Зла намера или незнање критичара

„Дворску статистику“, како Милан Ћулибрк пежоративно назива Завод, не сачињавају некакви „дворјани“већ професионалци, људи са искуством и интегритетом и моралом и који никада не би прихватили било какву принуду да „шарају“и то свако ко имало познаје историјат Завода, врло добро зна

Када би господин Милан Ћулибрк ишта знао о статистици националних рачуна и макроекономији или се бар информисао код мене или се (ако му један математичар са вишедеценијским искуством у области статистике и макроекономије није релевантан саговорник) обратио професионалцима статистичарима Завода за статистику, који би му радо изашли у сусрет и разрешили све недоумице, онда би схватио следеће:

1) Ја не састављам националне рачуне, нити вршим обрачун бруто домаћег производа (БДП), нити би један тако комплексан посао било који појединац могао да уради сам, на своју руку. У компилацији националних рачуна и обрачунима БДП-а мобилишу се, поред тима националних рачуна и све гранске статистике и користе се подаци прибављени од надлежних лица из Агенције за привредне регистре (АПР), Народне банке Србије (НБС), Пореске управе и других државних органа. Ја, као старешина једног државног органа, не бих никада могао покренути било какву иницијативу кривотворења или натерати наше стручњаке нити било кога од мноштва лица који у обрачунима учествују директно или индиректно на, како каже г. Ћулибрк, „креативност“и „шарање“у обрачунима БДП-а. „Дворску статистику“, како г. Ћулибрк пежоративно

назива Завод, не сачињавају некакви „дворјани“већ професионалци, људи са искуством и интегритетом и моралом и који, у то г. Ћулибрк може бити уверен, никада не би прихватили било какву принуду да „шарају“и то свако ко имало познаје историјат Завода, врло добро зна.

2) Иначе, могућности за „креативност“и „шарања“у обрачунима БДП-а које спомиње г. Ћулибрк заправо нема, будући да су готово сви наши обрачуни утемељени и развијени у непосредној сарадњи са стручњацима Евростата који у буквалном смислу „не излазе“из Завода и заједно са нашим стручњацима свакодневно раде на усвајању и примени европских статистичких стандарда и метода кроз небројене ИПА пројекте. Па ваљда би неко од ових иностраних експерата приметио до сада да смо били исувише „креативни“и обавестио нас о томе. Напротив, од њих смо, тј. од Евростата и Европске уније углавном добијали похвале и конструктивне критике, а и само отварање поглавља 18 (Статистика) доказ је да Евростат има поверење да ће Завод наставити на путу ка усвајању европских стандарда и принципа од којих је професионална независност један од основних и најважнијих. Напоменућу и да су обрачуни и ревизија БДП-а спроведени уз техничку помоћ и супервизију експерата

ММФ-а који су готово месец дана радили са нашим стручњацима и којима је пружен увид у сваку табелу, сваки податак и процену, које су, напослетку, преточене у нове процене БДП-а. Ја сам лично у разговорима са ММФ-ом испољио жељу да се овакав вид помоћи и мониторинга од стране ММФ-а настави и наредних година.

3) На крају, осврнућу се укратко на неколико конфабулација г. Ћулибрка у његовом тексту, којима је покушао да заголица машту читалаца о некаквој конспирацији у нашим обрачунима.

Након што је индиректно израчунао БДП за 2018. годину, у износу од 42 милијарде евра, и упоредио га са номиналним БДП-ом у еврима из 2017. године (9,4%) г. Ћулибрк, покушавајући да изазове сумњичавост читалаца, пита где је нестала разлика између овако израчунатог номиналног раста БДП-а у еврима у 2018. (који аутор сматра за реалан раст) и пројектоване стопе реалног раста за 2018. од 4,1%. Овде г. Ћулибрк злонамерно (заправо, питање је да ли је овде реч о злонамерности или незнању) користи номиналне износе БДП-а исказане у страним валутама које, наравно, у себи обухватају и кретања девизног курса и које се не могу користити за процене реалног раста нити се упоређивати са стопама реалног раста. Бруто домаћи производ се обрачунава у сталним ценама управо због потребе да се елиминише било какав утицај промена нивоа цена, као и флуктуација девизних курсева, на мерење реалног раста економије земље. Дакле, поставља се питање поенте рачунице г. Ћулибрка, којом алудира да смо

Ваљда би неко од ових иностраних експерата приметио до сада да смо били исувише „креативни“. Напротив, од Евростата и ЕУ смо углавном добијали похвале, а отварање поглавља 18 доказ је поверења да ће Завод наставити на путу ка усвајању европских стандарда и принципа

заправо вештачки смањили стопу раста са 9,4% на 4,1% што је у контрадикцији са његовом основном тезом о „дворској“статистици која жели да прикаже већи раст и БДП.

На крају текста, г. Ћулибрк указује да је БДП по основу ревизије повећан за 6,7 милијарди евра за последње три године што је, по његовој рачуници, око 1.000 евра по становнику и пита се да ли ико од нас „осећа да има тих 1.000 евра више него што је до сада имао?“Ово питање одражава не само јефтин, „некреативан“покушај интерпретације статистичких података, већ очигледно и непознавање саме суштине БДП-а и начина његовог обрачуна.

Пре ревизије, БДП по глави становника 2017. године износио је око 5.240 евра по становнику. Ко имало познаје макроекономску статистику зна да то не значи да сваки становник Србије у свом џепу као плату има 5.240 евра. БДП представља агрегат свих тзв. факторских доходака креираних у једној години који сачињавају не само бруто зараде радника, већ и приходи пољопривредника, самосталаца и сви профити предузећа, камате зајмодаваца, амортизација основних средстава (као део дохотка који ствара опредмећени капитал) и порези државе. Након ревизије, овај свеобухватни агрегат доходака (БДП по становнику) повећан је на око 5.600, тј. приближно је већи за 360 евра. Овде није реч о било каквој „тајни“већ је реч о унапређењима статистичких метода, извора података и обухватности БДП-а тј. боље укључености свих доходака у обрачун БДП-а што и јесте био један од циљева ревизије.

Најзад, рећи ћу да није г. Ћулибрка и Милована Бркића (Таблоид) не бих могао ни да сањам да поседујем надљудске способности (како у Таблоиду Бркић рече – „овај школовани хохштаплер је у стању да украде 800.000 гласова“). Наравно да немам нити бих могао да се бавим стварима које г. Ћулибрк приписује мени и не очекујем од њега нити од било кога хвалоспеве. Али, од критичара Завода заиста очекујем неки минимални ниво, што би рекао Бркић, „школованости“ако не поштења и интегритета. Нема никакве тајновитости у мом раду, али је за мене већа мистерија како се овакав један чланак уопште појавио у НИН-у. Нема никаквог, „шарања“осим шарања г. Ћулибрка, главног и одговорног уредника, у оваквим политикантским сликовницама за децу. И на крају, нема никакве „креативности“у обрачунима БДП-а али, нажалост, чини се да понестаје креативности нашим редовним критичарима који овај недостатак покушавају да надоместе малициозношћу рачунајући на то да ће необавештени читаоци лако прогутати овакве псеудоекспертске „анализе“. ДР МИЛАДИН КОВАЧЕВИЋ Директор РЗС (Одговор главног уредника НИН-а у наредном броју)

Нема никакве тајновитости у мом раду. Нема никаквог, „шарања“осим шарања г. Ћулибрка у политикантским сликовницама за децу. И нема никакве „креативности“у обрачунима БДП-а али, нажалост, чини се да понестаје креативности нашим редовним критичарима