СРБИЈА НИЈЕ ТЕМА У НЕМАЧКОЈ
Јосип Јуратовић
У медијима нема вести из Србије и то је проблем. Срби и Хрвати и цео Западни Балкан неупадљиви су у немачком друштву. Просто их нема. ЕУ је тренутно у ситуацији да се мора изнова престројити. Имате различитих иницијатива и идеја, али крајње је време да се организујемо и одлучимо како ћемо створити визију на којој ћемо сви радити
Унутар странке, Социјалдемократске партије (СПД), и немачког парламента Јосип Јуратовић ангажован је у телима која се баве интеграцијом балканских земаља у Европску унију. Бивши радник у фабрици Ауди и синдикални лидер, критиковао је бројне мере претходне владе, а Ангелу Меркел, пре него што је његовој странци поново постала коалициони партнер, оптуживао је да проблеме гура под тепих. Популарност СПД међу бирачима падала је у новом-старом аранжману и брже него рејтинг саме канцеларке. Из поновне коалиције са ЦДУ, Јуратовић у интервјуу за НИН каже да је његова странка била свесна шта ће добити.
„Имали смо две солуције. Једна да не идемо у коалицију, што би значило мањинску владу Ангеле Меркел и после три месеца нове изборе у којима бисмо највише ми изгубили, јер би нам се пребацивало да нисмо хтели, а АФД би добио бираче. Први разлог је стратешки, страначки. Други је да након Француске, која је била нестабилна, а ни у међувремену се није стабилизовала, јака влада у Немачкој нам је била неопходна. Као и у Вајмарској републици између два светска рата, ми социјалдемократи плаћамо високу цену за нашу одговорност и лојалност према систему.
Као синдикалиста идеалан сте „кандидат“да нам разјасните зашто европске компаније које долазе у Србију, удружене са нашим законодавцем, захтевају спуштање нивоа радних права перманентно, због чега се, између осталог, европске вредности разумеју лицемерним?
Потребно је успоставити другачији однос између нас, парламентараца, па и синдикалиста и Србије. Треба престати са хвалоспевима о европским инвестицијама, јер ми јако добро знамо зашто се инвестира, ко овде инвестира и у које сврхе. То смо доживели и у другим земљама.
У које сврхе?
Сврхе мешовите калкулације, која значи да ако имате један производ у Немачкој који је произведен по цени од 30 евра на сат, добављач добија 20 евра, а добављач добављача 10 евра на сат, идете тамо где можете имати три евра на сат и тако спуштате цену. Кад се ради социјално законодавство, синдикати морају одговорити задатку, као и потенцијални конкуренти тим фирмама - удружења послодаваца. Овде се продаје укидање социјалних права са напоменом да то Европа жели од вас. Европа не жели сиротињу, него добростојеће грађане. И врло добро зна да се квалитетан радник мора платити.
Квалитет живота и животни стандард су и данас главни мотиватор уласка у ЕУ. Али овде се осећа неједнакост, која је све већа и унутар ЕУ и између различитих чланица. Какву перспективу унутар ЕУ има појам једнакости, пре свега осталих чланица у односу на Немачку?
То је озбиљна тема. Пре свега Немачка мора имати више обзира за то. Лично, имам визију Европе сједињених држава, по угледу на Америку. Нама је под хитно потребна заједничка одбрана, спољна политика, али исто тако и привредна стратегија, која ће, пре свега, на принципима какви су немачки - социјално одговорног тржишта и заштите животне средине - радити тако да кроз различиту финансијску и пореску политику, коју треба да ускладимо, цела Европа има своју шансу и види перспективу. Проблем је што се у Европи, у међувремену, појавио нови покрет који иде са геслом „прво ми“, а имамо искуства из Југославије шта би то могло да значи да једног дана свако буде против свакога. И ЕУ је тренутно у ситуацији да се мора изнова престројити. Имате различитих иницијатива и идеја као што су две брзине, савез трију мора, конфедерације... Крајње је време да се, пре свега ми, демократе, ми који држимо Европу за пројекат мира и стабилности, пројекат демократских вредности, економског просперитета и социјалне сигурности, организујемо и одлучимо како ћемо створити визију на којој ћемо сви радити. Овако, разумем и Србију и земље које су у претприступним преговорима, чији грађани више не разумеју шта је та Европа. Јер кад се о њој говори, истиче се економски просперитет. Али није то првобитна Европа, него она која се базира на демократским вредностима и слободама, које нису баш тако сигурне колико нам се чини. Не само унутар Европе него глобално. У тим вредностима живи између 300 и 400 милиона људи овде и још понегде ван Европе неколико милиона. Дакле, пола милијарде људи живи живот базиран на тим вредностима, а седам милијарди не дели наше вредности. Нисмо свесни колико је, да бисмо задржали те вредности, важна једна сложна Европа.
Ко није свестан? Они који Европу на првом месту представљају?
Не само, али и у Немачкој, која је економски најснажнија земља, треба да се промисле бројна питања. Барем ми, социјалдемократе, о томе доста размишљамо. Зато је у последњем коалиционом споразуму између СПД и ЦДУ на првом месту будућност Европе, а не само Немачке. Зато се морамо консолидовати, потребне су нам снажне демократске владе и у Немачкој и у Француској, али и у другим земљама, као што су Пољска и Мађарска. Нама не треба да буде свеједно како је тамо, јер ће на крају крајева и други пратити модел. Ја желим Србији све најбоље, али мислим да је најважније да се што пре договоримо око принципа да бисмо у друштва у овом региону увели вредности о којима причамо.
Али у ЕУ имамо примере високог нивоа корупције, друштава која живе боље, а којима на првом месту нису демократске вредности.
То није проблем само источне или јужне, него је проблем Европе. Его се развија на материјалистичкој платформи, а онда све мање остаје разумевања за ту другу страну живота - демократске вредности које нам се чине да су нормалне, уобичајене, а оне то уопште нису. У еуфорији распада Варшавског пакта очекивало се брзо стабилизовање друштава, али су се показали недостаци. На пример, код Румуније и Бугарске, где смо били присиљени на пријем, јер смо обећали датум, а примљени су са проблемима који трају до данас. Улазак у ЕУ мора проћи националне парламенте, а од скоро и француски референдум. Рећи ћу вам искрено, кад је Хрватска улазила у ЕУ, у новембру 2012. је председник немачког парламента казао да Хрватска није спремна. А да није ушла тад, 2013, француски би референдум ступио на снагу. Онда се ангажовала цела дипломатија, те смо кроз немачки парламент успели да провучемо ту могућност. Неке ствари изгледају не баш критичним, али онда кад се догађају, јављају се противници. То ће бити следећа тема по питању Македоније и Албаније. Ја већ сад радим у структурама немачке политике да се припреми терен, јер се уочи европских избора не може јавно лобирати за проширење. Француска је тражила да се суздржимо. Али кад прођу европски избори, онда морамо на брзину реаговати.
Имам визију Европе сједињених држава, по угледу на Америку. Нама је под хитно потребна заједничка одбрана, спољна политика, али исто тако и привредна стратегија
Кажете да су Македонија и Албанија следеће земље у ЕУ, а надате се већ у јулу 2019. То је онда аргумент за становиште да НАТО покреће чланство у ЕУ? Јер Србија може да каже да је у реформама, ипак даље одмакла у односу на те две земље.
Гледајте, НАТО јесте фактор. А тај се фактор у Србији веома занемарио. Моје мишљење и запажање је следеће. Вучић каже да разговара и са Русијом и са Кином и са Америком. Моје колеге из Европе су на то осетљиве. Потребно је више се окренути према западу Европе. Ја то говорим и у Хрватској, јер она често шета између (Виктора) Орбана, па Париза и Берлина.
Али то је све Европа?
Јесте, али идеолошки није исто Орбан што и (Ангела) Меркел или (Емануел) Макрон. Овај наш регион треба више да се окрене Берлину и Паризу, јер каква год ће бити, будућност наша ће бити уско везана за европске центре. Знам да као словенски народ имате више веза са Русијом, то могу толерисати. Али, кад британска влада да 80 милиона евра помоћи Србији то прође незапажено. Онда дође неко из Русије и да четири милиона за иконе и то осване у свим медијима. ЕУ има с тим проблем. Да се упркос помоћи, пропагира веза с Русијом, Кином, заправо конкуренцијом ЕУ, војном, економском и сваком другом. Треба више искрености свих актера и јасна одлука о томе ко је партнер Србији и где она припада.
Ако је чланство у НАТО фактор за придруживање, није ли идеја о заједничком одбрамбеном систему сувишна?
Мисли се на одбрамбени систем ван НАТО. Европа је мала у глобалним размерама, и тај систем би требало да остане у НАТО. А под њим мислим да ако имамо јединствен одбрамбени систем он треба бити усклађен са потребама и за заштиту целе ЕУ. Подразумевао би смањење трошкова, бољу сарадњу, а трошкове, које иначе имамо за војску, требало би убацити у развојну политику. Тамо где је благостање и где је демократија функционална, тамо нема ратова. Ниједна демократска земља до сада није водила рат. Након 70 година добили смо незабележено раздобље мира и доказ да то јесте пројекат мира.
Какво је у овом тренутку у Бундестагу расположење према Србији?
Немачки парламент је, наравно, оптерећен с многим проблемима, али морам вам рећи да Србија моментално није нека већа тема. У медијима нема нарочито позитивних вести из Србије као и из целог региона - и то је проблем. Важно ми је да се позитивна клима ствара и одржава. Срби и Хрвати и цео Западни Балкан - њихови су грађани неупадљиви у немачком друштву. Просто их нема. А немачки грађани не разумеју шта се ту тачно догађа.
Шта ће бити епилог тренутних тешких односа између Београда и Приштине?
Колико ја видим споља ситуација је трагична, јер су економски проблеми у региону огромни. Велика је незапосленост, економија не функционише ни на Косову ни у Србији. Мислим да је у Приштини превелики бунт и да се тражи моментално решење. Косово је фрустрирано због тога што су последњи на Балкану који имају визни режим. То је притисак изнутра, а очигледно је и у Србији тако да је притисак већи што се решења дуже траже. Претприступни процес траје предуго. Многи су на минимуму егзистенције. Глобални проблеми се, такође, осећају. Па је све мање људи сигурно да је то та ЕУ у коју желе да иду. Сви су се ти проблеми у једном одређеном тренутку поклопили. Нисам разумео зашто је Србија бојкотовала улазак Косова у Интерпол, морам бити искрен. У интересу Србије је борба против криминала, која само у међународној сарадњи може бити ефикасна.
Али Србија тако губи адуте за договор?
То нису адути, то су само ситни поени, који опет наочиглед правдају неке друге бесмислене потезе. Како ће се све решити не знам, али ће се сигурно покушати са неком врстом посредовања ЕУ. На крају крајева, боље је и још годину дана дијалога него један дан рата, јер звецкају опет оружијем и једни и други. Надам се да је то само демонстрација моћи и могућности, јер не верујем да је иједан народ у региону вољан више ићи толико далеко да би оружјем решавао спорна питања.
Кад британска влада да 80 милиона евра помоћи Србији то прође незапажено. Онда дође неко из Русије и да четири милиона за иконе и то осване у свим медијима. ЕУ има с тим проблем