Неће само маме заплакати
Добра вест је да ће Србија ускоро добити прву државну еколошку фабрику за прераду животињског отпада, по свим светским стандардима. А лоша је што ће државу то можда коштати 5,4 милијарде динара, колико ће до краја године из буџета бити исплаћено за једнократну новчану помоћ свим пензионерима у Србији.
У Немањиној 11 нико за НИН није желео ни да потврди, ни да демантује вест да је Србија изгубила спор са инвеститорима из Белгије и Луксембурга, али неће довека моћи да се скрива истина да је наша држава изгубила још један међународни спор, који би пореске обвезнике могао да кошта више од 40 милиона евра. Најмањи проблем је што та одштета није предвиђена буџетом за 2019. Ма, за то ће се искористити буџетске резерве, као што је и пре два месеца, из тих резерви исплаћено 1,9 милијарди динара једној приватној фирми, да би се Београд на води могао проширити све до Београдског сајма, о чему НИН опширно пише у овом броју.
Када се овом дода пет већ изгубљених спорова пред међународним судовима, укупан цех се пење на 165 милиона евра. То практично значи да је сваког од око два милиона запослених неспособна државна администрација, која није поштовала потписане уговоре, коштала бар 80 евра. Да је тај новац, уместо странцима, исплаћен запосленима у Србији, просечна нето плата би, бар у децембру, могла да достигне 500 евра, као што је то више пута обећавао председник Александар Вучић.
И док се наша власт хвали како је Србија најбоље место за улагање, док председник обећава страним инвеститорима да ће овде добити више него што им било ко други понуди, НИН је још прошле јесени упозоравао да би Србија могла изгубити још један инвестициони спор. Овога пута са странцима, који су у Инђији саградили модерну фабрику за прераду животињског отпада. Она, међутим, никада није прорадила, годинама је гомилала губитке, па су њени власници тужили државу, а трибунал Међународног центра за решавање инвестиционих спорова при Светској банци је 9. новембра пресудио у њихову корист.
Нема никакве дилеме да је овај новац пореских обвезника могао бити паметније утрошен, али је у овом случају држава још добро прошла. Да је међународна арбитража усвојила одштетни захтев инвеститора из Белгије и Луксембурга цех би сигурно био још већи. То је, међутим, слаба утеха, ако се има у виду да у буџету за 2019, како тврде из иницијативе Маме су закон, за породиље нису планирана „чак ни најмизернија средства“. После громогласно најављених подстицаја за повећање наталитета, уз поруку „маме су љуте, много смо љуте“, у овој иницијативи истичу да им је Влада „још једном окренула леђа и недвосмислено дала до знања да су мере за подстицање наталитета лепе само на папиру“, уз упозорење да ће игнорисање њихових захтева довести до нових протеста. Неке друге мајке немају више разлога да протестују. Њихова деца су већ напустила Србију или пакују кофере. Можда се једног дана и врате, али само као успешни „страни“бизнисмени, којима ће Влада Србије обећати боље услове него што им било ко на свету понуди. Можда су и због тога у предлогу буџета за 2019. планиране субвенције од скоро 850 милиона евра, а још 100 милиона евра Влада ће имати на располагању за „остале субвенције“, што значи да никоме неће морати да полаже рачуне како ће тај новац потрошити.
Да су посланици и стручна јавност имали мало више времена за анализу предложеног буџета, ко зна какве би се још мањкавости откриле. Овако, први је утисак да у предложеном плану прихода и расхода има неколико добрих ствари. То пре свега важи за више него подношљиви минус у државној каси од непуних 200 милиона евра и повећање издвајања за инфраструктуру на 1,35 милијарди евра. Али, као што обично бива, ђаво се крије у детаљима. А за детаље неће бити времена. Поготово кад стигну амандмани посланика СНС-а, у стилу да се у предлог закона убаци члан 1, којим се прецизира да се буџет доноси за брже решавање свих проблема у Србији, јаче повећање плата и пензија и боље услове пословања који ће следеће године обезбедити Србији скок на Дуинг бизнис листи. И зато неће бити времена да ико министра финансија Синишу Малог пита како мисли да и следеће године повећа плате и пензије када за то није резервисао новац у буџету. Ако тај закон још икога на било шта обавезује.
Још једна изгубљена међународна арбитража могла би пореске обвезнике коштати 5,4 милијарде динара, колико ће до краја године из буџета бити исплаћено и за једнократну новчану помоћ од по 3.000 динара свим пензионерима у Србији