ТЕРЕНАЦ НА ДАЉИНСКО УПРАВЉАЊЕ

Милан Радоичић

Nin - - Садржај - ТАЊА НИКОЛИЋ ЂАКОВИЋ ИЛИЈА СТАМЕНКОВИЋ

Иако су за њега везане бројне афере, један од лидера Српске листе није осуђен ни за једно кривично дело за које је био осумњичен. А ових дана, позивајући се на наводне резултате полиграфа, Радоичића је унапред од свих оптужби, па и за убиство Оливера Ивановића, аболирао и председник Србије и СНС-а Александар Вучић

Договорили су се да се нађу у једном од три хотела у Косовској Митровици. Потврдили су име хотела СМС поруком. „Чекао сам га, није га било“, каже Милан Радоњић, новинар Бирна. Присећа се дана у ком му је Оливер Ивановић дао последњи интервју, у којем је експлицитно поменуо једно име као носиоца неформалног центра моћи повезаног са политиком и мафијом која влада крвавим српско-балканским Белфастом. Изговорио га је сам Ивановић: „Милан Радоичић.“Име човека који је десет месеци касније осумњичен за убиство Ивановића по истрази која се води у Приштини. Човека којег у свом кабинету, упркос тој оптужби, и криминалном досијеу, прима председник Србије Александар Вучић.

Тада, у Косовској Митровици, новинар Бирна позвао је Ивановића, а он му је рекао да га чека и питао га зашто касни. Био је у другом хотелу. Као да је грешка у питању (у СМС поруци писало је и име хотела), новинар Бирна је отишао у други хотел. Видело се да је Ивановић под притиском, још пре него што је изговорио Радоичићево име. Попио је гутљај кафе, направио паузу и рекао: „Али немојте то објављивати сада. Нека остане забележено.“То име и та реченица остали су забележени на снимку. После убиства новинар Бирна отишао је у седиште Оливерове странке, када му је Ивановићева сарадница Ксенија Божовић рекла да се неко из СДП-а, ко се њима накнадно придружио, распитује за

његов телефон, где је и шта ради. Данима после, налазио је црвену фарбу испред улаза у стан, као капи црвене крви. „Оливер је говорио, иако је био видно уплашен, да зна све те људе који су му претили, који га прате и који су му запалили аутомобил. Рекао је да их је пријавио КПС-у. И да то није резултирало ничим“, каже новинар Бирна.

Где је Радоичић сада? „Вучић зна“, каже за НИН Рада Трајковић и тврди да су мали привредници, који држе мале маркете на северу КиМ, добили налог да подигну цену производима и плаћају рекет Радоичићевим телохранитељима.

„Једном Горанцу, који се жалио, запалили су аутомобил. И премда се на КиМ Радоичић често повезује са криминалом, детаље не знам. Али знам да се ту ваља велика количина наркотика и свашта још, а да држава Србија није заинтересована да испита и провери његову улогу. Напротив, он је дошао са представницима Српске листе на састанак код Вучића. Мислим да је тај састанак и уприличен како би њих двојица разменили информације, које овако то не могу, јер Радоичића прати и прислушкује међународна заједница“, каже Трајковић. Она сведочи да је Оливер Ивановић уочи убиства био обазрив, све је записивао и у џепу су му пронашли број регистарског возила које је пратило његовог брата то јутро када је убијен. „Мислим да је Оливер архивирао негде све податке о људима који су га пратили. Одлично је знао од кога је угрожен и све то је рекао и БИА, и Вучићу, и још неким опозиционим лидерима и КПС-у“, каже Рада Трајковић. Тврди да је Ивановић остављао писмене трагове ко га све прати и где у ком тренутку. „Где се сада то налази, то не знам“, каже и наглашава: „Не доводим ја у везу Радоичића, сви на КиМ га доводе у везу с

убиством Ивановића. И не само с тим. Он је за БИА био извођач на терену, који има своју мафијашку мрежу“.

Радоичић доскора није био познат у Косовској Митровици. Рођен је у Пећи, а до рата 1999. живео је у Ђаковици, одакле је пребегао у централну Србију, да би се пре 15-ак година доселио у Косовску Митровицу. Његов развојни пут неодвојив је од Звонка Веселиновића. Пре него што су се спојили, ситни криминалци бавили су се крађом аутомобила и шверцом хероина. Прекретница се догодила када је Владa Србије 2005. донела одлуку о укидању обавезе плаћања пореза на додату вредност (ПДВ) на Космету. Иста одлука је предвиђала повраћај ПДВ-а свима који робу отпреме на КиМ.

У пракси, ова одлука омогућила је да роба, званично пријављена као да је испоручена купцима у јужној покрајини уопште не напушта територију Србије, при чему је у нашем пореском

систему аутоматски ослобођена буџетских намета. Тако „извезена“, роба је нелегалним каналима могла да заврши на тржишту централне Србије. При томе, купац плаћа цену у коју су урачунате и обавезе према држави, иако оне нису наплаћене. Разлика између основне и продајне цене робе не иде у буџет, већ остаје шверцерима и продавцима.

У то време, Веселиновић и Радоичић су отворили пумпу Тим петрол у селу Рударе, на магистралном путу Косовска Митровица - Приштина. Пумпа се налази тачно на линији фактичког раздвајања између Срба и Албанаца, прецизније - баш на месту где се завршавају српска села, а почињу албанска. Веселиновић и Радоичић узимали су недељно 50 цистерни горива из Рафинерије Панчево и извозили га на Косово, према податку из 2007. и 2008. који је открио Еулекс у једном од својих извештаја. Редовно им је држава на то гориво враћала ПДВ, а гориво се, осим на северу Косова, враћало и за Србију, али је ишло и даље од Митровице, иако је истом одлуком Владе било предвиђено да се сва роба која иде јужно од Ибра - опорезује. О томе је 2011. писао и Њујорк тајмс, откривши везу Веселиновића и Ментора Бећирија, једног од највећих шверцера горива на Косову. Касније је Еулекс ухапсио и осудио Бећирија, баш као сарадника Звонка Веселиновића.

Осим горива, постоје подаци и о енормној заради на допунама за мобилне телефоне српског Телекома. Претплатник би у централној Србији на киоску уплатио, примера ради, допуну од 100 динара. Продавци на киоску примили би новац, корисник добије кредит који је уплатио, а држава на томе изгуби 18 динара, односно 18 одсто, колико је у то време био ПДВ. Заправо, све трансакције су имале чудну путању - уплата је са киоска ишла фирми са севера Косова, да би се преко ње вратила до корисника у пуном износу, али би држава на сваки износ од 100 динара фирми са севера Косова вратила ПДВ од 18 динара. Процена је да се годишње на овом послу зарађивало 500.000 евра.

Влада Мирка Цветковића је у септембру 2011. године укинула ову одлуку како би север Космета вратила у порески систем земље, али и како би се спречиле даље махинације. Ипак, то није дуго трајало. Нова Влада Србије, у којој су били напредњаци и социјалисти, донела је 14. децембра 2013. Уредбу којом се поново укида обавеза плаћања ПДВ-а на Космету. Истом уредбом вратила се могућност повраћаја ПДВ-а свима који робу формално отпреме на КиМ. Некима је то решење баш добро дошло да наставе да пуне сопствене џепове и то новцем пореских обвезника, који би требало да заврши у државној каси.

Најпознатија Веселиновићева и Радоичићева фирма у Србији је Инкоп из Ћуприје. НИН је већ писао да је директор Инкопа извесни Милан Милетић из Ћуприје. Особу под истим именом и презименом, из истог града, НИН је пронашао на списку од 2.283 донатора СНС-а за изборе 2012, који се налази на сајту Агенције за борбу против корупције. Инкоп је корисник чак два државна кредита. Један од 1,4 милиона евра овој фирми дала је Поштанска штедионица, а други је добила од Министарства финансија – Пореске управе у Ћуприји. Инкоп, наиме, није плаћао порез, па му је одобрен порески кредит у износу од 46 милиона динара.

У финансијском извештају Инкопа види се још један Веселиновићев посао са државом. То је посао изградње ауто-пута на такозваном Коридору 11. Поједини кредити обезбеђени су Подизвођачким уговором који је Инкоп потписао са фирмом Енергопројект-нискоградња за извођење грађевинских радова на пројекту изградње деонице 5: Лајковац - Љиг у дужини од 24 километра. Уговор је закључен 27. маја 2014, у време када је фирма Енергопројект-нискоградња била под контролом државе.

Исти однос власништва: браћа Звонко и Жарко Веселиновић 60 одсто, Радоичић 40 одсто, имали су и над камионима одузетим од Хипо АлпеАдрија лизинга. Због овога се Веселиновићу и Радоичићу судило пред Специјалним судом у Београду, где су ослобођени свих оптужби. Током суђења се испоставило да су ови камиони били ангажовани на изградњи ауто-пута Приштина – Тирана, и то као подизвођачи фирме Арена инвест, чији су власници финансијери и блиски сарадници Хашима Тачија.

Из Еулекса је својевремено процурио извештај да су Веселиновић и Радоичић учествовали у подмићивању тужиоца из јужног дела Митровице, а да су имали помоћ српских полицајаца из северног дела града. Реч је о тужитељки Вахиде Бадивуку и полицајцима Жељку Бојићу и Милану Ристовићу. У извештају Еулекса се каже да су Веселиновић и Радоичић 30. јула 2009. претили полицајцу српске националности који је био на дужности. Предмет је додељен тужитељки Бадивуку, да би неколико дана касније код ње дошли Бојић и Ристовић „наводно у име Веселиновића, како би утицали на избор судије у предмету“. Радоичић и Веселиновић су се појавили на саслушању код тужитељке Бадивуку, 14. августа исте године, али су пуштени, упркос томе што је постојао ранији налог да буду спроведени на друга саслушања због других кривичних пријава. Против Бадивуку је касније покренут поступак због овог догађаја, током којег није пронађена њена кривица. Ипак, 2016. она је осуђена на три године затвора због примања мита. Доказано је да је примила мито од 22.000 евра како би дозволила преузимање неколико скупоцених возила, одузетих у поступку пред судом због извршења кривичних дела.

Жељко Бојић, који се спомиње у овом извештају Еулекса, данас је шеф оперативе Косовске полицијске службе на северу Косова, постављен је на

Најпознатија Веселиновићева и Радоичићева фирма у Србији је Инкоп из Ћуприје, а њен директор био је један од 2.283 донатора Српске напредне странке за изборе 2012. године Уредбом, коју је 2013. донела Влада Србије, у којој су били СНС и СПС, поново је укинута обавеза плаћања ПДВ-а на КиМ, па су појединци могли да наставе да пуне сопствене џепове уместо државну касу

ово место после преговора у Бриселу и често се оглашава по питању истраге Ивановићевог убиства.

О Радоичићу у Србији мало се знало све док дан након убиства лидера СДП Газета експрес није објавила фотографију човека обријане главе за столом у ресторану у друштву Рамуша Харадинаја. Објављен је одмах потом и други снимак са славља представника Српске листе у северној Косовској Митровици. У првом је реду, само пар места удаљен од директора БИА Братислава Гашића и шефа владине Канцеларије за КиМ Марка Ђурића. Вучић је дуго негирао да га познаје, иако Марко Јакшић тврди да је Вучићев син био чест Радоичићев гост на КИМ и да је практично тамо под његовом заштитом. Иако је у једном интервјуу Харадинај рекао да Радоичић „није политичар“, додао је и: „Не мораш бити само политичар, сви имамо неку улогу овде. Он је неки са Севера, битан је за све и ја причам и са њим“. Косовски портал Arbresh.info објавио је само неколико дана након убиства Ивановића да се „сумња да је група на чијем је челу Радоичић одговорна за убиство лидера ГИ СДП“, да „та група има добре везе са водећим структурама у Србији“.

Опозициони лидери на КиМ тврде да је Радоичић неоспорна и суштинска власт на северу КиМ, а извори Еулекса тврде да Радоичић контролише целокупно подземље на северу КиМ. Када су га питали ко је Радоичић, Марко Ђурић је дуго одговарао - бизнисмен, иако у то време није имао нити једну фирму регистровану на своје име. И тако је било све док недавно није и формално постао партнер са Веселиновићем и сувласник фирме Инкоп, која изводи радове на Коридору 11.

По Митровици се незванично спекулише да је Радоичићева и кафана Греј у северној Митровици, у згради коју је, према неким наводима, саградио његов ортак Веселиновић. Медији су већ писали да је неко време тај ресторан користио као канцеларију, да су му на ноге долазили командири КПС полиције, директори јавних предузећа, да се без њега на северу ништа не одлучује, нити се ико запошљава.

Радоичић је, према изјавама саговорника НИН-а, активан у одлучивању на северу КиМ од 2010. и локалних избора, када су наводно Веселиновић и он понудили финансијску помоћ СНС-у преко покојног Борислава Пелевића, некадашњег Аркановог заменика. Непосредно након Ивановићевог убиства, министар полиције и потпредседник СНС-а Небојша Стeфановић негирао је да Радоичић има било какву улогу у СНС-у. И он је, попут Ђурића, тврдио да је Радоичић – само бизнисмен. Нико у Београду никада није одговорио на питање зашто онда у име Срба са севера са властима у Приштини преговара баш Радоичић. Игнорисали су и тврдње Рамуша Харадинаја (интервју за емисију „Слободно српски“24. децембра прошле године) да „веома добро сарађује са колегама Србима“, међу које је убројао и - Радоичића. А онда је Радоичићев пријатељ и сарадник Звонко Веселиновић потврдио да сарађује са СНС-ом. Тада је Рада Трајковић рекла да је БИА дужна да пружи одговоре и на питање ко су Радоичић и Веселиновић и да ли и шта БИА ради са њима.

Недавно су и из СНС-а коначно дали свој одговор. Поставили су Радоичића за потпредседника Српске листе. Човека који је забележен на снимку са прославе изборне победе Српске листе на последњим локалним изборима како са Ђурићем и Ракићем преко спикерфона мобилног телефона скандирају Вучићу: „Ацо, Србине!“

Негирали су и тада да познају тог човека којег је још јануара 2012. јавно поменуо тужилац Миљко Радисављевић у изјави Танјугу, када је Тужилаштво за организовани криминал поднело захтев за спровођење истраге против Радоичића, Звонка Веселиновића и Драгана Ћурчића. Радисављевић је навео да се сумња да су противправно присвојили 300 милиона динара вредна 32 камиона у власништву Хипо Алпе-Адрија лизинга, превезли их на КиМ, тамо их користили и на изградњи ауто-пута Приштина - Тирана и приход задржали за себе. Апелациони суд их је марта 2016. правноснажно ослободио свих оптужби. Ових дана, позивајући се на наводне резултате полиграфа, Радоичића је унапред од свих оптужби аболирао и председник Србије Александар Вучић.

Из Еулекса је својевремено процурио извештај да су Радоичић и Веселиновић учествовали у подмићивању тужиоца из јужног дела Митровице, а да су имали помоћ српских полицајаца из северног дела града

Нераздвојни: Развојни пут Милана Радоичића неодвојив је од Звонка Веселиновића, а пре што су се спојили и постали крупни бизнисмени био их је глас да су ситни криминалци

Увек у првим редовима: Милан Радоичић (трећи слева надесно) заједно са лидерима Српске листе Далибором Јевтићем, Игором Симићем и Гораном Ракићем пажљиво слуша обраћање председника Александра Вучића

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.