већа него пре фискалне консолидације. Али не и да тврди да су пензије „веће него икад“. Јер, реално нису. И, нажалост, још дуго неће бити.
Бројке, и то званичне, са сајта Министарства финансија, баш умеју да буду незгодне. Тамо стоји да је 2009. просечна пензија била 19.788, а ове године, до октобра 24.982 динара. Она је, дакле, номинално већа за 26,2 одсто, али реално мања за петину, јер је општи ниво цена сада за 49,4 одсто већи него на крају 2009. Тај заостатак ће због новембарског повећања - неки би рекли враћања - пензија бити делимично смањен, али ће и даље бити прилично велики, од шест до 13 одсто. Руку на срце, није за то крива само актуелна власт, јер је инфлација већ шест година заредом испод три одсто, али је то не аболира од тврдњи које једноставно нису тачне.
Пад пензија је започео 2010, док је премијер био Мирко Цветковић, када су реално смањене за 5,6 одсто. Већ следеће две су склизнуле за још 3,6 и 2,2 одсто, а од тада до октобра ове године за додатних 10 одсто. Зато ни новембарска повишица не може да потпуно надокнади тај заостатак.
Иницијални злочин је направљен у септембру 2008, једнократним повећањем пензија за 10 одсто у тренутку када је цео свет упао у кризу. Сећам се да су ме пензионери псовали када сам на РТС-у изјавио да ће они платити највећи цех, јер ће због раста цена и курса имати мање него што су имали. Сећам се и да се тадашња министарка финансија Диана Драгутиновић љутила када сам написао да никако не бих волео да сам у њеној кожи, али да јесам знам шта бих урадио – поднео бих оставку, да спасим душу, ако већ не могу да спасим јавне финансије од пропасти. Није, дакле, Вучић крив за све. Тим пре ми није јасно који га ђаво тера да стално обећава нешто што од њега реално нико не очекује.
Ни ја не мислим да су јавне финансије могле да се стабилизују без мера штедње, с тим што ми је од старта сметало што се све свело само на смањење пензија и плата у јавном сектору. Што паралелно са тим нису реформисана и државна предузећа. Сећам се и Вучићевих речи, док је још говорио за НИН, поводом 100 дана његове прве владе, да ће „до краја августа бити промењено 70 одсто директора јавних предузећа“. Било је то сада већ давне 2014. Читам ових дана да је незадовољан њиховим радом и да ће ускоро бити промењени директори јавних предузећа! Зашто после 50 месеци слушамо иста обећања? Зашто то није урадио док је био премијер, док је имао уставна овлашћења за то? И зашто као председник уопште прича о томе? Зар то не би требало да нам саопшти премијерка Ана Брнабић? Или има преча посла - још размишља да ли да се учлани у СНС?
А да су јавна предузећа на време реформисана не бисмо сада читали да ће обнова тоалета у пословној згради једног од њих коштати 30.000 евра. Ух, изгледа да је тамо баш велико... Да није држава годинама покривала губитке јавних предузећа, да их је натерала да буду ефикаснија, можда ни пензије не би морале у толикој мери да се смањују. А кад смо поново код пензија, шта ако смо само погрешно разумели Вучићеве речи „никад веће пензије“? Шта ако је, у ствари мислио - никад пензије неће реално бити веће него некада. Е, то бих му поверовао. Бар док се не реформишу сва јавна предузећа.
Шта ако смо само погрешно разумели речи Александра Вучића „никад веће пензије“? Шта ако је, у ствари мислио - никад пензије неће реално бити веће него некада