Најбоље место за инвестиције у Србији
Живот ничим не може да буде побеђен. Ако у то верујете и истрајни сте у борби, онда ће и визије које имате, корак по корак, почети да бивају остварене, каже Небојша Зеленовић, градоначелник Шапца, говорећи о својој политичкој филозофији и стратегији развоја града.
Фајнаншел тајмс сврстао је Шабац међу 10 градова у Европи са најбољом стратегијом привлачења страних инвестиција, у својој категорији, за 2018. и 2019, а НАЛЕД му је доделио титулу Шампион локалног развоја.
Шабац је град бурне историје, упечатљиве традиције и европске будућности. Више од два века негује грађанску традицију и снажно је опредељен за европску будућност. Развојна политика заснива се на подршци привреди, ефикасном јавном сектору, јасној визији унапређења културе, непосредном одлучивању грађана, доступном здравству, модерном образовању и широком спектру социјалних услуга. Верујући да је добра политика једино она која грађанима пружа прилику да сами одлучују, у Шапцу се спроводи суштинска децентрализација на врло посебан и конкретан начин.
Шабац је традиционално индустријски град. Хемијски гигант Зорка некада је производио више од два милиона тона различите робе, а данас добром „привредном имиџу“града доприносе страни инвеститори, али и домаћи привредници. У Шапцу послује близу 4.200 привредних субјеката.
Град је власник највеће индустријске зоне у Србији и региону, од 2003. купио је 600 хектара земљишта и инфраструктурно га опремио. Данас у тој зони послују 24 компаније - Монди, Фрути, Дуга Ел, Савро, Vopachel, CBE Serbia, Чеданит, СЕТ, Де Хеус, Млекара Шабац, Еликсир фуд, Картонвал, Бутик меса Славиjа, Palco, Голд пак, Тоекомст ДМБ, Лама Луми Спорт, АКС Експрес курир, Candy Rush, Паноника, Јазаки, Капитол Парк, Мачва Експрес и АЦ Вуковић. У њима је запослено више од 3.800 радника, а њихов укупан приход у 2017. био је близу 190 милиона евра. Јапанска компанија Јазаки запошљава у овом тренутку 2.000 људи. Њихова одлука да фабрику направе у Шапцу доказ је изванредних услова које инвеститори имају у овом граду. Штавише, било је потпуно јасно да уколико централна власт не подржи одлуку овог инвеститора о избору града, инвестиција не би ни била реализована у Србији. Градоначелник наводи да се у Шапцу одговорно баве привредом, а то значи извесност за грађане да ће моћи да зараде.
„Није случајност што су Јапанци изабрали баш Шабац. Одлучили су тако јер је ово најбоље место за инвестиције у Србији. Шабац је у конкуренцији великог броја градова у земљи и региону успео да победи и доведе Јазаки и отвори шансу грађанима за посао. Отварање фабрике Јазаки је највећа гринфилд инвестиција у земљи. Драго ми је што су представници компаније у Шапцу препознали поузданог партнера и локалну самоуправу погодну за улагање. Поред Јазакија, овде послују и велике италијан-
ске и аустријске компаније. Очекујем да ће захваљујући доласку јапанског гиганта у Шабац, добар глас о нашем граду, као најбољој инвестиционој локацији у земљи, привући и друге, велике фирме“, указује Зеленовић.
Он подсећа да је пре две године у Шапцу било 12.500 незапослених, а сада их је 7.655.
Некадашњи комплекс Зорке Шабац, Источна индустријска зона простире се на више од 330 хектара земљишта и ту, након успешно спроведене приватизације Зорке, послује 25 компанија које запошљавају више од 2.000 радника. Највећа међу њима је Еликсир Зорка - минерална ђубрива, која представља симбол успешне трансформације и данас је највећи произвођач вештачког ђубрива у централној Европи, са обртом у 2017. од скоро 200 милиона евра. Еликсир Зорка је и оператор међународне речне луке у Шапцу.
„Град има интерес да постојећа лука има још већи обрт, да што више робе прође кроз њу, да јој се појача пословна активност. Зато смо одлучили да из буџета издвојимо више од 90 милиона динара за изградњу велике и модерне саобраћајнице, која ће луку повезати са Источном и осталим пословним зонама. Верујем да ће годишњи претовар робе врло брзо доћи од 300.000 до два милиона тона. Смањење транспортних трошкова велика је упоредна предност за целокупну привреду. То је прилика да сви зараде више, што јесте и политика града“, наводи Зеленовић.
Шабачки јагодари почели су производњу на неколико десетина хектара, а онда је од 2003. град решио да им помогне субвенционисањем копања дубинских бунара и производња се проширила на више од 1.200 хектара. Град је сваком пољопривреднику који је инвестирао у копање бунара дао пола новца - 20 евра по дужном метру. До сада је ископано више од 600 бунара, а око 2.000 породица од узгоја јагода зараде и до 20 милиона евра годишње. Од 2019. Шабац ће подржати и наводњавање за 35.000 хектара, у власништву 10.000 породица из 17 мачванских села. Када тај пројекат буде завршен, они ће производњом кукуруза и соје зарађивати додатних 20 милиона евра годишње.
Шабачка јавна предузећа су у самом врху у Србији. Изворишта воде имају двоструко већи капацитет од тренутних потреба. ЈКП Стари град односи комунални отпад и са сеоског и из градског подручја, с тим што грађане Шапца депоновање отпада кошта 15, а Београђане 65 евра по тони. Топлана има само око пет одсто губитака на мрежи, а грађани Шапца, нарочито они који су изоловали своје станове, плаћају грејање и до 2,5 пута мање од грађана Београда.
„Циљ је да јавна предузећа грађанима пружају најбољу услугу по најнижој цени. У јавном сектору запослено је 1.270 лица, што је за 130 мање од онога што ригорозни републички прописи дозвољавају“, указује Зеленовић.
Шабац је град у ком се најбрже у Србији издају грађевинске и употребне дозволе, и локална самоуправа у којој се најбрже добијају локацијске дозволе. Локацијске услове издаје за 11, грађевинску дозволу за пет, а употребну дозволу за два дана. Градска администација је увек на располагању свим потенцијалним инвеститорима, као и привредницима који већ послују у Шапцу. Шабац је град у коме је Лидл најбрже у Србији завршио све процедуре за стицање својине на земљишту и прибављање грађевинске дозволе.
„Пословање оваквог маркета није донело само већу могућност избора за куповину нашим суграђанима, него се са оваквим инвестицијама отварају нова радна места и запошљавају Шапчани. Долазак великих компанија је још један доказ да је Шабац озбиљна и одговорна локална самоуправа која обезбеђује све услове за успешно пословање фирми. Ту смо да им олакшамо процедуре, како би Шабац био место у које ће инвеститори доћи да започну или да прошире бизнис. У прилог томе говори и податак да је у септембру 2015, према подацима Националне службе за запошљавање, у Шапцу било 12.500, а сада има 7.655 незапослених. Осим добре локације, Шабац нуди значајне комплексе комунално опремљеног земљишта, ефикасан и брз поступак добијања дозвола за градњу, као и стручне сараднике који ће на најбољи начин остварити све замисли“, истиче Зеленовић.
Зато није нимало случајно што је Шабац двоструки шампион такмичења Шампиони локалног развоја које су организовали НАЛЕД и РТС под покровитељством Министарства државне управе и локалне самоуправе и у партнерству са Развојном агенцијом Србије. Шабац је добио награде за најбољу праксу у две категорије – Сервис грађана (због јединствене одлуке да омогући грађанима да одлучују како ће бити потрошен новац од пореза на имовину) и Подршка привреди (за решење one-stop-shop, које омогућује привредницима да послове уз помоћ ефикасне локалне администрације завршавају на једном месту уз стално ослушкивање њихових потреба). И шабачка Слободна зона добитник је два признања за нове инвестиције и обуку радне снаге.
У Слободној зони у Шапцу повећао се и број корисника, и број запослених радника.
У Постројење за пречишћавање отпадних вода (једно од свега три функционална у Србији) и Регионалну депонију, два капитална објекта комуналне инфраструктуре, ЕУ је уложила више од 20 милиона евра. Уз помоћ ЕУ, Шабац је себи знатно олакшао и почетну позицију у преговорима са инвеститорима, јер озбиљни улагачи строго држе до еколошких стандарда. Изградњом регионалне депоније у Сремској Митровици, Шабац је трајно решио и питање управљања комуналним отпадом, а у јулу 2018. је почела и реконструкција насипа на Сави, од Дреновца до Чеврнтије.
„ЕУ је најважнији партнер Шапца и веома смо захвални на томе што су европски партнери одлучили да финансирају реконструкцију насипа са близу 10 милиона евра. Када се на то дода новац који је ЕУ издвојила за изградњу Постројења за пречишћавање отпадних вода и Регионалну депонију, дођемо до износа од преко 30 милиона евра инвестиција у инфраструктуру у нашем граду“, каже Зеленовић.
Град Шабац је власник највеће индустријске зоне у Србији и региону. Данас у тој зони послују 24 компаније са више од 3.800 радника, чији је укупан приход у 2017. био близу 190 милиона евра
За Шапчане суштинска децентрализација и истинска самоуправа нису тек демократски идеали сваке општине, већ реална политика локалне самоуправе. Реч је о јединственој одлуци у историји српске политике која омогућава грађанима да сами одлучују. Прво непосредно изјашњавање у 24 месне заједнице, на којем су бирани најбољи пројекти, организовано је у децембру 2017. „На овим изјашњавањима победила је народна воља. Подршку су добили предлози попут изградње путева и улица, реновирање здравствене амбуланте и опремање школе, изградња цркве и балон сале, куповине ваге, бушење бунара за наводњавање. Ово није била политичка трка странака и лидера. Велики подухват који нас очекује је изјашњавање свих грађана, њих 100.000 са правом гласа, у свих 60 месних заједница о пројектима који ће бити предложени. Нико боље од грађана не зна шта им је најпотребније у месту у којем живе и нема напретка у Србији ако велики број грађана не одлучује о виталним интересима. Развили смо јединствен метод да се најзад сазна права народна воља. Она се исказује у одлукама у шта ће грађани уложити свој новац, који су платили на име пореза. На располагању ће бити више од два милиона евра. Када грађани слободно одлучују, онда се рађају фантастичне идеје. Ево на пример у селу Змињак грађани су одлучили да својим новцем, враћеним од пореза, изграде балон салу за потребе ученика и омладине у две месне заједнице. Дакле, на непосредном изјашњавању, као у Швајцарској, грађани бирају не лидера, не политичку партију, већ гласају за своје идеје, своје пројекте. Сви могу да гласају, али да предлажу идеје могу само они који су платили порез. О новцу Шапчана нећу одлучивати ни ја, ни председник државе, ни премијерка, него становници месне заједнице у којој живе“, поручује градоначелник.
Индустријској, по правилу претходи духовна револуција, па је Шабац данас и град културе. За културу се издваја чак седам одсто из буџета. Шабачко позориште бележи вредне успехе на домаћим и страним фестивалима, а Позоришно пролеће је једна од најпрестижнијих манифестација у Србији. Данас је директорка позоришта Милена Миња Богавац, драматуршкиња, добитница Стеријине награде.
Шабачка Библиотека има више од 14.000 чланова, а по просеку читаности од 12 одсто, Шабац је на европском нивоу, знатно изнад просека Србије. Народни музеј у Шапцу има репрезентативну сталну поставку, једну од најмодернијих у Србији. „Нама је јасно да за заиста добар живот није довољан хлеб насушни. И не могу да домислим бољу илустрације културне политике у Шапцу, од одговора који је Винстон Черчил дао на захтев у парламенту да буде укинут буџет за културу, у једној од ратних година – па, зашто онда ратујемо!“, објашњава Зеленовић.
Одлуком Скупштине града, Шабац је 1. марта 2017. добио Фондацију за промовисање демократских вредности и промовисање и унапређење културе, уметности и образовања „Станислав Винавер“. А, не постоји већи симбол српског европејства од Винавера. Шапчани сматрају да имају задатак да се боре против банализације јавног живота, јер их наслеђе на то обавезује - потичу из средине која је изнедрила Лазу Лазаревића, Јанка Веселиновића, Оскара Давича. Фондација „Станислав Винавер“је започела издавање сабраних дела Радомира Константиновића.
„Град је ове године ушао у овај велики и озбиљан књижевни подухват. Нема, ваљда, ништа природније него да институција која носи Винаверово име издаје сабрана дела Радомира Константиновића, који је својим великим есејима показао свевремену вредност Винаверовог дела. А, опет, мислим да нема већег симбола поштовања различитости, борбе за отворено друштво, значаја живљења отвореним умом, од Константиновића. Чврсто верујем да је савладавање паланачког духа, који нас је оковао, заправо највећа борба коју ми данас водимо. План је да сабрана дела овог нашег великог писца и мислиоца, историчара књижевности и књижевног критичара, у тридесет и једном тому буду издата до Београдског сајма књига 2021.“, прецизира Зеленовић и напомиње да је Шабац носилац слободе данас у Србији и грађанском храброшћу својих људи сведочи о томе да провинцијализам није географска категорија, већ стање духа.
Нико боље од грађана не зна шта им је најпотребније у месту у којем живе. Развили смо јединствен метод и грађани сами одлучују у шта ће уложити новац од плаћених пореза