УЗАЛУД ПРЕЋУТАНИ
Протест Стоп крвавим кошуљама
Изневерени толико пута до сада, револтирани изостанком резултата свих претходних побуна, и сами неповерљиви да ће икада поново устати, 15.000 грађана Београда показало је да се нису заувек предали
Читава серија напада над онима који се критички изјашњавају о власти, кулминирала је покушајем убиства лидера опозиционе Левице Србије Борка Стефановића, ударцем металном шипком у потиљак. Две недеље касније, сви који су сматрали Београд само апатичном периферијом Европе, јер њени грађани ћуте, сагињу покорно главу и затварају очи пред насиљем које букти око њих, у суботу, 8. децембра, добили су изненађујући одговор. Истински измрцварени грађани у Београду, под доминацијом власти која по принципу спржене земље сатире сваког неистомишљеника, показали су своје другачије лице. Готово стопостотна
контрола провладиних медија који кривотворе истину у корист власти зарад опстанка или опроста пореских дугова није спречила њих око 15.000 да покажу да постоји отпор, да Београд још није мртав град и да га они нису заувек предали. Изневерени толико пута до сада, револтирани изостанком резултата свих претходних побуна, и сами неповерљиви да ће икада поново устати, то се догодило. Супротстављајући се насиљу које спроводи држава, за коју све више верују да је под контролом мафије у белим кошуљама, организовани су у протесту под називом „Стоп крвавим кошуљама“, алудирајући на крвави напад на Борка Стефановића.
Тих 15.000 људи формирало је достојанствену, на моменте и тако претећи тиху колону демонстраната који су направили ланац отпора према сваком страху којим ова прикривена пузајућа диктатура Александра Вучића окива Србију.
Није било насиља у непрегледној колони оних који су једни другима пружали истинску веру да нису само они ти појединци који верују да су грађани послодавци власти, Владе, Скупштине, председника и премијера. И, да су сви са тог списка дужни да њима подносе рачуне, и, да истинска демократија, уставно уређење ове државе, има да гарантује да ће та, као и свака друга власт, њен председник и премијер поштовати обавезу над којом су положили заклетву. Да ће одговарати, дословце, сваком грађанину ове државе као свом послодавцу. И да су дужни да саслушају критике макар их упутио само један грађанин, јер он их плаћа, као саставни део државног апарата, ма за кога гласао или не гласао. Да ово није била испланирана насилна демонстрација, коју је заплашила колона борних возила која се тог јутра кретала у правцу Београда, говори и чињеница да се у првом реду дуге, веома дуге колоне, налазио
и Драган Ђилас, док је за руке држао своју децу. Било је ту још деце, родитеља са бебама у колицима, али и до сада готово неспојиве комбинације ту су и лидери опозиције, и левице и деснице и центра... Бошко Обрадовић и Вук Јеремић, и Борко Стефановић…. И та чињеница довољно говори о тако чврсто углављеној власти која се опредељује за једноумље и страховладу, која суспендује вишестраначје и одлучује да не поштује елементарна права оних који другачије мисле. Рачунајући да стезањем и сужавањем слобода и сумњивим и крајње нефер и нерегуларним изборним условима може да одржава власт. Одавно револтирани поступцима власти бројни грађани, професори, радници, студенти, медицински радници, незапослени припадници некадашње средње класе која одавно не постоји, приватници, одлучили су да више не траже оправдања за неизлазак на улицу и јединог могућег вида исказивања непристајања на готово отету државу од њеног уставног уређења.
Није их брига у потпуности шта је намера опозиције, да ли има у плану неку махинацију са власти, покушава ли да оствари неки свој интерес, освајање власти, не, не интересује их. Овај свет анонимних појединаца који и иначе видите на улицама, који се по физиономији или по било чему другом не разликују од својих европских комшија, одлучио је да каже НЕ онима који би бејзбол палицама да уређују њихову државу и одржавају власт унедоглед. Противници сваког облика диктатуре, као сав нормалан свет, често у својим приватним круговима понављају како не могу да верују да су уопште доспели ту где су, готово не одмичући много од Милошевићевих деведесетих. Огорчени на себе као народ који тако често има тако погрешне изборе, а онда уме још дуго и упорно да трпи неправду, крађу, и понижења, препричавају моменте побуне у Француској, говоре о том револуционарном гену усађеном дубоко у ДНК запису, и питају се шта је то с нама навиклим да трпимо тако дуго и тако упорно. Времена се мењају, и околности такође, и ови људи све јасније виде манипулације власти која од њих, грађана, прави аморфну базу, без укуса, мириса и боје, која се не пита ништа и временом самлевена у мору егзистенцијалних проблема претвара се у пуку послушну или индолентну гласачку машину. Ови људи нису ти. Они не пристају на било какву уцену. Претње губитком посла? Уцена за њих није опција. Њихова црвена линија је пређена и њихов бес тиња. Засада свакодневно се излива на друштвеним мрежама, где се повезују у групе које броје на десетине хиљада револтираних грађана. Веровао неко или не, мора то да буде изузетна претња власти и опомена да се ни у ком случају не играју више с њима. Ово је био њихов скуп иако су га неформално организовали представници опозиционог Савеза за Србију. Зато што овај протест припада слободним грађанима, на скупу није било страначких обележја.
Окупили су се на платоу испред Филозофског факултета где им се обратио глумац Бранислав Трифуновић. „Има много глава за разбијање“, поручио је председнику Србије Александру Вучићу и да ће „морати да размисли колико глава треба да разбије да би Српска напредна странка коју води остала на власти“.
Иако су њихова обраћања била најављена, и појавили су се испред Филозофског факултета, кошаркашки тренер Душко Вујошевић и глумица Мирјана Карановић нису говорили. „Речено нам је да ће уколико они говоре настати немири и да ће се неко побунити. Они су овде са нама и нису се уплашили, одлука организатора је да не желимо било какву крв, проблеме“, рекао је Бранислав Трифуновић описујући ову власт као „одвратну, љигаву“. А онда је испричао причу о човеку кога су називали издајником. „Тај песник заробљен у телу правника пробао је све. Кренуо је са гајбицама итд. Певао песме ‘Карлобаг, Карловац, Вировитица’, ‘Селидба у мој нови стан’, ‘Булевари пријатељства’… Онда је песник хтео да буде једини, да се народ буди и леже уз њега, купио је девет телевизора, његове песме волео је чак и полиграф“, рекао је Трифуновић.
Протестна шетња „Стоп крвавим кошуљама“кренула је око 18.30 са Студентског трга ка Теразијама, одакле су учесници поред Скупштине Србије прошетали до зграде Радио-
Председник Вучић је арогантно изјавио да може да их буде пет милиона, али да он неће испунити ниједан њихов захтев, тиме показујући да одступа од својих уставних овлашћења и обавеза
телевизије Србије. На челу колоне, коју су предводили лидери Савеза за Србију, био је велики транспарент „Стоп крвавим кошуљама“и добошари. Трифуновић је поручио Вучићу да ће бити заборављен, да је на њему само да изабере како ће се то десити. Окупљени су затим кренули ка Скупштини Србије узвикујући: „Напредна бандо“, а Трифуновић их је подсетио да нико не жели никакву „крв, проблеме, већ да ходају у миру и да покажу власти колико их има и колико ће их тек бити“.
Иначе, опозициони Савез за Србију је након напада на Стефановића због ког су приведена тројица нападача, оптужио владајућу Српску напредну странку да стоји иза напада, тврдећи да су нападачи повезани са шефом Безбедносно-информативне агенције (БИА) Братиславом Гашићем из Крушевца, који је високо позициониран у Српској напредној странци.
Након протеста председник Вучић је арогантно изјавио да демонстранти могу да шетају месецима и да може да их буде пет милиона, али да он неће испунити нити један њихов захтев тиме показујући да одступа од уставних овлашћења и обавеза, постављајући се као олигарх а не демократски председник.
Протест су такође искористили проверени полтрони власти, они чија искључиво лојалност према вођи објашњава њихов опстанак на власти. Тако је министар одбране Александар Вулин рекао да су се окупили они који су вршили насиље да осуде насиље које је осудила цела Србија и чији су починиоци пронађени. Ово је за њега само још једна прилика да утврди своју ничим незаслужену позицију исказујући дубоки презир према демократским опредељењем грађана и још дубље полтронство према Вучићу. „Жао ми је што је и ово урађено искључиво као једна добра прилика да се излије сва мржња коју осећате према Александру Вучићу, а да не кажете ни једну једину реч за све оне који су заиста трпели насиље и све оне који трпе политичко насиље, а за које нажалост још ни не знамо ко су починиоци“, рекао је. Ипак, морао је да призна да није било инцидената, иако је додао, у понизном тону, да је то била прилика „да сви виде да је Србија демократска земља у којој може да се изговори било која лаж, укључујући лажи о председнику Вучићу и његовој породици и да због тога апсолутно нико не трпи последице“. Његове речи, као и министра полиције, да су могли да изведу водене топове, али ето, нису, говоре о томе какво је њихово разумевање демократије. Они владају с умишљајем да су они тврђава. И да је демократија оно што они усну. Тај њихов сан, наш је хорор. „У неким другим земљама када имате другачија мишљења онда се изводе оклопна возила и водени топови, а у Србији, ви се скупите из целе земље, прошетате, кажете шта имате и нико вам не замера“, рекао је Вулин.
Најзначајнији светски медији игнорисали су појединачне реченице Вучићевих пулена, али не и његов став о незаинтересованости за то што грађани чији је председник такође протестују и шта желе да му поруче. Овог пута приказали су фотографију поворке која се протезала улицама центра Београда против власти човека чију владавину су окарактерисали као диктатуру.