ОСВАЈАЊЕ СЛОБОДЕ НИЈЕ ГОТОВ ЧИН

Сајам књиге у Истри

Nin - - Садржај - Специјално за НИН из Пуле

Пула има 50.000 становника, „две библиотеке и једну и по књижару“. Упркос томе, Пуљани и

остали Истрани воле да читају и да се друже са писцима. Зато љубоморно негују и бране свој сајам књига који се, према квалитету наслова, гостујућих аутора и програма, може похвалити да је бољи и од оног у Загребу и у Београду.

Скуп издавача, аутора, читалаца и љубитеља књиге, познат као Са(н) јам књиге у Истри, управо се одржава 24. пут у Пули под слоганом „Реци ми шта је слобода?“Основан је месец и по дана по завршетку рата у Хрватској баш из потребе да се створи неки простор слободе.

„Боримо се. Освајање слободе није готов чин. Таман мислиш да си нешто освојио, онда те лупи... Бранили смо тај наш простор слободе. Имали смо кризе, било смо нападани, али некако смо остали своји. Тајни нема. Створила се критична маса људи којима је овај простор који се ствара у време сајма некако нужан и јер се многима свидео. Показали смо људима да није све немогуће јер је наша земља оваква или министарство онакво, да ипак много зависи и од нас“, каже у разговору за НИН Магдалена Водопија, оснивачица и директорка Сајма.

Првих шест издања Са(н)јам књиге у Истри није имао сталан дом, већ се шетао од једног до другог напуштеног култног простора.

„Једне године имали смо јако успешан сајам у кину ’Београд’, из времена Југославије, после се звао ’Кино Пула’. Али, ми смо га те 1999. најављивали: Ове године смо у Кину ’Београд’. Онда је то Хрватској звучало страшно чудно, а нама је у Пули то било нормално“, прича нам Водопија.

Од 2001. манифестација се одржава у велелепној аустроугарској палати из 1913, бившем Морнаричком казину и Дому ЈНА, сада Дому хрватских бранитеља. Некадашњи царски холови, концертне и балске дворане на десетак дана постају сценографија највеће књижаре и трибине у Хрватској.

Скоро запањујући податак јесте да манифестација годишње бележи око 50.000 посета: „Ми не продајемо карте и немамо конкретне податке, али имамо неку процену обезбеђења. Но, 50.000 посета је за један град од 50.000 људи и регију од 200.000 огромна ствар. То је зато што су људи у Истри навикли да барем десет пута дођу на сајам, погледају неку промоцију, попију кафу, разгледају, оду кући, размисле. Нигде се овде не жури. Имамо

још увек ту неку медитеранску фјаку и неку декаденцију града који је имао блеске у историји, али је ипак на маргини. Ми смо на крају света и нама је то добро. Пула има свој неки паралелни свет, а овај сајам је помакнут, као и град у којем живимо, онако, сањалачки је“, објашњава наша саговорница.

Програмски одбор ради потпуно независно и, у сарадњи са издавачима, разматра које ће ауторе позвати. Зато

на сајму књига нећете видети треш наслове разних ријалити звезда, овде се не чека у реду за потпис најновије књиге неког блогера, инфлуенсера или аутора сумњивог квалитета са огромним тиражима. Овде се тражи столица више за дискусију у којој учествује нобеловац Воле Шоинка или немачки филозоф Петер Слотердајк.

„Сами себи дајемо велике захтеве и не радимо ни по чијим ингеренци- јама. У наш програм нико нема уплив. Нико нам не каже кога (не) смемо да доведемо“, истиче Водопија.

За ове 24 године Са(н)јам књиге у Истри угостио је на десетине великих имена. У Пулу су долазили Еко, Памук, Естерхази, Магрис, Адонис, Велш, Менцл, Улицка, Толстаја… Током десет дана ове године, од 29. 11. до 9. 12, биће представљено 200 хрватских издавача, одржано више од 70 програма, а међу гостима били су и биће нобеловац Воле Шоинка, те Виторио Ђардино, Ерикур Орн Нордал, Петер Слотердајк, Лаш Фр. Х. Свенсен, Мирко Илић, Румена Бужаровска, Хавијер Серкас, Слободан Тишма, Владимир Копицл... Магдалена Водопија признаје да јој је тешко да одговори на које име су до сада најпоноснији.

„Некад вас занесу имена, некад вас занесе то што долази неки аутор ког сте читали у младости, па га сада гостите. Разни су критеријуми. Не зато што је велико име, можда највеће до сада, али Умберто Еко нам је показао шта је то велики аутор. Каква атмосфера иде са њим... Показује се истином оно што већ знамо: што већи аутор, то већа једноставност. Тако је ове године било са Волеом Шоинком. Тачно се види једно одсуство ега, чега код ауторâ увек има пуно. А кога бих волела да доведем? Ја сам је и упознала али нисмо ми сајам тих финансија. Волела бих да то буде Маргарет Етвуд – признаје Водопија, која не посматра сајам из своје директорске фотеље, већ из првог реда на свакој панел дискусији и у шетњи по штандовима између два програма.

А програми су за посебну причу. Модератори и водитељи Андера Матошевић, Аљоша Пужар (који води и Доручак с аутором свакога дана уз живи пренос на ХРТ 3), Емир Имамовић Пирке, Тања Мравак, Круно Локота, Паола Орлић и остали са таквом лежерношћу, непосредношћу и питким језиком воде дискусије и на оне најозбиљније теме какве је ове године, примера ради, била Слобода и зло. Њихов највећи квалитет јесте у томе што чак и од неког аутора за кога нисте чули или од теме која вам на папиру делује превише тешка или незанимљива учине прави угођај, после којег заиста осетите да сте примили најукуснију храну за главу. И за душу.

Магдалена Водопија: Сами себи дајемо велике захтеве и не радимо ни по чијим ингеренцијама

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.