Дани великих таласа

ОБНОВА РУСКО-УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ

Nin - - Садржај - ИВАНА ЈАНКОВИЋ

Сукоб у Азовском мору потврда је тезе да овај рат заправо никада није ни престао и да иза свега стоје нерашчишћени рачуни Москве и Вашингтона, те да би Кијев могао бити колатерална штета

Врховна рада Украјине прогласила је ратно стање, истина не на целој територији земље, како је најавио председник Петро Порошенко и не свих 60 дана, како је такође било најављено. Ова одлука обухватаће ипак само појас Азовског и Црног мора и области уз руску и молдавску границу, а трајаће 30 дана. Уколико се у међувремену страсти не смире.

У инциденту који се догодио код мореуза Керч руске снаге заплениле су три украјинска брода и ухапсиле 24 морнара. Тројица су рањена. Како је до тога дошло још није тачно утврђено, обе стране имају своје верзије, а око повода се већ развило неколико теорија, укључујући и познату чињеницу да за сукоб Кијева и Москве није потребно много повода.

Оно што се зна јесте да су украјински бродови пловили ка мореузу

Керч, да су завршили у рукама руске морнарице и да је истовремено мореуз блокиран. У акцији су учествовали и руски хеликоптери и ловци. Мореуз Керч једини је пролаз за украјинске бродове. Како је Крим пре четири године преузела Москва, тако се тај пут, из Азовског ка Црном мору, нашао под руском контролом.

Проблем Крима једно је од најосетљивијих питања за Украјину, која сматра да је Русија анектирала део украјинске територије, руска страна истовремено сматра да је територија припојена регуларно, после референдума на коме су се грађани сами изјаснили. Кијев је тако остао немоћан, апели и претње његових савезника такође нису имали одјека, а Крим је недавно повезан са руском територијом и мостом преко керчког мореуза. Како се упркос свему некако

морало решити питање пловидбе, тако је договорено да се поштује споразум према коме обе стране могу да користе мореуз, али је потребно да се кретање најави. За Украјину није било другог решења, јер нема другог пута да повеже Одесу и Маријупољ, своју луку на Азовском мору, чији је значај тим већи што се налази на најисточнијем месту до кога сеже кијевска власт.

Азовско море је и иначе место на коме се догађају мањи сукоби, отимају бродови, углавном рибарски, тек толико да се покаже чије су то заправо воде. Са обе стране лове се прилике да се направи мањи инцидент и није први пут да дође до сукоба. Овај је, међутим, значајно озбиљнији.

Према извештају Руске службе унутаршње безбедности (ФСБ) украјински бродови нису били најављени, а када су се појавили више пута су били упозорени да се повуку. Како на та упозорења нису реаговали, руска морнарица била је приморана да реагује. Бродови су се, тврди ФСБ, нашли у руским територијалним водама ненајављено, нису, како налажу правила, поднели захтев 48 сати раније, нису добили дозволу и нису поштовали „процедуру преласка границе“.

Украјина тврди да је све ишло уобичајено, да није било никавог изненадног упада, да су, напротив, њихови бродови сатима чекали да прођу, да им за то време ништа није тражено и да су се онда изненада појавили руски бродови, од којих је један без потребе ударио у украјински брод и озбиљно га оштетио. Уследила је акција хапшења.

О тензијама на Азовском мору расправљао је недавно и Европски парламент. Тада су изнети подаци да се украјински бродови често задржавају, контролишу, успоравају, да је сличан третман и свих других који користе ову руту. Било је доста речи о опасностима које долазе са руске стране и могућностима да Азовско море буде потпуно неприступачно за украјинску страну. Русија је, пак, оптужена за подривање крхког мира и милитаризацију зоне. Захтеване су и проширене санкције. Све је то сада опет на столу.

Москва је, са друге стране, захтевала хитан састанак Савета безбедности, на коме би се разматрала новонастала ситуација, али предлог није усвојен. Против су биле и Холандија, Пољска, Шведска и Велика Британија, уз САД, чија је представница Ники Хејли претходно објаснила да то питање не треба разматрати јер све ове државе „подржавају суверенитет и територијални интегритет Украјине“.

НАТО је, зато, одржао хитан састанак који је захтевала Украјина. Тако је Јенс Столтенберг, генерални секретар, пружио пуну подршку „суверенитету и територијалном интегритету Украјине, укључујући њено пуно право пловидбе у њеним територијалним водама према међународном праву“. На питање Националне новинарске агенције Украјине шта НАТО може да учини да појача своје присуство у региону Црног мора у новим околностима, Столтенберг је навео повећање копнених трупа у региону и присуство поморских снага. Говорећи о веома блиском партнерству са Украјином, он је навео и планирани сусрет са министром спољних послова за следећи месец, када ће се опет разговарати о безбедности у региону.

Из Москве ту безбедност виде другачије, као директно угрожавање граница. Сергеј Лавров, руски министар иностраних послова, прошлог месеца упозорио је да неће бити дозвољене војне вежбе у Азовском мору, које планирају Кијев и НАТО. Све сличне акције у овој области чиста су провокација, закључио је Лавров.

За руску страну чињеница да је Вашингтон у августу донео одлуку о повећању војне помоћи Кијеву, такође потврђује да има разлога да верује да су украјинске власти спремне на нове провокације.

У области у којој је напетост непрестана, где је питање Крима стална тема раздора, где се украјинска влада, која не контролише целу територију земље, суочава и са тешкоћама на Азовском мору, не само по питању пловидбе већ и нафтних резерви, за Кијев је једини излаз подршка НАТО. Та подршка је истовремено за Москву директно угрожавање граница и нема начина да то мирно посматра.

Брисел је послао позив обема странама да покушају да се окрену смиривању ситуације, док је истовремено затражио од Русије да ослободи украјинске морнаре и врати бродове.

Сличне поруке стигле су и из Европске комисије, Кијев је тако добио подршку коју је очекивао, али није добио договор са Москвом. Војници су, у тренутку док су стизале речи подршке, још увек били у Русији. Тамо су били и заплењени бродови. Али оно што је највише плашило украјинску страну јесте да би овај пролаз кроз Азовско море могао да буде затворен на дуже. То би блокирало приступ украјинским градовима на обали и довело их у ситуацију да остану изоловани. Прилаз је, ипак, који дан касније, отворен, али је неизвесно како ће бити третиране наредне пловидбе.

Последњи инцидент показао је шта се све може догодити на месту на коме се сусрећу две стране. И притом се не мисли толико на Кијев, колико на Вашингтон и Москву.

О тензијама на Азовском мору расправљао је недавно и Европски парламент. Тада су изнети подаци да се украјински бродови често задржавају и контролишу и да су сличном третману изложени и други који користе ову руту

Звецкање оружјем: Председник Украјине Порошенко прогласио је ратно стање

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.