КОПЕРНИКАНСКИ ОБРТ ТЕЛЕКОМА

Пословна одлука са мирисом политике

Nin - - Садржај - ПЕТРИЦА ЂАКОВИЋ, МИЛАН ЋУЛИБРК

Одавно једна пословна вест није изазвала такву политичку буру као одлука Телекома Србија да за 195 милиона евра купи Коперникус технолоџи, фирму за дистрибуцију кабловске телевизије и интернета. Држава је, као већински власник, у неколико наврата покушала да прода Телеком, али ни влади Мирка Цветковића, ни Александра Вучића није успело да добију понуду која се не одбија.

У међувремену је у овој компанији дошло до коперниканског заокрета, јер планира још неколико аквизиција. За те куповине, сазнаје НИН из више

независних извора, Телеком је од банака већ позајмио 500 плус 70 милиона евра. На списку „жеља“су бар још два кабловска оператера који су по тржишном уделу одмах иза СББ-а и Телекома, а један од њих је Радијус вектор. У самом Телекому за НИН кажу да је ова куповина финансирана делом сопственим средствима, а делом кредитима, „по изузетно повољним тржишним условима“, али не откривају друге детаље, јер уговор са банкама садржи и одредбу о поверљивости. С друге стране откривају да им је циљ да се позиционирају као регионални лидер у области телекомуникација и најављују даље јачање и ширење кроз нове инвестиције и аквизиције.

Међу првима је на ову вест реаговао Драган Ђилас, председавајући Савеза за Србију. Он је позвао премијерку Ану Брнабић да објасни како један кабловски оператор са годишњим приходом од 17,3 милиона евра и нето профитом од само 1,5 милиона евра вреди више од РТБ Бор и скоро дупло више од ПКБ-а.

Из Хелсинкија му је узвратио председник Србије и лидер СНС Александар Вучић, оптужујући Ђиласа и Драгана Шолака, сувласника највећег кабловског оператера у Србији, СББ, да „желе да униште Телеком, за рачун интереса једне компаније и двоје, троје лица који би желели да имају потпуни монопол у Србији“.

Огласио се и лидер СДС Борис Тадић, бивши председник и министар телекомуникација, оцењујући ову куповину као једну од три највеће финансијске малверзације и пљачке грађана у последње три деценије. „Уместо да инвестира у широкопојасни интернет, од чега би корист имали сви грађани, држава улаже скоро 200 милиона евра за куповину кабловског система, који је уско повезан са СНС-ом и тај новац ће преко офшор компанија на крају отићи у руке чланова СНС“, тврди Тадић.

У виртуелну дискусију умешала се и премијерка. Уз опаску да Телеком треба да послује профитабилно и да има изузетно јаку конкуренцију, са којом мора да се бори, Ана Брнабић је одлуку о куповини Коперникус технолоџија оценила као одговоран потез менаџмента. „И свака им част“, поручила је Брнабић.

За разлику од ње, шеф посланичке групе ДС у Скупштини Србије Горан Ћирић каже да је на овај начин држава практично проћердала годишњу уштеду на смањеним пензијама.

Нема сумње да је интензитету међусобних оптужби на релацији власт – опозиција допринела и једна „ситница“- власник 49 одсто Коперникус технолоџија до пре неколико дана био је, преко оф шор компаније, Срђан Миловановић, рођени брат Звездана Миловановића, власника Коперникус телевизије, кога је средином 2016. тадашњи премијер и лидер СНС Александар Вучић именовао за повереника напредњака у Нишу. Савет за борбу против корупције у Извештају о власничкој структури и контроли медија за 2015. означио је ту телевизију

као блиску властима, а и данас на њој емисију - На кафи са Ђуком - има посланик СНС-а Владимир Ђукановић.

То целој причи даје додатну „арому“. Поготово што је пре само нешто више од месец дана БИРН објавио да је Телеком преко зависних предузећа – Вајрелес медија и портала Мондо - од Александра Родића, који је на насловним странама Курира поручивао „Србијо, извини“, преузео и Адрија медија групу. Незванично се спомињало да је Телеком то „задовољство“коштало 25 милиона евра. Неким опозиционим лидерима то је било довољно да закључе да власт, преко државног предузећа, покушава да успостави пуну контролу над медијима у Србији.

На питање НИН-а зашто се шире и на штампане медије, из Телекома одговарају да они нису власници ни Вајрелес медија, ни портала Мондо. „У домену ИТ и дигитала, Телеком и Вајрелес медија имају стратешко партнерсво већ 14 година, од 2004, а подсећамо да Вајрелес сарађује и са другим великим компанијама, као што је, на пример, Јунајтед група“, наводи се у писаном одговору НИН-у и најављују нове акције на укрупњавању тржишта, не само у Србији већ и у региону. „План нам је експанзија пословања у земљама Западне Европе и Северне Америке, односно у подручјима где живи наша дијаспора и да постанемо носиоци дигиталног развоја читавог региона“, одговарају из Телекома.

Део те нове стратегије била је очито и идеја да српска компанија од Дојче Телекома купи Телеком Албаније и да прошири свој бизнис и у друге земље региона, с обзиром на то да је већ присутан у Црној Гори и БиХ. Од тога, међутим, за сада нема ништа, јер се тој идеји отворено супротставио албански премијер Еди Рама. Можда би, баш због тога, могла да се очекује даља офанзива Телекома на домаћем тржишту интернета и кабловске телевизије, а цела та операција почела је куповином фирме Коперникус технолоџи.

До продаје Телекому власник 51 одсто Коперникус технолоџија био је КПНК холдинг, регистрован на Кипру, док је 49 одсто имао Срђан Миловановић преко фирме Коперникус корпорејшн, регистроване у Холандији. Милорад Анђелић из Абрис капитала потврдио је за НИН да тај пољски инвестициони фонд стоји иза кипарског КПНК холдинга, који је 2016. од Срђана Миловановића купио 51 одсто Коперникус технолоџија. Анђелић каже да су преговори о продаји Телекому трајали „више од четири месеца“, да је Абрис капитал, преко своје фирме са Кипра, активно учествовао у њима, али да је са преставницима Телекома преговарала и фирма Срђана Миловановића. Такође, он каже да на преговорима није било представника Владе, као представника већинског власника Телекома.

И у Телекому су за НИН потврдили да је стратешку одлуку о аквизицији донео менаџмент, да је она део нове стратегије „у циљу постизања лидерске позиције у региону и вишеструког повећања вредности компаније и профита“. Уз подсећање да су у претходних пет година исплатили 450 милиона евра дивиденди и у развој инвестирали више од 600 милиона евра, у Телекому тврде и да су у истом периоду смањили дуг са 700 на 300 милиона евра и да су сада у групи „најмање задужених телеком оператора у Европи“. Кажу и да држава није гарантовала за нове позајмице, нити је фирма као гаранцију заложила имовину или уделе. „Задужење неће угрозити пословање, већ ће се, адекватним пласманима у развој и аквизиције, обезбедити поврат средстава и увећати вредност компаније“, тврде у Телекому.

За берзанског експерта Ненада Гујаничића из Моментум секјуритиса одлука Телекома да купи кабловског оператера стратешки није спорна. Она је можда окаснела, али је чињеница да телекомуникациона индустрија једини простор за свој даљи раст може тражити синергијом са интернетом и кабловским оператерима, објашњава он и наглашава да је проблематична – само цена. Иако му је у једном тренутку цена од 195 милиона евра изгледала скандалозно, као научна фантастика, испоставило се да је толико плаћена фирма, за коју се, каже Гујаничић, анализом пословања може утврдити да вреди између 50 и 70 милиона евра.

„Због пада или стагнације профитне стопе у последње време, у цену нису могла да се укалкулишу будућа очекивања. Такође, дугови Коперникус технолоџија су већи од 20 милиона евра, а Телеком је овом трансакцијом купио и дуг. Пошто је њихова просечна добит пре камате, пореза и амортизације (ЕБИТДА) у последње три године била око седам милиона евра, уз рачуницу да је у овој индустрији продајна цена обично 10 или 12 пута већа од ЕБИТДА, долази се до цифре између 70 и 84 милиона евра. Када се од те суме одузме дуг, који са продавца прелази на купца, добићемо да продајна цена, у најбољем случају, није могла бити већа од 70 милиона евра“, објашњава Гујаничић.

У Телекому наводе да они нису купили другог кабловског оператора, СББ би стекао апсолутни монопол или би се створио неки нови СББ, а у оба случаја би исход био исти - дефинитивно урушавање Телекома. Зато су, кажу, још пре два месеца упознали јавност са намером да купе неке кабловске операторе. И да су „приликом саме аквизиције саопштили и цену, већ и читаву структуру аквизиране компаније са ста-

Оба сувласника Коперникус технолоџија су офшор компаније па је скоро извесно да у Србији неће платити ни динар пореза на капиталну добит

новишта броја корисника интернета и мултимедије, као и њену географску распрострањеност, а имате потпуно нејасну куповину нашег конкурента, за 2,6 милијарди евра, где није чак јасно дефинисана ни структура будућег власништва, нити колико је заправо плаћена та компанија“. Зато управу Телекома „чуде двоструки аршини дела јавности, јер трансакција од 2,6 милијарди евра није изазвала никакву пажњу, иако је реч о доминантном оператору са више од 50 одсто тржишног учешћа“.

Нема сумње да је један од разлога за повећано интересовање то што је већински власник Телекома држава, а уз њу има још скоро четири милиона малих акционара, које нико ништа није питао, а до њих су допрле и процене економисте и бившег државног секретара у Министарству трговине и телекомуникација Драгована Милићевића да Коперникус технолоџи „не вреди више од 4,45 милијарди динара“. Након што је модел светског експерта Авата Дамодарана применио на 21 сличну фирму у Европи, Милићевић је за НИН, на основу података којима располаже Рател и на основу података из финансијских извештаја, израчунао да Коперникус технолоџи вреди око 37,5 милиона евра. Зато, категоричан је он, не постоји економски резон да се за такву фирму плати 195 милиона евра.

И на сајту АПР-а се може јасно видети да већ неколико година укупни приходи Коперникус технолоџија стагнирају на нивоу од око 2,2 милијарде динара, а нето добит пада – са 429 милиона динара у 2014. склизнула је на 319 милиона, па се мало опоравила на 381 милион, да би се лане преполовила на 181 милион динара, или тек нешто више од милион и по евра. Уз све то, дугорочне обавезе те фирме на крају 2017. по основу кредита у земљи и иностранству биле су 2,1 милијарду динара, дакле скоро исте као и укупни годишњи приход. Имајући све то у виду Драган Радовић, власник агенције за књиговодствене услуге Кватро, пита се зашто би неко за фирму чија је књиговодствена вредност 9,2 милиона евра платио 21 пута више пара. Уз прошлогодишњу нето добит Коперникус технолоџија од 1,53 милиона евра, Телеком би морао 132 године да чека да му се уложени новац врати, израчунао је Радовић.

С друге стране у Телекому тврде да ће им се аквизиција исплатити већ за пет-шест година. На питање како су то израчунали, из ове компаније за НИН кажу да је пољски фонд Абрис након преузимања Коперникус технолоџија, током 2017. и прва три квартала 2018. „доста“уложио у модернизацију и дигитализацију постојеће мреже, што је проузроковало брзи раст корисничке базе и истовремено омогућавање пружања више различитих сервиса појединачном кориснику. „Тиме ће приход и профитабилност Коперникус технолоџија бити значајно већа него 2017, а истовремено ће се спајањем корисничких база две фирме повећати њихова профитабилност по кориснику, кроз смањење трошкова и ефикасније управљање инвестицијама. „Реч је о двоструком позитивном ефекту, а свака анализа без узимања у обзир свих наведених ефеката је паушална и злонамерна“, поручују из Телекома.

Директор компаније Предраг Ћулибрк тврди да је аквизиција обављена „по тржишној цени од око 1.000 евра по кориснику“и да ће увећати вредност Телекома. Он је за РТС рекао да Коперникус технолоџи нема 51.000 корисника, као што наводи Рател у извештају за други квартал, већ четири пута више. „Добили смо више од 200.000 корисника – 145.000 корисника телевизије и 60.000 корисника интернета“, тврди Предраг Ћулибрк и каже да су „оптужбе на рачун Телекома исконструисале конкурентске компаније“, да је „запрепашћен што је ово питање исполитизовано“и да је „напад у интересу оних играча којима развој Телекома не одговара“. А онда је прецизирао да је, док је Телеком стагнирао, „Драган Шолак правио јаку компанију и сада СББ има 55 одсто тржишног удела“.

Да се којим случајем акције Телекома котирају на Београдској берзи, цена би им због куповине Коперникус технолоџија по превисокој цени одмах пала за пет-шест одсто, убеђен је Ненад Гујаничић, који сматра да је недопустиво што грађани као власници - непосредно као мали акционари, а посредно су као порески обвезници власници и државног удела - не знају ништа о стратегији те компаније, нити шта држава са њом планира.

Оно што се скоро сигурно зна је да власници Коперникус технолоџија неће у Србији платити порез као што је то урадио Мирослав Мишковић када је продао Делта Макси белгијском Делезу. Порески стручњаци са којима је НИН разговарао уверени су да порез на капиталну добит за ову трансакцију неће бити плаћен у Србији. По важећим прописима и уговорима о избегавању двоструког опорезивања, пољски фонд Абрис капитал би свој део пореза требало да плати на Кипру, а фирма Срђана Миловановића у Холандији. Али, с обзиром на то да се ради о оф шор зонама, питање је да ли ће уопште и бити опорезивања. У сваком случају, кажу порески експерти, Србија од ове аквизиције Телекома неће имати никакве користи у виду пореза.

За мање од годину дана знаће се ко је био у праву. Критичари, који тврде да се куповина Коперникус технолоџија Телекому никако не може исплатити, или управа те компаније која очекује даљи раст профита. Живи били, па видели.

Последњих година глобална нафтна индустрија налази се на својеврсној прекретници. И то не само због волатилности тржишта и непредвидивих кретања цена сирове нафте, већ и због растућих захтева да се унапреди заштита животне средине који су посебно изражени у Европи, као и због убрзаног технолошког развоја који представља изазов за све индустрије.

Под овим околностима, стручњаци истичу да ће нафта и гас остати доминантни енергенти на тржишту и у наредним годинама, али да ће у периоду који је пред нама њихов удео бити постепено смањиван. Учешће фосилних горива у глобалном енергетском миксу заузимаће махом обновљиви извори енергије што кореспондира са захтевима да се смањи емисија гасова са ефектом стаклене баште и тиме утиче на успоравање глобалног загревања.

Иако је извесно да ће раст значаја обновљивих извора енергије на тржишту бити постепен и да ће зависити и од брзине имплементације нових технологија, глобалне нафтне компаније већ су почеле да се припремају за такав сценарио и диверсификују своје пословање. Тако је, на пример, Шел формирао посебну пословну јединицу коју је назвао Нове енергије и која ће се бавити инвестирањем у технологије са ниском емисијом угљен диоксида. Фран- цуски Тотал је сувласник једног од највећих светских произвођача соларних панела SunPower, док је Ексон најавио улагања у чисте технологије, међу којима и испитивање генетски модификованих алги које се могу користити у процесима у постојећим рафинеријама. Бритиш Петролеум, са друге стране, значајна средства улаже у производњу биогорива, а Шеврон у производњу геотермалне енергије.

Када је реч о домаћем тржишту, водећа енергетска компанија, Нафтна индустрија Србије, такође је спровела значајне кораке како би спремно дочекала промене које очекују овај сектор. Један од значајних искорака НИС-а, када је реч о диверсификацији пословања, био је почетак производње електричне енергије који је потом пратила и трговина електричном енергијом. У НИС-у истичу да овај потез није био само економски оправдан, већ да је значајан и са еколошког аспекта, јер се за производњу електричне енергије на нафтним и гасним пољима у Србији користи гас који је раније био спаљиван на бакљи. На овај начин значајно су смањене емисије гасова у атмосферу што доприноси унапређењу заштите животне средине у нашој земљи.

Наиме, НИС је од 2013. године пустио у рад 14 малих електрана, односно когенерационих модула у Србији, док су инвестиције у овај бизнис-правац износиле око 20 милиона евра. Електричну енергију произведену у мини-електранама НИС користи за потребе својих постројења, док се остатак испоручује у јавну дистрибутивну мрежу. Када је реч о трговини електричном енергијом, НИС је присутан на тржиштима Србије, БиХ, Румуније, Словеније и Мађарске, а циљ је присуство на свим тржиштима у овом делу Европе. Укупан обим трговања електричном енергијом НИС-а за прошлу годину износи 2,4 тераватсати, а занимљиво је да је НИС први уговор о снабдевању електричном енергијом на српском тржишту потписао са Народним позориштем у Београду.

„Наш циљ је да НИС тржишту понуди широку палету енергетских производа на који конкуренција у региону неће имати ефикасан одговор. У том правцу, као динамична компанија, непрекидно разматрамо нове правце пословања. За нас је, поред економске оправданости улагања у производњу електричне енергије, изузетно важно што смо остварили значајне еколошке бенефите и допринели унапређењу заштите животне средине“, рекао је за НИН Андреј Тучњин, први заменик генералног директора НИС и директор Дивизије Downstream.

Према његовим речима, кључни задатак НИС-а у области енергетике у наредном периоду биће изградња нових постројења за производњу електричне енергије, у складу са Стратегијом развоја компаније до 2025. Пре свега, реч је о Термоелектрани-топлани (ТЕТО) Панчево и реализацији пројекта ветрогенерације у који НИС и његови међународни партнери намеравају да уложе више од 300 милиона евра. Изградња ТЕ-ТО Панчево омогућила би производњу еколошки чисте енергије па би из тих капацитета на годишњем нивоу струјом могло да се снaбдева око 230.000 просечних српских домаћинстава.

„Реализацијом ова два пројекта НИС би постао значајан произвођач електричне енергије којом би снабдевали тржиште. Тиме бисмо дали и нови допринос енергетској стабилности Србије, али и увећали приходе компаније на корист наших акционара, запослених и заједнице у којој послујемо“, рекао је Тучњин.

НИС је од 2013. године уложио око 20 милиона евра и пустио у рад 14 малих електрана, у којима се из гаса производе топлотна и електрична енергија

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.