Испод површине

Носталгија је веома озбиљна болест, али мање опасна од останка код куће – каже Александар Генис и почне да се смеје. Његов смех савршено се наставља (и помало) личи на крик галеба кога видимо у наредној сцени друге епизоде нове сезоне Пута у будућност. (Претходна емисија садржала је слично звучно преклапање: сирена за Тита од 4. маја прелази у хук метроа.)

Документарни серијал Радио-телевизије Србије о уметности друге половине двадесетог века, чије су теме прошлих недеља обухватиле антифашистичке споменике, и носталгију сагледану из угла руских књижевника емиграната), сценаристички је организован налик мапи метроа.

Уз архивске снимке Телевизије Београд, и бројне саговорнике, у фрагментарној форми, аутор Борис Миљковић креће се замишљеном подземном железницом, излази из ње на необичним местима и шпарта улицама с ранцем на леђима, покушавајући да одгонетне шта се све догодило у уметности после пада Берлинског зида, рата у Југославији... Дочарава какав палимпсест настаје на рушевинама ишчезлог света.