КОНКРЕТНЕ УТОПИЈЕ

Архитектура у Југославији на изложби у Њујорку

Nin - - Садржај - СНЕЖАНА СТАМЕНКОВИЋ

Свет у којем је било могуће ангажовано деловати на пољу архитектуре представљен је у MOMA музеју кроз четири велике теме и целине

Већ готово две деценије у региону бивше Југославије организује се нова генерација истраживача која критички преиспитује и вреднује достигнућа некадашње заједничке државе. Умрежавање истраживача произвело је репрезентативну изложбу у Музеју модерне уметности у Њујорку (аутори Владимир Кулић и Мартино Стирли, а траје до 13. јануара), чију рефлексију представља међународни форум у Београду. У фокусу је архитектонско наслеђе СФРЈ, у светским оквирима потпуно непознато поглавље историје архитектуре, иако богатство продукције, разноврсне везе, висок квалитет продукције и интензитет радикалног експерименталног рада на потпуно различитим нивоима, ставља градитељске југословенске подухвате после Другог светског рата у исту раван са светским достигнућима. Поред тога, архитектонско наслеђе Југославије има и социолошку димензију, јер настаје као део ширег друштвеног утопијског пројекта и директна је и јединствена материјализација универзалног самоуправног

социјалистичког друштва које се градило са вером у прогрес и надом да је друштво могуће променити набоље. Из перспективе данашњих друштава, опхрваних различитим видовима безидејних неолибералних представа, које у сфери архитектуре, према речима кустоса МОМА-е Мартина Стирлија, све више постаје само слика луксуза за престижне магазине, приказ архитектуре која свој трајан културни допринос даје као део ширег социолошког пројекта, враћа нас на питање суштинских разлога и суштинског смисла бављења архитектуром.

Свет у којем је било могуће ангажовано деловати у пољу архитектуре представљен је у Њујорку у четири велике теме: модернизација, глобалне мреже, свакодневни живот и идентитети, али и четири монографски организоване целине посвећене формативним југословенским архитектонским личностима, међу којима су Јурај Најдхарт, Вјенцеслав Рихтер, Едвард Равникар и Богдан Богдановић.

Модернизација југословенског друштва свој архитектонски одраз имала је у креирању територијалних трансформација великих размера какви су Генерални урбанистички план Београда из 1953. године, Нови Београд, регионални план за јадранску обалу, али и примени технолошких иновација. На пример, конструктивни и скулпторални потенцијали бетона као материјала опредмећени су у пројектним решењима Авалског торња или Стадиона Пољуд у Сплиту.

У модернизацијске архитектонске пројекте спадају и објекти културе, образовања, здравства, међу којима је свакако иконична зграда Музеја савремене уметности. Међународна позиција Југославије као лидера несврстаних, омогућила је њеним грађевинским фирмама да развију бројне пројекте широм света, посебно у младим афричким и азијским независним државама, међу којима је интересантно деловање компаније Енергопројект у Нигерији, чији је рад водила жена – Милица Штерић, а које је изазвало истраживачку пажњу архитекте Рема Колхаса. Реконструкција Скопља после земљотреса 1963. године и улога архитекте Кензо Танге у светској солидарној акцији обнављања града је такође део приче о глобалној позицији југословенске архитектуре, која је имала и своју хедонистичку пројекцију материјализовану у низу туристичких објеката. Многе од њих реализовала је фирма Турист комерц.

Свакодневни живот био је окружен оригиналним и аутентичним дизајном, обликованим предметима који су се налазили у осмишљеној стамбеној архитектури произашлој из колективног деловања читаве микрокултуре пројектовања. Најзад, као скуп хетерогених заједница различитих националних, верских и културних особености, југословенско друштво се трудило да те разлике балансира, што је у пољу архитектуре произвело низ грађевина које су представљале спој појединачних идентитета и опште културне средине. Најспектакуларнији сегмент, према ауторима изложбе, чини мапа најпознатијих антифашистичких споменика и споменичких комплекса насталих са циљем интеграције колективног историјског сећања, у којима југословенска архитектонска школа показује све богатство различитости и уметничког експерименталног духа.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.