КАД ШАБАН ЗАПЕВА
Лучани, место окршаја
Сасвим непланирано, у предизборну посету Лучанима екипа НИН-а упутила се истог дана када и Небојша Стефановић, потпредседник Владе Србије и министар унутрашњих послова, у пратњи директора полиције Владимира Ребића. Била је то, испоставило се, корисна коинциденција: изненадни сусрет са представником централне власти дочарао нам је у инстант форми све оно о чему смо слушали од грађана љупке варошице која се угнездила између Овчарскокабларске клисуре и планине Јелице. Оно, због чега се многи од њих осећају као таоци високе политике и због чега је реч коју смо најчешће чули тог прохладног петка била – страх.
Већ први утисак на уласку у градић указивао је на неку врсту ванредних околности – осим двојице полицајаца у униформи, готово потпуно пусту централну улицу испред зграде Скупштине општине надзирало је и неколико крупних људи у цивилу. Убрзо смо од колега из редакција уредно обавештених о догађају, сазнали разлог – ка Лучанима се упутио Стефановић са сарадницима.
Најнормалнија новинарска реакција нашег фоторепортера – да фотоапаратом забележи догађај - довела га је, међутим, у позицију да, док све друге колеге регуларно обављају свој посао, буде предмет пропитивања најпре члана обезбеђења у цивилу, а потом и сараднице министра, вероватно задужене за односе са јавношћу.
Безбедњака је занимало одакле нам информација о доласку министра, а одговор да смо у Лучанима с циљем да направимо предизборну репортажу, изазвао је „признање“дотичног да је већ обавештен о томе где смо били и с ким смо разговарали?!
И као да та својеврсна порука да смо „сумњиви“и да се наше кретање прати није била довољна - крупни човек из обезбеђења државног службеника себи је дао за право да нам, након што му је наш фото-репортер рекао да након тих, очигледно већ „забележених“разговора са припадницима две опозиционе изборне листе, намеравамо да посетимо и локалне напредњаке, постави питање да ли смо се за ту посету најавили?!
У неким другим околностима, или у некој другој земљи, био би то озбиљан скандал – не само због очигледне дискриминације наше редакције од стране државне службе финансиране новцем свих грађана, већ и због чињенице да човек задужен за безбедност министра због нечег верује да му је задатак и да од неконтролисаних медија штити -једну странку.
У Србији 2018, био је то, као што рекосмо, само сликовит пример поделе на привилеговане „наше“и непожељне остале, која је, тренутно, посебно изражена у Лучанима, месту очекиваног оштрог обрачуна нервозне власти и нарастајуће опозиције.
Јер, чињеница да су за 16. децембар, осим у Лучанима, где се гласа у редовном термину, избори заказани у још три општине (Кула, Кладово, Дољевац) иако, према тврдњама правних стручњака, за то у њима није било законских услова, иде у прилог оценама да у том делу Шумадије напредњачка власт не ужива онолико висок рејтинг колико би желела. Зато је, верује се, било потребно покушати „развући“опозиционе снаге, али и медијски „затрпати“евентуалну вест о недовољно добром резултату СНС у срцу Драгачева.
Избори у Лучанима представљају и први тест снаге Савеза за Србију, разнородне опозиционе коалиције која, процењује се, представља првог потенцијално озбиљног конкурента владајућим напредњацима.
Тог одмеравања неће бити у другим местима: уз образложење да су у Кули, Кладову и Дољевцу избори нерегуларно заказани, СзС је донео одлуку о бојкоту у тим општинама. За разлику од коалиције окупљене око Покрета слободних грађана Саше Јанковића која се, због непостојања изборних услова, одлучила за бојкот у сва четири места, СзС је предао потписе за проверу воље у Лучанима, остављајући могућност за евентуалну накнадну промену одлуке, у зависности од околности, што се до припреме овог НИН-а није десило.
За улазак у трку у Лучанима пријавила се још једна групација чији опозициони статус никоме није споран. Реч је о Групи грађана Један тим, која је на изборима 2014. освојила десетак посто гласова, а на изборима за савете месних заједница прошле године, у једној од три месне заједнице где је учествовала, победила напредњаке у готово невероватном односу 75:25 посто освојених гласова. Листа ГГ Један тим зато је готово свима била занимљив потенцијални изборни партнер, али су људи који је чине одлучили да се држе свог циља и да, уместо уласка у „велику причу“и неизбежне компромисе који је прате, целокупну своју политичку активност базирају на понуди решења за локалне проблеме.
Укупно је проглашено осам листа – на првом месту је, као и обично, листа СНС, са стандардном (зло)употребом имена председника државе (листа се зове „Александар Вучић – Зато што волимо Лучане и Драгачево“). Следи ПУПС, на трећем месту је Покрет обнове краљевине Србије, четврти је СзС („Савез за Србију – Савез за Драгачево – Милан Радичевић – Српски покрет Двери – Демократска странка – Народна странка – Заједно за Србију – Здрава Србија – Левица Србије – Покрет за преокрет – Слога – Отаџбина“).
На петом месту је листа СРС, шести су социјалисти (ојачани партијом Боља Србија Драгана Јовановића, председника општине Топола) а седма је „ГГ Један тим – Ивица Вукићевић“. Последње, осмо место заузела је листа „Јединствена Србија Драган Марковић Палма“, али јој тај, „лош“пласман на листи није сметао да се истакне живописношћу порука (први на листи, Миленко Милекић, на изборном летку, између осталог, обећава „запошљавање 30 девојака у Каони, како би се удале у том или околним селима“).
Нико, наравно, не спори да су недостатак посла и пад наталитета озбиљни проблеми за чије решавање ваља кандидовати различите идеје. Невоља је, међутим, што се – као да проблеми животног стандарда нису били довољни - над Лучанима ове јесени надвио и облак страха, проузрокован настојањима владајуће странке да, по сваку цену, подигне изборни резултат сопствених кандидата.
За ту сврху, покренута је моћна машинерија, сачињена како од страначке војске, дебело ојачане кадровима са стране (мештани углавном виђају возила са вршачким и панчевачким регистрацијама) али и државни ресурси. Министар Стефановић, кога смо срели током посете полицијској станици у Лучанима, није био једини државни функционер на задатку – у посетама су, кажу мештани, већ били министри Бранислав Недимовић и Ненад Поповић, али и шеф БИА Братислав Гашић.
Очекује се и сам Вучић, који је најавио да ће посетити „нападнуту активисткињу СНС“у чије повреде опозициони кандидати са којима смо разговарали, озбиљно сумњају, нарочито зато што је, након наводног инцидента, најпре отишла у седиште СНС да говори на конференцији за новинаре, да би, потом, била одведена код лекара у Чачак, без покушаја тражења помоћи тамо где је било најближе – у Дому здравља Лучани.
Према најавама којима су у петак располагали мештани, Вучић би требало да дође у четвртак 13. децембра, кад овај број НИН-а буде на киосцима и то у Котражу, где, како показују истраживања која су видели наши саговорници из Једног тима, напредњаци најслабије стоје.
Истог датума, грађане Лучана требало би да забавља Тропико бенд, али је тешко унапред проценити да ли ће и они учинити исто што и Шабан Шаулић, вече пре него што смо боравили у Лучанима: велика народњачка звезда, праћена ћерком Илдом, грађане Лучана позвала је да 16. децембра гласају за напредњаке, односно „за председника“.
Предизборно поткупљивање грађана обухвата све уобичајене методе – попут поделе пакета и кеса, неретко и уз осмех приликом фотографисања, који говори о потпуном неразумевању суштине демократије и навикавању на корупцију као сасвим прихватљиво средство – ако од ње ми имамо користи. Новитет је, међутим, нуђење разних услуга попут цепања дрва, чишћења штала и других облика помоћи у домаћинствима, нарочито старијим.
Мештани тврде да је напредњачко појачање стигло још 1. октобра, од када су испред хотела Парк у Ивањици паркирана возила са војвођанским регистрацијама, али и од када је могуће видети њихове оперативце Бранислава Маловића и Луку Петровића. Терен обилазе и такозвани „Зељини људи“, односно екипа Зорана Милојевића Зеље, функционера СНС са Косова, одраније у медијима познатог као човека који организује „тврде“напредњачке предизборне акције.
„Толико дуго су ту да су ишли људима на сахране, па стигли и на помен за 40 дана“, каже Милан Раичић, кандидат за одборника Једног тима. А Милан Радичевић, носилац листе СзС, каже да су у тој опозиционој групацији добијали конкретне информације о људима којима су напредњаци цепали дрва. „Одемо код њих, а они нас моле да не обелодањујемо. Нећемо својим комшијама да правимо притисак“, каже Радичевић који говори о „тихој окупацији“и застрашујућим, али ве-
Напредњаци из Војводине су толико дуго ту да су ишли људима на сахране, па стигли и на помен за 40 дана, каже Милан Раичић, кандидат за одборника Једног тима
штим методама о којима људи не желе да говоре. И не желе да надлежним органима пријаве шта су доживели.
И то је већ уобичајено - за куповину гласова грађана користе се бројни државни ресурси, а најуочљивија је чињеница да је тешко наћи локални пут на коме не стоји нека од грађевинских машина, углавном из околних општина, где влада СНС. Тај знак планираног почетка радова, није и гарант њиховог завршетка: више наших саговорника говорило је о притисцима којима се људима даје до знања да обећаног асфалтирања неће бити уколико сви становници улице или засеока, не подрже СНС. Милан Радичевић каже да у селу Рогача, два кандидата живе поред пута који треба да се асфалтира, а напредњаци их притискају да сиђу с листе како би пут био завршен, а Раде Драговић, шеф изборног штаба СзС указује на парадокс: на званичној интернет презентацији Лучана наводе се обећани радови у вредности преко милијарде динара, иако је буџет општине готово упола мањи – око 600 милиона.
Од Ивице Вукићевића, носиоца листе Једног тима, добијамо још једну симпатичну илустрацију стања: у селу Рти, између Котраже и Гуче, дотерани су контејнери из јавног предузећа из Чачка, али само привремено – дати су на реверс до 31. децембра.
Ако су, како тврде наши саговорници, напредњаци више пута долазили на врата „обичних“мештана (Мирјана Стевановић из Двери пребројала је четири доласка), сасвим је логично да је труд уложен у „обраду“опозиционих одборничких кандидата, али и потписника изборних листа и грађана који су се пријавили да контролишу изборе, максималан, и неретко ефикасан. Ивица Вукићевић каже да је изборна листа Једног тима са почетних 35 одборничких кандидата управо због снажних притисака „скраћена“на 30 имена, али је на те људе поносан: „Сви имају посао, нико га не очекује од уласка у политику.“
Савез за Србију је на својој фејсбук-страници објавио чак и „тајни снимак“разговора за који наводи да је покушај куповине одборника Двери Вукашина Вујовића. На снимку се чује глас за који се тврди да припада заменику председника општине Миливоју Доловићу који Вујовићу нуди добро плаћене послове за подршку напредњацима и даје му упутство како да се у образложењу промене политичког дреса позове на приватне разлоге. Дотични глас на питање зар напредњаци нису обећали крај страначком запошљавању, кроз смех објашњава да ће страначког запошљавања тек бити. „Има да буде, неће моћи ни један да се запосли док не потпише за СНС“, тврди глас „покривен“фотографијом Доловића.
На још једну занимљивост пажњу скреће Мирјана Стевановић: ниједан кандидат на опозиционим листама није запослен у фабрици Милан Благојевић, жили куцавици целог краја, од чије приватизације и потенцијалног гашења мештани озбиљно страхују. Одустајање неких који су били заинтересовани, она објашњава тврдњом да запослени у фабрици добијају 13. и 14. плату. И то какву – каже да се најмање крећу у распону 60.000-70.000 динара, што значи да би породица у којој је двоје запослено у тој компанији, до Нове године могла да добије и више од 2.000 евра. Ко би данас ризиковао да то изгуби, нарочито у светлу чињенице да се, рецимо, килограм јабука у том крају откупљује по невероватној цени од три динара? Или имајући у виду речити податак на који указује Ивица Вукићевић – да је за последње четири године бирачко тело смањено за десет посто?
Страх од неизвесне будућности и страх од придошлица који долазе људима у куће показујући да имају све информације о њима, о њиховој деци која студирају, траже посао или би без њега могли остати, преплавили су Драгачевски крај. Сви наши саговорници говоре о саветима које добијају од родитеља – да се не крећу сами и да се смире „јер видиш шта се дешава“. Верују и да су праћени, што, суштински, потврђује и иступ безбедњака с почетка текста. Одговор напредњака на те наводе, међутим, нисмо добили: секретарици у пространом локалном одбору у седишту варошице узалуд смо остављали број телефона. Позива није било.
На званичној интернет презентацији Лучана наводе се обећани радови вредни више од милијарде динара, иако је буџет општине готово упола мањи – око 600 милиона, каже Раде Драговић