Насиље на северу је могућ сценарио
АНДРЕА ЛОРЕНЦО КАПУЗЕЛА
Иако је косовска врхушка проевропска, још више проамеричка, Брисел не може да примора Приштину да повуче мере, сем ако кључне земље ЕУ не узврате на исти начин
Док се од Рамуша Харадинаја очекује да након царина на робу из Србије и БиХ уведе „друге, теже мере“, које је најавио, Андреа Лоренцо Капузела борави у Београду као поручен. Бивши шеф економске јединице Међународне цивилне канцеларије на КиМ и аутор књиге Изградња државе на Косову - демократија, корупција и ЕУ, у којој открива корупцију унутар мисије ЕУ и покушава да одговори на питање зашто „најскупља и по ангажовању највећа политичка и лобистичка интервенција Запада није успоставила демократију и поштовање људских права на Косову“, идеалан је саговорник да предвиди домете економских и других „санкција“. Он верује да су све те мере реакција на гласање против чланства Косова у Интерполу и другим међународним организацијама и да Брисел данас може мало шта да учини.
„Реч је о политичким мерама, веома лошим пре свега за економију Косова, која има сувише мало производње и индустрије и углавном се заснива на услугама“, каже за НИН Капузела. „Косово мора да повећа производњу, али је на тржишту од два милиона људи тешко имати велику индустрију. Да би имало ефикасну производњу, Косову је неопходно да буде део већег тржишта. А ако учините регионални трговински договор некредибилним стопирајући његову примену из политичких разлога, умањили сте сопствене шансе да привучете инвестиције и развијете производни сектор који ће трговати са регионом. У Приштини тврде да мере и нису тако лоше, јер ће стимулисати домаћу производњу. Можда. Али ће, такође, учинити Косово непоузданом компонентом регионалног трговинског система, што ће свакако отежати положај целе економије. Осим тога, јасно је да ове мере највише погађају српску мањину. Био им то циљ или не, чланови косовске владе нису предузели ништа да се побрину за снабдевање Срба. Нису, дакле, отишли у дом здравља у енклаву и понудили им лекове које они више не могу да добију из Србије. То је веома лош знак за ионако маргинализовану српску мањину.“ Да ли видите да се отворио простор за шверц?
Кад год имате високе намете отвара се тај простор. Тад шверц постаје профитабилан. На Косову је пре неколико година шверц био изузетно развијен. Постојао је незваничан пут шверца преко планина којим су се заобилазиле царине. За то су сви знали и ништа се није предузимало.
У последње време неки људи, попут Милана Радоичића, потпредседника Српске листе, често се помињу као локални шефови, између осталог и трговине, да су власници економског и политичког утицаја. Да ли сте ви за њих знали?
Памтим име које помињете. Не сећам се ко је ко прецизно, али су све анализе показивале да је шверц широко распрострањен на северу и да су шверцерске групе чинили и Албанци и Срби. Међу њима је била снажна сарадња - за робу која је долазила из Србије, преко севера, па на југ. На обе стране, заправо на три, групе су биле повезане. Шверцовала се нафта и друга роба.
Да ли су политичке елите толерисале ту ситуацију зарад профита?
Верујем да су политичари повезани са економском елитом и високим криминалом. Ова три круга су повезана и концентрисана у један. Не заборавите да је криминални миље Косова постао политичка елита након рата 1999, јер су баш они поседовали оружје. Лидери ОВК су престали да користе оружје за борбу, али су наставили да га користе за криминал и политичку моћ. Корени тренутне политичке елите на Косову су војна моћ, оружје и капацитети да се ангажују у криминалним радњама. Немам сумње да је та елита уско повезана са организованим криминалом укључујући и шверц.
Каква је улога ЕУ у томе?
ЕУ је требало да рашчисти тај хаос. Мисија успостављања владавине права коштала је много, сврха тог великог буџета била је да потисне ратне злочине, високу корупцију и организовани криминал, а није се учинило ништа. Готово ништа. Није толико занимљиво да су политичари повезани са организованим криминалом, то се дешава и у многим другим земљама, колико је интересантно да је на Косово ЕУ послала велику мисију са много моћи да то заустави. А није. Зашто није?
Делимично зато што је постојао страх да ће напад на политичку елиту узнемирити јавност, изазвати политичку нестабилност. Европска мисија је успостављена 2008. и нису дошли на нетакнуту територију, него су осам година пре ЕУ ту биле УН, које су учиниле исто - ништа. То се односи и на НАТО који је затварао очи. Све заправо и почиње 1999, када НАТО чини две кључне грешке. Најпре затвара очи на освету наоружаних група над Србима. Догодила су се убиства и нови талас избеглица са Косова у Србију на крају бомбардовања. И друга ствар, истих дана је, према Кумановском споразуму, ОВК требало да буде разоружан. Ни то се није догодило, а НАТО је и то прихватио. Толерисали су чињеницу да оружје остаје у њиховим рукама, да ОВК игнорише договор о једном тако важном питању као што је - коме остају средства силе. Одатле се једна врста моћи претварала у другу. Такође је познато да је и пре рата, чак и као герилски покрет, ОВК финансирао своје активности кроз нелегалне послове. Искуство им је остало, па су наставили с пословима. Ситуација је већ била таква да када је стигао Еулекс, стално се промишљало о томе шта може произаћи из хапшења, на пример, једног министра и да ли ће се изазвати насиље. Калкулисало се. Уосталом, Албанци су имали врсту неформалног договора са међународном заједницом да могу да раде шта желе. Постојао је тај страх да ће косовске „елите“имати потребу да „објасне“правила ономе ко их случајно није разумео. Еулекс се плашио да би промена уобичајених правила могла да изазове насилну реакцију. Као са размаженим дететом, кога једног дана одлучите да васпитате - оно ће мислити да мењате правила. Реч је о размаженој елити коју је потребно реедуковати. Јасно је да је то тежак посао. Али између нечињења и решавања проблема у потпуности велики је простор. Могло се барем покушати.
Током тог времена убијени су сведоци злочина у суђењима пред Хашким трибуналом, на хиљаде људи напуштало је домове, уништавани су и споменици културе у масовном погрому 2004. Овде није реч само о криминалу?
Погром 2004. догодио се пред очима НАТО и УН и био је још једна де-
монстрација размажености њиховог детета. Немири су организовани из једног великог разлога - да покажу да желе независност. Били су усмерени према српској мањини и према УН. Многи случајеви су отворени у вези с тим погромом, али нико није одговарао. То је још једна епизода у којој политичка елита Косова демонстрира лекцију о томе како неће сносити последице послужи ли се претњом насиљем. Тешко је било Еулексу да 2008. организује хапшења. Јер последице које су пред својим бирачима могле да сносе владе земаља ЕУ, за, рецимо, једног убијеног припадника Еулекса, биле би тешке. Запад није био спреман да сноси те последице.
Тврдите да је ЕУ на КиМ створила слабе институције које грађанима не могу да пруже сигурност и безбедност, претварајући их у таоце косовске елите огрезле у шверцу, корупцији и организованом криминалу. Шта је био интерес ЕУ да у својој највећој мисији у иностранству толико погреши?
Веровало се да ће се нешто постићи ако много људи стигне на Косово. Могуће је да се у некој мери веровало и у оно што је у званичним извештајима писало, јер се у њима, пре проглашења независности, инсистирало на оптимизму. Ако сте желели у потпуности проценити тежину ситуације, на њих се није могло ослонити. Мисија Еулекса била је добра идеја да се успостави владавина права и економска стабилност, која се не може успоставити брзо без интервенције споља. Али је та добра идеја лоше реализована, јер је изостала посвећеност да се она спроведе.
Да ли сада мислите да је Србија погрешила што је прихватила долазак Еулекса и тако практично пребацила медијацију на ЕУ уместо УН?
Не, не мислим. Видели смо да ни УН нису учиниле ништа бољу ствар за Србију. Штавише, током УН ситуација је била и гора.
Има ли Еулекс механизам да притисне Рамуша Харадинаја да промени одлуке о царинама и друге?
Дан након што је Косово увело царине од 100 одсто на робу која долази из Србије, Брисел је реаговао коментаром да је то лоша одлука усмерена против ЦЕФТА споразума коју треба одмах повући. Потом је Приштина, након посете, оставила комесара Јоханеса Хана без могућности да саопшти било какву позитивну вест. Дакле, Косово је проблем већ 18 година за ЕУ, која и сама има егзистенцијалних проблема, можда неће ни постојати за 10 година и очекује још једну рецесију. Обећање о уласку у ЕУ је далеко и неизвесно и за Србију, а камоли за Косово, које још увек не признаје пет чланица и које чак није ни могући кандидат за чланство. Иако је косовска врхушка проевропска, још више проамеричка, позитивне мере које Брисел може да употреби да би усмерио Приштину су све слабије, јер је мало оног што може да понуди. Након што су њихову независност признале САД и друге земље, Приштина постаје све више и политички независна. Можда и греше, али користе своју независност. Дакле, не верујем да Брисел може да примора Приштину да повуче мере, сем ако кључне земље ЕУ не узврате потезима. Али за Берлин, Париз, Рим то је тренутно споредна ствар.
Зар се тренутно улоге у игри уцењивања нису замениле? Зар косовски лидери нису сада и сами уцењени могућим оптужницама пред Судом за злочине ОВК, који баш због политичке калкулације још увек није ефикасан?
Свакако да то има смисла, могуће је. Знамо да је међународна правда подложна политичком утицају. То смо нарочито имали прилике да видимо у овом региону за који је био надлежан трибунал у Хагу, који је доносио чудне одлуке у неким случајевима. Али, на Косову знамо да је политички утицај спречио УН и Еулекс да злочинце приведу правди. Такође знамо да тај специјални суд на столу има документа из извештаја Дика Мартија, који (Хашима) Тачија, Харадинаја, (Кадрија) Весељија и друге описује као криминалце. Прелиминарни извештај истраге потврђује да постоји довољно доказа за оптужницу и потенцијал за Брисел да их уцењује постоји док год оптужнице не постоје.
Да ли је пред очима света данас могућ још један акт насиља, на северу КиМ, на пример?
Док сам био на Косову у барем две ситуације сам видео Приштину како покушава да изазове нестабилност како би преузела контролу на северу. Приштина је 2009. искључила струју северу и сећам се да је то био покушај да се преузме контрола, у који је био урачунат ризик да се изазове већи проблем. Исто се догодило када је Тачи 2011. послао специјалне снаге на север, један човек је настрадао, а у спасавању осталих је учествовао НАТО. Не бих дакле искључио да је то на уму људима у Приштини. Ако је отац Сава Јањић на то упозоравао неколико пута, а он је човек који зна више од мене и који говори у доброј вери, у жељи да заштити манастир и вернике, и ја сам тиме уверенији да је такав сценарио могућ и овог пута. Да ризик треба схватити озбиљно.
Део јавности верује да је све то део игре између Вучића и Тачија, да би се свако од њих ослободио свог терета. Отац Сава је, рецимо, проказан што је на насиље упозорио.
Он је казао да ако се два председника сагласе да је размена територија добар план, а не могу да добију подршку грађана, ни у Србији, још мање на Косову, они ће можда организовати инцидент да би нам приближили своје решење. Инциденти које сам већ поменуо су били другачији, јер су били окидач да се ствари помере у правцу који је у интересу Приштине. Сада су околности другачије, али чак и ако се сврха променила логика је иста. Не знам шта је основа за контроверзе које је он изнео, али, из мог искуства, та тактика је већ виђена.
База политичке елите на Косову су војна моћ, оружје и капацитети да се ангажују у криминалним радњама. Немам сумње да је та елита уско повезана са организованим криминалом, укључујући и шверц