Створићемо бољи свет за жене

ЛУС КАСАЛ

Nin - - Садржај - ДРАГАН ЈОВИЋЕВИЋ

Уочи београдског концерта, чувена певачица нежног гласа присећа се тешких и узбудљивих животних момената, и рада са Алмодоваром у „Високим потпетицама“, који ју је прославио

Публика широм света препознаје Лус Касал по чувеним музичким темама из филмова Педра Алмодовара, пре свих и

из култног филма Високе потпетице. Од издања, најпознатија су

Piensa en mi Un ano de amor A contraluz, Como la flor prometida, Un mar

de confianza, а посебан хит била је песма

Negra Sombra из Оскаром награђеног филма Живот је море Алехандра Аменбара. Укратко: једна је од најпризнатијих шпанских поп уметница са 14 албума продатих у пет милиона примерака.

Шпанска дива која се води као посебан феномен на светској музичкој сцени, наступиће са својим бендом на концерту у Сава центру у четвртак 29. новембра у 20.30. За ту прилику најављује се потпун нов концертни програм и спектакуларни дизајн сцене, током којег ће певати нумере и са новог албума, а читав наступ конципиран је у форми емоционалног дневника.

Њен осећајни стил освојио је срца широм света, а гламурозан наступ и вокална интерпретација представљају оно најбоље из концертне традиције латино звука. Мешајући жанрове током наступа, Лус успешно држи пажњу током концерта својом незаборавном харизмом и опчињавајућим гласом, не остављајући места сумњи - ова икона медитеранског стила, који увек има своју велику популарност у нашим крајевима, једна је од највећих савремених глобалних звезда и класа за себе! Лус Касал је извела и тему Мадругас, која се чује у филму Монтевидео, видимо се. Добила је Греми награду за животно дело, француски Орден уметности и књижевности, престижну Гоја награду, као и кључеве града Париза и Мадрида. У центру пажње светске јавности била је пре десетак година и због болести, карцинома дојке, са којом се дуго борила о чему су медији писали редовно, чиме је Касал бодрила и друге да се суоче са овом тешком болешћу. У кратком разговору за наш лист, уочи доласка у Београд, Лус Касал каже да јој је од самих операција далеко теже било то што је морала да откаже две турнеје - прву 2007. у Француској када јој је канцер први пут дијагностикован и другу 2010. у Шпанији, из истих разлога. За њу, како и сама каже, њена музика и њена публика остали су међу најдрагоценијим стварима у животу.

Познати сте као певачица нежног гласа. Шта вас инспирише у раду? Колико је тешко данас наћи праву нумеру?

Живот је извор мојих експресија и када пишем и када певам. Сасвим је очигледно да се мој карактер, да се моја осећања рефлектују у песмама, али још чешће, људи које познајем су протагонисти у мојим текстовима. Песму бирам онда када она изазове моје тело да одреагује, она која се одмах квалификује као прелепа, а изнад свега савршена песма је она која остаје у мојим ушима, у мојој глави и пар дана након што сам је чула и коју спонтано заволим. Ипак, није лако пронаћи добру нумеру. Али пронаћи праву песму данас је исто као што је било и раније. Морате да будете много стрпљиви, и тек ће вас радозналост одвести до открића правог „блага“.

Када сте почињали каријеру осамдесетих, чини се да је тада било много мање писаца и композитора, али да је било много више квалитетних песама. Како се то догодило?

Током осамдесетих догодила се та велика експлозија добрих песама, сјајних музичара и композитора. Са наслеђем из претходних времена и експанзијом рока и гранџа током деведесетих, изгледало је као да је у музици све речено. Као да се ништа ново не може открити. Али ја сам увек успевала да откријем младе музичаре у Шпанији, Француској, Турској или у земљама шпанског говорног подручја, који су нудили нове величанствене стилове и звуке.

И који је онда био преломни моменат у вашој каријери и због чега?

Била су заправо два момента: први се десио онда када сам се усудила да након пет рок албума отпевам песме за Алмодоварове Високе потпетице. Други је био када сам наступила на свом првом концерту у париској Олимпији.

Да ли вам се чини да је данас правих певача све мање и да публику више привлаче забављачи него интерпретатори широког гласа?

Да, публику данас привлаче светлосни ефекти, кореографије и томе слично. Они су постали синоними успеха и популарности. Ипак, увек ће бити добрих и правих певача. Мој највећи изазов је управо у томе да не понављам оно што сам претходно урадила. Немам никакав интерес у репетицијама онога што сам већ искусила, чак ни онда када оне гарантују нови успех.

Ваше најбоље песме говоре о љубави. Да ли мислите да свету данас гене- рално мањка љубави? Да ли смо због тога све лошији као људи?

Кроз љубавне песме које су сталне на мом репертоару, остварила сам директну комуникацију са публиком. Оне делују терапеутски кад се рефлектују на друге. Јер љубав покреће све, као што су велики филозофи и писци већ рекли… Без љубави, овај свет ће нестати.

Колико вас политика дотиче у раду?

Пратим политичку сцену на начин да знам шта се дешава у свету и, више од тога, апсолутно сам свесна како она утиче на нас, грађане. На неки директан начин, политика срећом не утиче никако на мој уметнички рад.

Не могу а да вас не питам како се сећате сарадње са Алмодоваром? Како је то изгледало?

Моја сећања су величанствена. Била је то авантура која је мени омогућила да певам у другим регистрима, са другим емоцијама и са невероватном професионалном сатисфакцијом. Алмодовар је једноставно сјајан!

Да ли вам се чини да Шпанија после Алмодовара више није имала тако генијалног и специфичног редитеља. Због чега је тако?

Не бих тако рекла. У Шпанији је увек било великих филмаџија, попут Луиса Буњуела или Луиса Гарсије Берланга као и великих професионалаца и уметника који су тренутно у експанзији. Поменућу само неке, попут Изабел Кузет, Алехандра Аменабара или Карлоса Менема.

Споменули сте само једно женско име. Да ли очекујете да ће нова борба за женска права побољшати слику и када је музичка сцена у питању? Да ли ће жене коначно наћи равноправно место у свету? Како сте се ви снашли у мушком свету? Колико вам је било тешко?

Апсолутно мислим и надам се! Верујем да ћемо створити бољи свет за жене. Жене на томе неуморно раде, тако да је коначно дошло време да се изједначе могућности. Што се мене лично тиче, било ми је тешко у мушком свету, и даље јесте. Није баш тако лако променити норме понашања и само понашање. Али моја истрајност, љубав према музици и потреба да је делим помогли су ми много да опстанем у свету мушкараца.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.