МИСТЕРИЈА ОДОЦНЕЛЕ ПОТЕРНИЦЕ
Случај Груевски
Док премијер Заев не проговори, а сам каже да зна све детаље бекства свог претходника у Мађарску, остаје питање зашто је потерница за Груевским расписана два дана након што је напустио земљу и да ли је такав сценарио одговарао свима
Нико не зна како се Никола Груевски, бивши македонски премијер, обрео у Будимпешти. Ни македонске власти, ни албанске, ни црногорске, ни српске, а и мађарске су прилично шкрте у информацијама. Нико, дакле, осим Зорана Заева, садашњег премијера, који је изјавио да зна све детаље, али да ће их тек открити „када за то буде време“.
Пре него дође то време, остајемо на ономе што се зна – Груевски је осуђен на две године затвора због малверзација у набавкама, односно куповине службеног возила. Он је уместо у затвору завршио код свог пријатеља Виктора Орбана, мађарског премијера. До њега је стигао преко амбасаде ове земље у Тирани.
Био је потребан који дан да се то сазна, а када се сазнало, испоставило се да је потерница расписана два дана пошто је напустио земљу. Без потернице прошетао се по региону слободно и ушетао на територију ЕУ.
Крајње отворен био је само Орбан, који је изјавио да његова земља помаже својим сарадницима, а Груевски то јесте, мађарска влада му није заборавила помоћ у заштити граница током избегличке кризе.
„Познајем тог човека, дуго ми је био колега. Не можемо искључити правне процедуре, али можемо омогућити праведан третман. Не можемо га ставити изнад закона, али можемо му пружити праведан процес“, изјавио је он за македонски портал А1он.мк.
Македонско министарство правде поднело је захтев за екстрадицију, али одговор још није стигао. И док из македонске владе стижу изјаве да Мађарска никада до сада није одбила такве захтеве, изгледа да ће овај захтев ипак
бити одбијен. Скопље није једино које сматра да Груевски треба да се појави на територији земље у којој је осуђен. Европски парламент такође је захтевао екстрадицију позивајући се на право и судску пресуду, али ни на то није било реакције мађарских власти. Случај Груевски ипак је нешто другачији. На месту премијера био је читаву деценију (од 2006. до 2016), да би га наследио Заев. Годину и по дана касније он је урадио оно што Груевски није желео. Успео је да некако прогура договор о промени имена земље у Северна Република Македонија. Референдум који није успео проглашен је важећим. Похвале су стигле за Заева из Вашингтона и Брисела, а Скопљу је отворен пут у ЕУ, како је обећано, и у НАТО, што је сасвим извесно. Тако је крајем септембра прихваћен предлог, а ове недеље је верификован у Собрању.
Заев је изашао као победник, а Груевског је чекао прогон. Два лидера прогањала су један другог веома дуго, али победник у овом рату прерачунао се када је свог претходника почео да засипа оптужницама и пресудама. Већ прва пресуда била је довољна да се нађе решење, које би смирило тензије, а истовремено и заиста уклонило Груевског са македонске политичке сцене. Да ли би сам Груевски изабрао нешто друго и да ли је уопште више био у ситуацији да бира остаје на нивоу нагађања, али је његово „нестајање“прошло без већих потреса. Није било реакција ни из Брисела, ни из Берлина, ни из Вашингтона. Стејт департмент је изразио тек „забринутост“због намере да се избегне затворска казна.
То је многе навело на помисао да је ово бекство било добро решење за све, за македонске власти да се отарасе незгодног супарника, а за западне савезнике да олакшају функционисање те власти. Зато можда Зоран Заев говори о детаљима које ће тек открити, али је ипак сигурно да из његових уста нећемо чути оно што би било кључно за ову причу – ко се и како договорио о одласку човека који је, истина, осуђен, али који, претпоставља се, много зна о другима.