ПОВЕЗИВАЊЕ ЉУДИ СА ИДЕЈАМА И НОВЦЕМ
Јасна Атанасијевић
За оног ко има идеју, овакав вид финансирања представља начин да дође до потребних средстава у моменту када их је тешко прикупити из других извора, или су идеје такве природе да би требало да се финансирају из буџета, али у њему за то нема довољно новца
Униз глобалних трендова – алтернативног финансирања и онлајн платформи – убраја се и групно финансирање (crowdfundig). Оно се првенствено одвија преко онлајн платформи, чија је улога да повежу предузетнике, па и зрелија предузећа са занимљивом идејом и много појединаца (backer) спремних да уложе баш у ту идеју. Ти појединци постају део групе (crowd), али сами одлучују који ће износ уплатити. Код овог вида финансирања, чија популарност расте од светске кризе 2008, организатор кампање обећава награду појединцима, а за њих је згодна околност што ризикују да евентуално, ако идеја не успе, изгубе таман онолико колико су били спремни.
За оног ко има идеју и организује кампању, групно финансирање представља начин да дође до потребних средстава у моменту кад их је тешко прикупити из других извора, или су идеје такве природе да припадају делатности која би требало да се буџетски финансира, а тог новца, по правилу, има у ограниченој количини. У Србији је овај вид финансирања, посебно погодан за друштвено одговорне идеје, пројекте из културе и уметности и ИТ стартап идеје у раној развојној фази, узео маха у последњих неколико година. Томе је у великој мери допринела и Немачко-српска иницијатива за одрживи раст и запошљавање кроз промовисање самог концепта и обуке за заинтересоване организаторе кампања. Обука и добра припрема за кампању су, према речима оних који су прошли искуство групног финансирања, пресудан фактор успеха.
Умеће припреме и вођења кампање не треба потценити, јер постоје тактике које доносе боље резултате у виду прикупљања потребног новца. На овај начин финансирана је једна фаза пројекта снимања филма о Влади Дивљану, развој видео-игрица, део улагања за отварање посластичарнице СуперБаке у којој ће домаћице пензионерке месити колаче по старим рецептима и бројне друге идеје. Све заједно, у 2017. прикупљено је око 700.000 долара (као за четири претходне године заједно), и то углавном преко великих страних платформи Indiegogo и Kickstarter.
Иако су предузетници који се упусте у кампању групног финансирања у Србији по природи сналажљиви и пуни ентузијазма, током оваквог начина реализације пројеката наилазе на детаље који „гуше“њихов ентузијазам. Једна од општих препрека је недовољна финансијска и пословна „писменост“почетника у бизнису и она се често огледа у лошем избору правне форме, која би требало да буде усаглашена са самом природом идеје – да се за непрофитне пројекте формира невладина организација, а за потенцијално профитне идеје предузетничка радња или друштво са ограниченом одговорношћу. Финансијска и пословна писменост мотивисаних предузетника може се подићи кроз појединачне развојне иницијативе, постојеће и нове програме за подршку развоју малих предузећа, али је неопходна и системска подршка - побољшањем квалитета формалног система образовања. Уз ове опште препреке, јављају се и неке, наизглед мале процедуралне потешкоће, које из угла апсолутно малих пројеката, у периоду док се улаже у развој идеје и док не почну да генеришу профит, представљају релативно велики трошак (најчешће у облику потрошеног времена и енергије, а некад и новца). Те процедуралне потешкоће су одраз неприлагођеног пословног и регулаторног окружења новим технолошким решењима и пословним моделима. Делимично су вероватно и тековина старог привредног система, у којем је било много више контроле трговинских и девизних токова са иностранством. Решавање ових препрека је крајње једноставно – постојећим прописима о девизним плаћањима требало би омогућити девизни прилив из иностранства по основу групног финансирања на страним платформама, уз одговарајуће обуке свих учесника у овим трансакцијама.
Други битан правац за смањење трансакционог трошка организатора кампање је укидање „царинског прегледа“приликом слања пакета са наградама за backer-е у иностранство. У Србији се, наиме, још увек пакети у пошти предају отворени, како би их уз плаћање одговарајуће таксе царински службеник прегледао, после чега се пошиљка затвара на лицу места. Оваква процедура је веома непрактична и непредвидиво скупа - због такси, али и времена утрошеног на слање појединачних награда свим појединцима који учествују у оваквом виду финансирања пројеката.