ЦЕФТА минус

РЕГИОНАЛНО ПОВЕЗИВАЊЕ

Nin - - Уводник - ПЕТРИЦА ЂАКОВИЋ

Одлука Приштине о увођењу царина од 100 одсто на производе из Србије и БиХ могла би да доведе у питање и примену основног ЦЕФТА споразума, а посебно да удаљи регион од договора о такозваној ЦЕФТА плус

Сумирајући десетогодишњи трговински учинак земаља региона, удружених у зону слободне трговине ЦЕФТА, ресорни министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић истакао је у фебруару прошле године како је српски извоз у чланице ЦЕФТА у том периоду порастао више од два пута и како се то десило захваљујући чињеници да је „економија ишла

друмом, а политика шумом“. Корист од овог трговинског споразума, који су 2006. потписале државе региона, укључујући и територију Косова, у чије име је параф ставио Унмик, имале су све ове економије, а најбоља илустрација је повећање трговинске размене међу чланицама и по неколико пута. И упркос спорадичним клиповима које су трговински партнери постављали једни другима у точкове, честим блокадама камиона на границама, повременим подизањем заштитних царина на увоз основних животних намирница и увођењем нецаринских баријера, чије се бројање дошло до стотинак, упућени кажу да је недавни потез Приштине и увођење царина од 100 одсто на увоз робе из Србије и БиХ, најеклатантнији пример кршења овог споразума и вероватно највећа криза ЦЕФТА у последњих 12 година.

НИН је истраживао каква је будућност ЦЕФТА сада када је политика опет загазила друмом, а економији, прецизније трговини оставила као једину могућност да крене шумом? Да ли ће ЦЕФТА преживети уколико влада Рамуша Харадинаја, и упркос упозорењима која долазе из Европске уније и САД, истраје у намери да царинске стопе од 100 одсто задржи до српског признања Косова као независне државе? И може ли се, у околностима у којима Србија и БиХ за сада одбијају да присуствују састанцима ЦЕФТА, говорити о проширењу сарадње међу чланицама ове зоне слободне трговине и на поље услуга, инвестиционе климе, дигитализације, о чему се увелико преговарало, под капом Брисела, све до најновије одлуке Приштине? Шта ће бити са стварањем регионалне економске зоне Балкана, коју здушно заговара бриселска администрација, а, макар и декларативно, и премијери ових земаља? Не прети ли тренутна ситуација да споразум који је требало назвати ЦЕФТА плус, јер би био више од садашњег уговора, а мање од царинске уније, претвори у ЦЕФТА минус, односно застој у трговини, али и примени свих до сада постигнутих договора.

Оливера Јоцић, в. д. помоћника министра у Министарству трговине, туризма и телекомуникација каже за НИН да је одлука власти у Приштини политичка, те су због тога економији, односно овога пута ЦЕФТА споразуму руке, практично, везане. „Споразум је несумњиво прекршен, баш као што је прекршен и Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, јер се свака потписница ССП-а, па и Косово, обавезала да ће у потпуности поштовати и примењивати ЦЕФТА споразум. ЦЕФТА јесте у кризи, поготово што до сада ниједан спор међу чланицама није отишао даље од директних билатералних консултација и тренутно се налазимо на потпуно непознатом терену“, каже саговорница НИН-а.

Анализирајући досадашње спорове и препреке у примени овог споразума, Јоцићева каже да је било случајева увођења заштитних царина, односно неких других препрека у трговини, али да су ти проблеми брзо решавани. Као најтежи случај међу њима, наводи, опет, потез Приштине када је увела царине на увоз термо блокова и још неких врста грађевинског материјала, а које су и даље на снази, и поред чињенице да је на специјалном састанку Заједничког комитета ЦЕФТА, одржаном због тога, закључено да је споразум прекршен и да се те царине морају укинути.

То што приштинске власти нису поступиле према овом закључку, говори у прилог чињеници да нешто не функционише у механизмима којима овај споразум располаже како би решавао потенцијалне спорове и кризе. Не само да одлука Заједничког комитета, који чине представници земаља потписница, мора бити једногласна, што подразумева да и онај ко је прекршио споразум мора гласати за, него се и ове одлуке доносе у својству препорука и из њих не произлази никаква санкција за прекршиоца. „Због чињенице да су механизми решавања спорова мањкави, управо је Србија инсиситирала и предлагала да се они унапреде, и о томе се преговара“, каже Оливера Јоцић, уз опаску да је и током децембра на састанцима ЦЕФТА требало да буде речи о томе, али су и Србија и БиХ одлучиле да овим редовним састанцима, који ће се одржати баш у Приштини, не присуствују док тамошње власти не повуку одлуку о царинама.

За сада, једини механизам којим располажу и политичари у Београду и у Сарајеву су или увођење контрамера или пак спор пред Арбитражним трибуналом који, када и отпочне, може

трајати и до 18 месеци. Арбитражи пак мора да претходи састанак Заједничког комитета и захтев да се тај састанак одржи Србија је већ поднела. Јоцићева објашњава да је 90 дана од подношења таквог захтева рок да се случај реши пре него што оде на Арбитражу, а то подразумева састанак Заједничког комитета, а онда могуће и предлог да се стране у спору, овога пута Београд

и Приштина, покушају договорити у процесу медијације. Уколико се не успе у овој намери, образује се Арбитражни трибунал, који ради по правилима међународних трибунала у Хагу, али како ће то све изгледати, нико не може да тврди, јер пређашњих искустава нема. И све сем рока, који може бити и до годину и по, потпуна је непознаница. „Нисмо на терену права и економи- је, већ чисте политике и зато је тешко тврдити шта ће се десити. Суштина код оваквих спорова и једностраног кршења споразума је да онај ко је оштећен буде намирен, односно да Србија као држава, у име своје привреде која је оштећена увођењем царина, добије накнаду за претрпљену штету. Да ли ће се то и како десити, тешко је рећи“, тврди помоћница министра Љајића.

А док се чека расплет, који може потрајати и целу наредну годину, преговори о проширењу ЦЕФТА споразума, али и формирању регионалне економске зоне, очигледно су у застоју. Слутње Горана Свилановића, генералног секретара Савета за регионалну сарадњу, да ће наредна година бити пресудна за судбину даљег регионалног удруживања, које је изнео за НИН половином октобра, а поводом изјаве албанског премијера Едија Раме како српски капитал није добродошао у стратешки сектор Албаније, очигледно се обистињују. „За нас је 2019, година када би главни договори морали да постану реалност, али и година када ће се видети шта је реалност“, рекао је пре два месеца Свилановић. А реалност је тренутно таква да уместо очекивања да се наредне године крене у примену договора који су већ постигнути међу чланицама ЦЕФТА или је барем тако изгледало, дође до потпуног застоја, уколико, наравно, Приштина истраје у одлуци о царинама, а Београду у томе да неће присуствовати састанцима. Наредна година могла би уједно означити и крај илузије, подстрекиване из Брисела, да се на овим просторима може створити јединствена економска зона. Под претпоставком да политичка врхушка региона од овога, прећутно, није већ одустала.

И да подсетимо, регионална економска зона је заправо чедо Берлинског процеса, а премијери шест земаља региона управо су на самиту у Трсту, прошле године, потписали Акциони план о формирању ове зоне. Према договору, у његовој основи је ЦЕФТА, али договор је да она буде проширена на либерализовану трговину услугама, јер сада је ограничена само на робу, затим на договор о уклањању нецаринских баријера и на крају договор о унапређењу механизама за решавање спорова. Упоредо са тим, односно договором који се колоквијално зове ЦЕФТА плус, а који су чланице ЦЕФТА увелико преговарале последњих година, из Брисела се инсистирало и на додатном

Кад неко једнострано прекрши споразум, онај ко је оштећен би требало да буде намирен, а тешко је рећи да ли ће се то и десити, јер сада нисмо на терену права и економије, већ чисте политике Оливера Јоцић

удруживању управо у регионалну економску зону која би поред ЦЕФТА плус, подразумевала и уједначавање политика за привлачење инвестиција, мобилност висококвалификоване радне снаге у одређеним занимањима, док би четврти стуб тог регионалног заједништва чинила дигитална интеграција, па и договор о укидању роминга међу потписницама.

Душан Пророковић, из Центра за стратешке алтернативе, каже да је јасно да од стварања регионалне економске зоне нема ништа. „Прича о томе подстицана је из Брисела да би се на овим просторима стварала илузија да ћемо некада постати чланице ЕУ. Притом, не би чудило ни да је Немачка, која је очигледно иницијатор економске зоне, заправо желела да овим истисне руски утицај на Балкану, јер би стварање такве зоне вероватно довео у питање Споразум о слободној трговини Србије и Русије“, каже Пророковић.

Овај саговорник НИН-а каже да је регионална економска зона непотребна, поред споразума ЦЕФТА, од којег су све чланице имале евидентне економске користи. „Нама је у интересу и ЦЕФТА плус, али Албанци сада кажу да њима није. Увођење царина је очигледна намера Приштине да истисне Србију са тог простора, а трговинска размена у којој ми остварујемо велики суфицит је добра прилика за то“, тврди Пророковић и додаје да ЦЕФТА није једини споразум који има мањкавости, односно у којем не постоје механизми за санкције или решавање спорова. „Бројни споразуми које је ЕУ овде имплементирала имају мањкавости. Суштина је да се тада, када су они почели са применом, укључујући и ЦЕФТА споразум, нико није претпостављао да

Каква је будућност ЦЕФТА у ситуацији када је политика опет загазила друмом, а економији, прецизније трговини, оставила као једину могућност да крене - шумом

ће се пријем у чланство у ЕУ оволико одужити, зато и нема разрађених заштитних механизама. Ми смо сада даље од ЕУ него што смо били 2003, а тада нико није мислио да ће се то десити“.

Иако саговорници НИН-а верују да ће ЦЕФТА опстати, односно да ће економија наћи свој пут, па макар он био и шумом, Пророковић не верује да је лако и брзо могуће променити ЦЕФТА споразум, ма колико се чинило да је због свих проблема који сада постоје, то неопходно.

А управо то је, пре два месеца, била највећа дилема Горана Свилановића - да ли земље региона могу отићи корак даље и могу ли, што он сматра потребним, „преговарати нови споразум ЦЕФТА, који би све што је у међувремену договорено, интегрисао у једном документу“.

Ако ова дилема још увек постоји. Или ће бити да је решена одлуком Приштине да уведе царине на производе из Србије и БиХ, и да на њима истраје све док им се не призна независност.

Слика за споменар: Наредна година биће преломна, а могла би означити и крај илузије да се на Западном Балкану може створити јединствена, регионална економска зона

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.