Nin

Време је да причамо о човечности

РУПЕРТ ЕВЕРЕТ

- САНДРА ПЕРОВИЋ

Када на отварању Мерлинка фестивала буде приказан филм Срећни принц, публика ће се уверити због чега су лик и дело Оскара Вајлда опседали чувеног британског глумца, и колико је његово дело важно и релевантно данас

Британски глумац маркантног изгледа Руперт Џејмс Хектор Еверет, пореклом из фармерске породице у Норфолку, са петнаест година открио је глумачке способност­и и у Лондону остварио свој сан. Због честих неслагања са професорим­а, напустио је школу запутивши се у Шкотску, где је први ангажман добио као члан Грађанског театра у Глазгову. Постао је примећен осамдесети­х, тумачећи геј ученика у енглеској школи тридесетих година прошлог века, у култној позоришној драми Друга земља Џулијена Мичела у Гринвич театру на Вест Енду, а потом и у филмској екранизаци­ји истог комада Гаја Бенета. Филм Плес са странцем Мајка Њуела наговестио је успешну каријеру која је кренула узлазном путањом (низали су се ангажмани, попут улоге у Соби с погледом) све до споредне улоге у рокенрол драми Ричарда Маркванда Срца од ватре 1987. године.

Ту је Еверет делио кадрове са Бобом Диланом и издао је први поп албум Генерација усамљеност­и. Испоставил­о се да је искорак у музичке воде за глумца био апсолутни промашај. У свет лаких нота касније га је накратко вратила пријатељиц­а Мадона у њеној обради песме American pie, са којом се касније нашао и на филму.

Након што се јавно декларисао као хомосексуа­лац док је живео у Паризу и писао роман Здраво драга, да ли си заузета?, Еверет је главне улоге добијао само у европским уметничким филмовима. Својеврста­н повратак на филмско платно доживео је захваљујућ­и учешћу у запаженим остварењим­а Висока мода и Лудило краља Џорџа, оба из 1994. У холивудско­м мејнстриму углавном је добијао споредне улоге, у филмовима Венчање мог најбољег пријатеља (номинација за Златни глобус), Заљубљени Шекспир, Идеални супруг (друга номинација за Златни глобус) и Нека друга љубав. Касније је зажалио због искрености када је реч о признавању свог сексуалног

опредељења, образлажућ­и то каменом спотицања у каријери, па је свим геј глумцима саветовао да никада не понове његову грешку.

Чињеница да је од најранијег детињства волшебно био повезан са Оскаром Вајлдом (мајка му је ноћу читала бајке) као и то да су обојица хомосексуа­лци који живе од уметности, а потом и Еверетов ангажман у екранизаци­ји славне Вајлдове комедије Важно је звати се Ернест Оливера Паркера и поменутом Идеалном супругу, учинили су да се његово поистовећи­вање са славним ирским писцем и песником заокружи озбиљном филмском посветом – трагикомед­ијом Срећни принц, која је после Санденс фестивала, европску премијеру имала на овогодишње­м Берлиналу. Овог четвртка, овај по много чему страствени пројекат Руперта Еверета отвориће и јубиларно десето издање квир фестивала Мерлинка у београдско­м Дому омладине. Том приликом публика ће се уверити колико је уложио себе у адаптацију последњих дана живота чувеног писца и колико је био инспирисан њиме. Еверет више него посвећено портетише мрачну страну генија који је живео и умро због љубави, гротескно описујући његово животно финале. Отуда и изражена емоционалн­ост, јер и сам Еверет очито дели сличну судбину.

Шта вас је највише привукло овој причи?

Смрт је једна од ствари које ме фасцинирај­у. Обожавам смрт, на неки начин. Волим фотографиј­е самртног

одра, обожавам слику Четертонов­е смрти и Нелсонове смрти. А Вајлдова смрт ме из неког разлога фасцинира. Мислим да је друштво извршило успорени атентат на њега преко осуде, па затворске казне и оне три године у изгнанству. То је једна од великих трагедија и један од великих злочина против човечности, на неки начин. Кад се описује геј држава, мислим да је то врло потентна прича – и то се, узгред, још увек дешава у неким државама. У Русији, Африци, у арапским земљама, та прича би се још увек могла догодити. У нашим земљама имамо среће што се ствари мењају, па то можемо прославити оваквим причама. Ово је прича која мени пружа осећај охрабрења и енергије да наставим.

Ваша интерпрета­ција Оскара Вајлда, представља га као изузетно самодестру­ктивну особу, делимично одговорну за сопствену пропаст. Да ли је, по вама, он заиста био самодестру­ктиван?

У филму каже: „Зашто човек трчи ка уништењу, зашто га то толико фасцинира?“Мислим да је то кључни део његове личности и његовог бића - тај део њега просто није могао да одоли понору.

Како бисте објаснили однос између Вајлда и његове супруге Констанс, и уопште његове љубавне троуглове у којима се константно налазио?

Кад су се Констанс и Оскар упознали, били су најпопулар­нији пар. Врхушка лондонске сцене. Она је била лепотица, а он најдуховит­ији човек на свету. Били су веома заљубљени, добили децу, а онда је њихова веза почела да пропада. Он је тада почео да ступа у хомосексуа­лне везе за које она није

Смрт ме фасцинира. Обожавам фотографиј­е самртног одра, слике Четертонов­е и Нелсонове смрти

знала. Таква ситуација није била необична у тадашњем друштву, али људи су те ствари држали у потпуној тајности. Ако би неког открили, и уколико би било шансе за кривично гоњење, тај би напустио земљу, отишао да живи у иностранст­ву и ником ништа. Али он је одлучио да остане. Осуђен је и отишао је у затвор. Њу су искључили из друштва. Морала је да напусти земљу до краја свог кратког живота. То ју је заправо и убило. Али волела га је до краја. Мислим да је био пламен који је горео веома блиставо и заслуживао невероватн­у оданост.

Занимљив је био троугао са Констанс и Робертом Росом који је према многим историјски­м изворима био први Оскаров љубавник. Роби и Констанс су му, за разлику од лорда Алфреда Дагласа званог Боузи, пружали праву и безусловну љубав. Стално су му се враћали и били уз њега. Али он бира Бозија, који га уништава, зато што је Бозијева љубав деструктив­на и посесивна. Кад Оскар умире, Бози се дистанцира­о од њега, а Роби проводи живот објављујућ­и Вајлдова дела. Оскар је продао права кад је у Паризу остао без новца. Роби их је откупио и наставио да објављује књиге. Занимљива и инспиратив­на ми је била та врста подршке и љубави.

Имајући у виду да је Срећни принц ваш редитељски деби, у којој мери вам је било тешко да функциониш­ете испред и иза камере?

Не, то ми није било тешко. Тешко је било уопште почети филм. Пронаћи новац, подршку, организова­ти све то. Снимање је било комплексно, распоред је био тесан и то је било веома стресно за мене. Али само снимање – имао сам сјајан тим. Сјајног камермана, сјајног продуцента, костимогра­фа – сви су били сјајни. Одлични глумци. Та страна стварања овог пројекта је била фантастичн­а.

На који начин је филм Срећни принц релевантан данас?

Живимо у поларизова­ним временима, има много политичког несклада и људе широм света гоне због уверења, народности, вере, сексуалнос­ти. Ово је заправо филм о човечности. И колика јој је цена. Овај тренутак је рађање покрета за геј права и мислим да много говори. Чека нас велика борба, али смо и далеко догурали. Могли бисмо да се поносимо као друштво. Али много смо постигли за сто година, када речи „геј“и „хомосексуа­лно“нису ни постојале, и кад смо на њих гледали као данас на сексуално девијантне. То је фантастичн­о. Али мислим да питање мора да се схвати још личније и комплексни­је, да се схвати у правцу нових политичких промена система, промена образовања. Морамо урадити још много тога. То овај филм и чини. Треба га приказиват­и у школама. Нека прочитају Срећног принца, којег обожавају, а онда нек гледају овај филм, да виде и другу страну.

Велики холивудски филмски студији су потрошили много новца за промоцију људских права. С друге стране, у вашој каријери се као велики проблем показало то што сте се отворено декларисал­и као хомосексуа­лац. Да ли је то по вама лицемерје?

На одређени начин, мислим да је то лицемерно, али лицемерно је и што хетеросекс­уални глумци могу да глуме хомосексуа­лце, али не и обрнуто. Мислим да је то једна тешка средина за хомосексуа­лног глумца који жели да успе – мада, сад кад је то речено, ствари се све време мењају. Холивуд сад има геј акциону звезду, што је феноменалн­о, и много, много веома бриљантних отворено геј и врло успешних глумаца. Не много, али неколико одличних, бар у мојој земљи. Ствари се константно мењају. Али ипак, тешка је ово индустрија.

У последње време снимали сте и телевизијс­ке серије. Шта се дешавало са филмовима?

Управо сада сам у Риму завршио телевизијс­ку серију Име руже у којој глумим инквизитор­а Бернара Гија. Тако је после легендарно­г филма Жака Жана Аноа из 1986. бестселер Умберта Ека добио и телевизијс­ку адаптацију. Иначе нисам радио ништа посебно. Трудио сам се да снимим свој филм. Али волео бих да радим различите ствари колико год могу.

У којој мери је романтична комедија Венчање мог најбољег пријатеља и улога духовитог геј пријатеља Џулије Робертс променила вашу каријеру?

То је била невероватн­а ствар за моју каријеру, али и компликова­н изазов. Из тога је произашао доживљај мене као личности – начас сам представља­о своју сексуалнос­т, а не себе као глумца. То је компликова­но, јер глумац не жели да га превише повезују с било чим, жели само да буде глумац, како би људи могли да га прихвате у било којој улози. А моја геј персона надвладала је све што сам могао да урадим као глумац. То је постало компликова­но за мене и зато сам хтео да нађем начин да то изразим у филму. Та прича ми је највише одговарала.

 ??  ??
 ?? Живимо у поларизова­ним временима: Људе широм света гоне због уверења,
народности, вере, сексуалнос­ти ??
Живимо у поларизова­ним временима: Људе широм света гоне због уверења, народности, вере, сексуалнос­ти

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia