ОДМАЗДА ЗАТО ШТО НИСМО ЋУТАЛЕ
Моје колегинице и ја смо данас у Националној служби за запошљавање, један доктор наука је отишла за Немачку, јер рачуни стижу, држава тражи свој данак, а многи функционери странке на власти доведени су да би примали додатне плате и штитили директора који је управо те незаконите радње спроводио
Како да ја својим студентима објасним... да не оду, када сам ја добила отказ, па је уместо мене запослен неко без квалификација само зато што је члан неке партије, чак се прича да има пет плата.
Право на рад је елементарно право сваког човека, бар би тако требало да буде. Нажалост, пракса показује другачије .... нас девет је остало без посла за годину и по дана. Не може да буде случајност да девет жена, девет супруга, мајки, академских грађана, компетентних професора, наставника вештина, вредних и посвећених послу, остане без посла. Да, неко ће рећи да ми нисмо једине, тачно и нисмо, али запита ли се неко како је могуће да у једној земљи која је преживела страхоте бомбардовања, која доживљава егзодус младих, тек тако неко може да вам уручи решење о отказу јер му је то пало на памет?!
Најстрашније је што се о томе да неко више не ради сазна након неколико месеци, зато што је укинута књига евиденције, седнице су електронске, свако ради неки други дан и ти просто не срећеш колеге које си до јуче сретао.
Држава улаже у образовање, установа плаћа стипендије и на крају ти исти стипендисти остану без посла!
Без посла сам остала јер је нови директор тако решио! Месецима сам покушавала да укажем на неправилности и нерегуларности у раду управе и самог директора Школе свим могућим надлежним институцијама (министарство, инспекција, НСВО,
НАТ), звала телефоном, одговори скоро па никакви, што деморалише човека.
Указивала сам на то да директор спроводи самовољу, крши закон јер је био председник комисије за пријем у радни однос једне кандидаткиње која је наведена као аутор непостојећег практикума, да је доносио одлуке о отказима самоиницијативно, трошио новац установе, уз сагласност Савета чији се легитимитет доводи у питање због изгласаног неповерења за четири члана Савета, али је све то сакривено зато што се у Школи запошљавао кадар по страначком опредељењу – СНС, који је требало да нас уплаши и штити интересе директора. Те људе нисмо виђали да воде наставу у Школи, али смо о њима слушали од директора и имали сазнања када су били у питању јавни догађаји на којима је њихово присуство требало да говори ко стоји иза директора и штити га.
Покушавала сам да упозорим надлежне институције о неадекватном образовању студената, многе вежбе и предавања уопште нису одржани.
У међувремену сам дошла у посед документа који у ствари доказује да је он незаконито именован за директора, што опет доводи у питање све одлуке које је директор донео у протекле две године.
Указивала сам на фамилијарне односе у самом Савету, о сукобу интереса правника и помоћника директора
за правна питања, референта за јавне набавке, председника Савета.
Изопштена сам из свега што се дешавало у Школи. Нико ме није чуо. Моје колегинице и ја смо данас у Националној служби за запошљавање, један доктор наука је отишла за Немачку, јер рачуни стижу, држава тражи свој данак, а многи функционери странке на власти доведени су да би примали додатне плате и штитили директора који је управо те незаконите радње спроводио.
Питам се, како је могуће да у једној демократској земљи нико не чује или не жели да чује академске грађане?!
Како једна самохрана мајка, доктор наука, која је живела од те плате, да прехрани породицу, како једна породиља, као и све ми којима је та плата била једини извор прихода?!
Како да у мору незаконитости и нерегуларности објасниш студентима да треба да остану, да уче, јер систем ти покаже да је узалудно учити ако ниси члан странке.
И како је могуће да добијеш не једну већ две тужбе јер си поступио по својој савести и верујеш у истину и правду?!
Оно што ми желимо је да радимо, исправно. Оно што ми такође желимо да одговорни оду у Школу, провере наше наводе, провере све дипломе. Оно што изнад свега желимо јесте да одговара човек који је довео установу у ситуацију у којој је.