АКТИВИЗАМ У ЦЕНТРУ ВИЗИЈЕ

Др Дарко Полић

Добра намера да се Кинеска четврт даље развија као уметнички и креативни дистрикт захтева правну формализацију и разраду система управљања. Неке од добрих примера смо чули на конференцији, али потребан је аутентичан облик

Конференција „Управљање креативним дистриктима: Кинеска – креативни полис“одржана је овог октобра у Новом Саду, у организацији Фондације „Нови Сад 2021“, која је окупила стручњаке из земље и света са локалним представницима културних институција и са намером да се истражи који би модел био најпродуктивнији за Кинеску – креативни дистрикт један од централних пројеката Нови Сад Европска престоница културе (ЕПК) 2021. Архитекта др Дарко Полић је председник радне групе за капиталне инфраструктурне пројекте у оквиру реализације пројекта Нови Сад 2021 ЕПК и за НИН говори о закључцима са ове конференције, односно корацима ка дефинисању модела креативног дистрикта Кинеска.

Чување аутентичности новосадске стваралачке сцене један је од првих закључака конференције. Како видите из угла архитекте, а у контексту реконструкције Кинеске тај задатак?

Кинеска четврт је мали, али вредан комадић уметничке сцене

Новог Сада. Уметници из домена визуелних и извођачких уметности имали су запажену продукцију, неки чак и у европским размерама. Културна продукција обухвата и изложбе, уметничке колоније, студентске радионице, позоришне представе, концерте од младих до реномираних бендова. Простор некадашње фабрике браће Кремер, након национализације „Петар Драпшин“, инспирише, не само због подстицајног окружења индустријског наслеђа, него и због потенцијала за савремену продукцију у новим облицима стваралаштва и повезивања. Осим уметничког важно је истаћи симбиотичко стваралаштво са мајсторима Кинеске четврти из чије је сарадње изашло неколико уметничких дела. Тај квалитет Кинеске треба неговати и узети у обзир приликом реконструкције објеката. Ова заједница је мала, па јој треба помоћи да се даље органски развија и допуњава новим, једнако квалитетним садржајима. Подршка и помоћ свим добрим постојећим праксама је дух пројекта Нови Сад 2021 – Европска престоница културе.

Оно што је мој утисак са конференције јесте да је она свакако у великој мери говорила о духу времена у којем живимо - тако је доминантан осећај потребе за отвореним моделима који ће се лако у извесном смислу моћи мењати, једнако говорило се о некој врсти флуидности граница ако говоримо о садржајима. Једна од препорука јесте да се стално ради на различитим сценаријима. Како то коментаришете?

Компресија времена и простора, изазвана информационом револуцијом, сваким даном одређује матрицу нашег размишљања, поимања стварности али и планирања будућности. Тешко је планирати моделе по којима се активности могу предвидети. Све је флуидно, нестабилно, незавршено. У овоме треба наћи инспирацију за осмишљавање сценарија развоја који балансирају различите променљиве: релативно стабилан простор и нестабилне технолошке, уметничке, вредносне али и политичко-економске елементе.

Кључна смерница конференције је: стварајте просторе хибридних на-

мена по co-working принципу! Овакав сценарио је одличан, јер дозвољава учешће више учесника и њихову флуктуацију, међусобни заједнички рад (alone togеther) које резултира великим спектром (пројектних) продукција. Флуидност сценарија, наспрам крутости модела, јесте развојна платформа 21. века и код нас, као делићу глобализованог света.

Ако говоримо о резидентима Кинеске онда су ту визуелни уметници, ту је музички студио,затим СКЦ са својим садржајима. У ком односу је креирање нових простора са новим садржајима који ће бити уведени – позориште, плес, туризам, галерије, омладински активизам)?

Више пута је јавно речено да је обим уметничке продукције у Кинеској мали, што су каснија истраживања и показала. За мене је посебан изазов задржати све постојеће уметничке ствараоце који желе да наставе рад. Нови садржаји треба и могу да се уклопе не само у културно-уметнички него и у планирани просторни концепт. Низ новосадских лидера је створио респектабилне успехе у земљи и иностранству. Њихове експертизе и мотивисаност да стварају нове вредности Новог Сада као узорне европске престонице културе, допринели би надградњи Кинеске, новим квалитетом и аутентичношћу.

Активизам је у центру визије Кинеске, као Омладинског креативног града (Youth Creative Polis). Не само због титуле Омладинске престонице Европе, него и због суштинске потребе да се ојачају капацитети младих како би постали самостални, образовани и креативни ствараоци. Због тога, следеће године почиње обнова и надоградња објекта за намену Културне станице „ОПЕНС“.

Кинеска је један од централних делова пројекта Нови Сад 2021 ЕПК, али говорили смо и о Културној станици Свилара као примеру реконструкције индустријског наслеђа. На том трагу овог месеца ће шведски архитекта Јохан Kаселбрант доћи у Нови Сад где ће у отвореном архитектонском студију на Тргу слободе уз учешће стручне јавности радити на архитектонском решењу јавних простора центра Новог Сада. Можете ли објаснити о чему је тачно реч?

Пројекат „Нова места“, Фондације „Нови Сад 2021“, има за циљ преуређење јавних простора, применом принципа партиципације. Јавни конкурс за преуређење јавних простора градског језгра је највеће „ново место“. Награђени радови су понудили добра решења. Како бисмо добили коначно решење, Фондација је позвала представника шведског бироа Канози Јохана Kаселбранта, као гостујућег уметника, да кроз стручну радионицу са свим релевантним актерима (департман за архитектуру ФТН-а, Друштво архитеката Новог Сада, актери приватног и јавног сектора) понуди коначне смернице за даљу пројектну разраду. Овај пројекат истиче важност партиципације и европске димензије којим се мало који град, чак и у региону, може похвалити. Радионица ће бити од 12. до 15. децембра, а резултати представљени 1. фебруара, на Дан града Новог Сада.

Потреба о којој се говорило на конференцији за креирањем како уметничког савета тако и за дефинисањем менаџмент и мастер плана који би могао најбоље да функционише у нашој средини и законском оквиру говори о намери да се створе оптимални услови за добро функционисање самог дистрикта. Који су по вама најважнији наредни кораци у том смеру?

Добра намера да се Кинеска четврт даље развија као уметнички и креативни дистрикт захтева правну формализацију и разраду система управљања. Неке од добрих примера смо чули на конференцији, али нама је потребан аутентичан облик. Стручни културни савет би, у репрезентативном саставу, предложио систем рада, права и обавезе и све друге елементе за дугорочну одрживост и отпорност Кинеске. Питање економске одрживости није основно, јер је за крхку уметничку заједницу неопходан приступачан закуп, ако стварно желимо да она буде база. Садржај није упитан, јер је Кинеска као креативни дистрикт централни пројекат културне инфраструктуре Новог Сада – европске престонице културе 2021. године.