Пад имунитета

НЕБОЈША МЕДОЈЕВИЋ ОСТАЈЕ У ПРИТВОРУ

Након што је Апелациони суд у Подгорици одбио жалбе посланика Демократског фронта Небојше Медојевића и Милана Кнежевића, при чему се први од 30. новембра налази у притвору, а други у просторијама Скупштине Црне Горе, додатна поларизација ионако подељене политичке сцене у Црној Гори скоро је неизбежна.

То што Медојевић и Кнежевић одбијају да сведоче у предмету који је формиран на основу Медојевићеве изјаве да је специјални државни тужилац примио мито – један је пар рукава. Сасвим друга прича је то што је један од лидера црногорске опозиције киднапован након скупштинског заседања и спроведен у затвор у Спужу.

Такође, врло је вероватно да у читавом случају не би било ничег спорног да је Медојевићу и Кнежевићу парламент претходно одузео имунитет који их штити од кривичног гоњења. Овако, правосудни органи су прибегли формулацији „стављање у притвор“, коју посланички имунитет не познаје, и тако формалноправно покрили дискриминаторну одредбу закона. Власт је проценила да има право да обезбеди присуство сваког сведока, макар то био и посланик кога штити имунитет.

У међувремену, Медојевић је почео штрајк глађу, Кнежевић је још забарикадиран у парламенту, а опозиција је почела протесте. Оно што читаву ствар чини запаљивом јесте чињеница да је Медојевић ухапшен након што су посланици усвојили резолуцију којом се проглашавају ништавним одлуке Подгоричке скупштине из 1918, као и да су се посланици ДФ противили тој резолуцији.

То што се огласила и Дорис Пак, председница жена Европске народне партије, назвавши Медојевићево хапшење срамотом, неће много променити ствари. Али владајућа коалиција у Подгорици, уколико је у питању ова врста размимоилажења, морала би да зна да је репресија изведена из различитог тумачења историјских и идентитеских питања опасно играње ватром.

Бар је црногорска историја пуна таквих примера.