Зукорлићева моћ у Угљаниновим рукама

Упркос подршци из Београда, бивши муфтија доживео је пораз, па ће Угљанинова листа Самоопредељење највероватније формирати већину са листом „Вакат је“

Nin - - У Фокусу - Стефан Славковић

Заједно с објављивањем овог броја НИН-а биће објављен и дефинитивни извештај с укупним резултатима трећих непосредних избора за чланове националних савета националних мањина, али могућност да се ти налази драстично разликују од већ постојећих пројекција је минимална.

Пунолетни припадници 18 националних мањина, њих 467.545, гласало је у недељу на 926 бирачких места, а припадници хрватске, црногорске, македонске и руске националне мањине – њих 44.424 – гласало је путем електорских скупштина које су спроведене у згради

и дому Народне скупштине у Београду. Дакле, укупно 22 националне мањине бирало је међу 58 изборних листа своје представнике за наредне четири године. Након објављивања званичних резултата, предстоји предвиђени рок од 20 дана током којег савети и њихови органи треба да се конституишу.

Мањине до 10.000 припадника бирале су 15 чланова савета, до 20.000 19 чланова, до 50.000 23 члана, а између 50.000 и 100.000 29 чланова. Оне с преко 100.000 припадника – Мађари, Бошњаци и Роми – бирали су 35 челника.

Саме изборе су пратили и страни и домаћи посматрачи,

као и представници предлагача изборних листа који су надгледали рад бирачких одбора и РИК-а. У овој организацији нису приметили веће неправилности у изборном процесу.

То, наравно, не значи да приговора није било. Седамнаест електора с листе Македонија у срцу напустило је гласање због „недопустивог мешања политике у изборни процес“и „претњи и уцена“којима је био изложен један од електора. Пријављени су и проблеми, додуше мали, с несређеним посебним бирачким списком Бошњака. Нешто већи били су у случајевима Буњеваца, Мађара и Рома,

па је заменик председника Националног савета Рома Нинослав Јовановић указао да „добaр део“Рома у Инђији није могао да гласа, иако су на претходним изборима гласали. Носилац листе Хеј, Словаци Михал Балаж изјавио је да су у Старој Пазови чланови бирачких одбора листе коју је подржао СНС планирали да „масовно убацују бирачке листиће“, а Жељко Калуђеровић, председник Удружења Црногораца Крсташ, оптужио је СНС и директора Управе за дијаспору Црне Горе Предрага Митровића да су заједно погурали победу кандидата блиских владајућој партији у Србији.

Највећи, међутим, приговор дошао је из Врања, где су председник и потпредседник тамошњег ГО Народне странке Ђорђе Ристић и Драган Павловић оптужили чланове СНС-а за физички напад. У језички карактеристично разиграном саопштењу, начелник ГУ Врања Душан Аритоновић оптужио је Ристића и Павловића да су, као део „Савеза за силовање и вешање Србије... фашистичким актом“претукли председника једног од бирачких одбора Божидара Павловића. Очекивано, РИК о инциденту није био обавештен. Представници НС-а у Врању тврде да се жртве проглашавају за насилнике и да ће у јавност ускоро изаћи са снимком инцидента.

Највише гласова Бошњака однела је листа Самоопредељење Сулејмана Угљанина, 46 одсто, и добиће 16 већничких места, док ће Матица Бошњачка Муамера Зукорлића и Вакат је Саита Качипора са 34, односно 20 одсто добити 13, односно шест места. Излазност Бошњака била је око 52 одсто. На изборе је изашло око 36 одсто Мађара, мање него пре четири године, а листа Мађарска слога коју је подржао СВМ освојила је 30 мандата. Преосталих пет следује другопласираној листи Мађарски покрет. Апсолутни рекордери по броју листа и врло вероватно по излазности били су Русини – више од 50 одсто бирача изашло је да гласа за једну од седам листа. Незванични победници су на листи Русини заједно. Немци су гласали у мањем броју но раније, а очекује се победа Немачке листе и Подунавских Немица и Немаца. Напослетку, највећу подршку међу Албанцима незванично има Партија за демократско деловање Шаипа Камберија, председника општине Бујановац, док за њим следе Алтернатива за промене Шћиприма Арифија, председника општине Прешево Према извештајима, на југу Србије није било никаквих неправилности.

Незванично, просечна излазност свих припадника мањина била је око 40 одсто, што је мање но пре четири године.

Апсолутни рекордери по броју листа и врло вероватно по излазности били су Русини – више од 50 одсто бирача изашло је да гласа за једну од седам листа

Поново у седлу: Сулејман Угљанин уз ватромет прославио је победу у Новом Пазару

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.