Две стварности у два рова

ПРОМЕНЕ НА ПОЛИТИЧКОЈ СЦЕНИ

Nin - - Садржај - ВЕРА ДИДАНОВИЋ

Ситуација се заоштрава, а дијалога нема: сав онај хорор из Лучана остао је сакривен од конзумената контролисаних медија, али би незадовољним грађанима могао дати додатни подстрек за протесте

Постоји школа мишљења која каже да све оно оргијање над елементарним демократским нормама, забележено на локалним изборима у Лучанима и још три општине у недељу, али и једнако драстично гажење чињеница у извештавању контролисаних медија о скорашњим протестима у Београду, заправо, представља неку врсту поклона опозицији у настајању.

Верује се, наиме, да ће тај, тако лако скупљен и толико очигледан доказни материјал о степену гушења слобода у Србији под напредњачком владавином, кад буде достављен важним западним адресама (али и, како рекоше опозиционари, „целој Србији“, мада се баш не зна којим каналима), представљати ону пресудну кап у мору после које ништа неће бити исто.

Према тој теорији, подршка моћних сила аутократској владавини, након суочавања са реалним стањем у Србији, морала би, због тамошње јавности, бити озбиљно доведена у питање. А тиме би се стекли важни услови за наставак и убрзање круњења доскоро безобалне моћи, које је почело да се назире – и то не само захваљујући одлучности онако бројних грађана који су, по најгорем кијамету и упркос слабој организацији, протестно шетали у суботу. И најављују да ће то наставити и убудуће.

Има, наиме, и неких суптилнијих показатеља извесних померања стања на политичкој сцени, али и целом друштву које би та сцена требало да репрезентује – почев, рецимо, од чињенице да се, сасвим неуобичајено за напредњаке, али и за њихову ранију, радикалску инкарнацију, појавила „кртица“која је медијима прецизно препричала ток и садржај недавног састанка Извршног одбора СНС-а у Чачку. Па смо тако сазнали да СНС има 3.456 ботова који су за годину дана написали 10 милиона коментара на интернету, али и да они несрећни путници аутобуса који прате кретање Александра Вучића по Србији имају тенденцију да се размиле по продавницама и кафићима, уместо да одушевљено кличу вођи. И свашта још, што није добра вест за шефове огромне машинерије упрегнуте да осигура несметано владање екипе која, рекло би се, не пита за цену.

Појављују се и наводи о све већем незадовољству у пословним круговима, али и тврдње о већ озбиљно угроженом имиџу актуелне власти у западним круговима, које се прикрива само због „вишег интереса“, односно очекивања да би решење косовског проблема могло ускоро бити пронађено.

На сасвим другачију слику, међутим, указују „чињенице“, попут резултата недељних локалних избора: у све четири општине напредњаци су забележили апсолутан тријумф, захваљујући коме је Вучић добио прилику да оцени да се СНС налази на „историјском максимуму“. И заиста изгледа тако – према подацима које је, колико год необично било за једног председника државе, лично објавио, напредњаци су у Дољевцу освојили 85,2 одсто, у Кули 59,5, Кладову 61,33 и у Лучанима 66,2 одсто гласова.

На страну сад неке „ситне“занимљивости, попут чињенице да ра-

дикали Војислава Шешеља, упркос оноликом његовом присуству на телевизијама с националном фреквенцијом, нигде нису успели да пређу цензус, или податка да је Покрет обнове Краљевине Србије, који је самостално наступио у Кули и Лучанима, у Кули успео да добије три одборничка места, освојивши 8,5 одсто гласова.

Кључна прича стигла је из Лучана, јединог места где је на изборима учествовао опозициони Савез за Србију, који се на бојкот у преостале три општине одлучио због непостојања правних разлога за расписивање избора.

Након двомесечног интензивног „обрађивања“бирача на терену, о чему је НИН писао у прошлом броју, и након изборног дана који су независни посматрачи из Црте оценили као „најгори изборни процес“који су посматрали, до већине грађана Србије, ослоњених на извештавање телевизија с националним фреквенцијама, допрли су, пре свега, подаци да је, уз излазност од чак 71 посто грађана, напредњачка листа освојила 66,2 одсто, опозициони СзС 9,57 процената, Група грађана Један тим – Ивица Вукићевић 7,24, а социјалисти 6,37 одсто гласова.

Конзументи контролисаних медија – односно, већинско бирачко тело – добили су, приде, и причу о „насилницима из опозиције“, нарочито о „нападима на жене“, појачану чак и наводном намером министра полиције Небојше Стефановића да, због „немогућности да заштити полицајце“, поднесе оставку на функцију.

И добили су ликовање због чињенице да је СзС освојио мање гласова него само једна његова чланица – Двери, на изборима у децембру 2014 . Тада су, подсетимо, напредњаци имали 50,02, Нова Србија 14,46, Двери 11,58, СПС 10,79 и Један тим 9,5 одсто гласова.

Сав онај хорор са терена, они аутомобили без таблица из којих су надзирани и застрашивани грађани, сечење гума на добро обележеном аутомобилу посматрачке мисије Црта, нападно фотографисање новинара ТВ Н1 који су покушавали да раде свој посао и нереаговање полиције, која је, ојачана присуством државне секретарке Дијане Хркаловић, остала слепа за угрожавање слободе грађана – све то остало је скривено од очију већине обичних грађана Србије.

Једнако добро скривен остао је и извештај посматрача Црте, у коме се, између осталог, каже да су током изборног дана веће неправилности забележене на 12 од укупно 43 бирачка места. Реч је ту о гласању без личних исправа, кршењу тајности гласања, некоришћењу невидљивог спреја и УВ лампе, као и о случајевима вођења паралелних евиденција гласача на бирачким местима. На још 11 бирачких места, наводи Црта, примећене су мање неправилности, као што су неправилно уређена бирачка места, промотивни материјали изборних листа у кругу мањем од 50 метара и употреба мобилних телефона на бирачким местима.

Мобилни тимови те посматрачке мисије, који су пратили атмосферу и дешавања ван биралишта, „у току дана су приметили више од 200 аутомобила са регистарским таблицама из других места (Панчево, Нови Сад, Вршац, Београд, Косовска Митровица) као и возила без регистарских таблица“, наводи се у извештају и додаје да су та возила (чије смо фотографије цео дан могли да гледамо на интернет мрежама) , „кружила по Драгачеву, задржавала се у близини готово свих бирачких места, док су неидентификоване особе из возила комуницирале са бирачима и члановима бирачких одбора“.

И шта, после свега? Како ће и куда ће даље Србија овако додатно подељена, укопана у ровове, наелектрисана и престрашена готово свакодневним агресивним последицама употребе агресивног језика, промовисаног у легитимни начин обраћања?

Опозиција ће покушати да макар прети властима бојкотом избора, а од њихове унутрашње кохезије и снаге будућих протеста зависи колико ће претња бити кредибилна Душан Спасојевић

Шта смо научили протеклог викенда - у недељу у Лучанима и дан раније на улицама Београда? Ништа нарочито ново, рећи ће Душан Спасојевић са Факултета политичких наука, који подсећа да смо и до сада знали да СНС приступа озбиљно свим изборима, користећи све капацитете – и формалне и неформалне, и легалне и полулегалне. А видели смо и да опозиција, која на такво понашање нема одговоре ни у јачим опозиционим центрима, какви су Београд и Нови Сад, у мањим местима где власт традиционално добија локалне изборе у оваквим „међутерминима“још теже може ефикасно да узврати. „Опозиција је и даље неорганизована и импулсивна и нисмо сигурни како ће да реагује“, каже Спасојевић, али додаје и да је, у датим тешким околностима – то потпуно логично.

Додатни проблем је, међутим, то што има разлога за веровање да би дани који долазе могли бити још гори: јер, како је већ јавно рекао новинар Зоран Пановић, очигледно је да је СНС постао талац свог рејтинга, због забринутости да би, кад би изгубили изборе у само једној месној заједници, кренули да се руше као кула од карата. А Бојана Клачара из Цесида, како је рекао, не би зачудило ни да на неким следећим изборима „таргет“СНС буде и виши од 60 посто освојених гласова, „а да бисте дошли до тог циља, морате да играте на ивици ножа“.

Опозиција, с друге стране, најављује радикалније потезе. У уторак, када је НИН ишао у штампу, чланице СзС на конференцији за новинаре најавиле су бојкот даљих избора под оваквим условима . Неколико дана раније, представници СзС, Демократске странке Србије, Социјалдемократске странке, Нове странке, Демократске заједнице војвођанских Мађара, покрета Доста је било, Покрета центра, Грађанске платформе и иницијативе Не давимо Београд потписали су документ о заједничким условима за спровођење слободних и поштених избора.

Одлука Покрета слободних грађана да у тој иницијативи не учествује углавном је наишла на неразумевање грађана на друштвеним мрежама, што би могао бити преломни разлог за одлуку Саше Јанковића да се повуче из политике, толико необичну на овим просторима.

А да ли је бојкот заиста могућ? „Биће то тешка одлука, јер за опозицију

СНС на изборима користи све капацитете – и формалне и неформалне, и легалне и полулегалне

у Србији не постоји добар избор“, каже Душан Спасојевић. Опозиција ће, верује, покушати да макар прети властима бојкотом избора, а од њихове унутрашње кохезије и снаге будућих протеста зависи колико ће претња бити кредибилна.

С друге стране, власти имају много олакшавајућих околности које би им могле помоћи да евентуални бојкот једноставно игноришу – почев од тога да ће се лако наћи солидан број формално опозиционих странака које ће учествовати на изборима, па до разлога који би могли довести до изостанка притиска са стране, коме се опозиција нада. И то не само због очекиваног финиширања преговора о Косову, већ и због предстојећих европских избора, због којих тешко да ће се неко озбиљно бавити Србијом у наредном периоду.

Чак ни то није све: Спасојевић оцењује да би евентуални опозициони бојкот наредних избора, Вучићу олакшао питање постизања двотрећинске већине у парламенту, потребне за промену Устава. А „цену“одржавања избора без правог противника, пред домаћом јавношћу, умањила би чињеница да опозиција нема канале којима би грађанима могла да објасни своје разлоге. То је већ зачарани круг – због недостатка канала комуникације, размишља се о бојкоту, којим би, онда, ти канали били додатно умањени.

А шта би опозиција добила изласком на изборе, осим новца за финансирање? Према Спасојевићу, евентуално мало јаче присуство и промену представника у Скупштини – која је, међутим, маргинализована и не доноси пуно. О томе, уосталом, најбоље говори резултат парламентарних странака на београдским изборима. Одатле она оцена о тешкој одлуци без доброг избора.

Колико год било очигледно да је опозиција почела нешто озбиљније да ради, зато је тешко оптимистички говорити о дометима тог деловања. Али, то није добра вест ни за власт: уз оволике тензије у друштву, без нормалног институционалног дијалога, повећава се опасност да нека телевизијска Барбара или полицијска Дијана запали ватру коју ће тешко бити контролисати.

10

Грозница суботње вечери: Опозиција је трећи протест на улицама Београда најавила за 22. децембар

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.