Кафкијански процес други чин
Судије Апелационог суда одлучиле су да процес министра Стефановића против НИН-а врате на првостепено суђење, нису се усудиле да покажу интегритет који су имале пре две године када су пресудиле у корист слободе медија
Ко је рушио у Савамали? Да ли је Небојша Стефановић главни фантом из Савамале? Да ли су тужилаштво или суд дошли до неког закључка након скоро три године? Колико су државу да ради свој посао покренули протести грађана, а колико препоруке ЕК? Одговори на сва та питања могу се наћи у само једној реченици у коју је уткан тежак оперативни рад надлежног министра полиције: Нисам ја, мајке ми.
Да би та реченица била прихваћена потребне су две ствари: да је суд, од најниже инстанце па до Уставног, прихвати као такву и да се докаже да су медији који тврде супротно лажљивци а не жртве државне тортуре. Јер, нико баш нико не би требало да спори речи премијерке изречене новинару италијанске Републике да су „медији у Србији слободни и да свако може да критикује власт“. За то постоји доказ велики као кућа (па макар
и спаљена кућа): нико није спречавао новинара портала Жиг Инфо Милана Јовановића да пише о чему год хоће пре него што су му запалили кућу, нити га ико спречава да настави сада када је бескућник.
Дакле, проблем са медијима је решен, али се суд показао као слаба тачка. Тачно након две године од када је судија Вишег суда Слободан Керановић посао обавио како треба и закључио да је НИН лажљивац, а Стефановић жртва над
жртвама рушења у Савамали (једино је њему од оштећених до сада исплаћена надокнада и то од Пешчаника), више судске инстанце су направиле праву збрку да би на крају случај вратиле на почетак – Керановићу. И читавом том скупом папазјанијом показале да председник Вучић нимало не претерује када се медијима вајка да не може да процесуира све што мрда а не кличе му (обично их назива „лопужама и криминалцима“) јер су судове запоселе „жуте судије“.
Добро, не баш све, имајући у виду да се СНС хвали да је више од 650 судија ушло у њихову партију још 2010, али оних двоје-троје који нису су баш ометајући фактор за правну државу. Никако да схвате правну логику по којој ова земља функционише, а коју нам је лично председник наметнуо ових дана. Нема потребе да се вагају чињенице, сасвим је довољно применити Вучићеву логику: када један неваспитани човек који припада опозицији пожели да премијерка доживи силовање, онда он постаје силоватељ. Самим тим и сви остали који су у опозицији постају силоватељи, па председник свих грађана има пуно право да каже да је СНС изгубио прошле изборе у Лучанима чак и „без Ђиласа, Јеремића, десет силоватеља и свих осталих“. А ако су сви који имају замерке на Вучића и СНС силоватељи, онда ће то раније или касније постати и медији који га безусловно не обожавају. А силоватељима се суди.
Добро је, судије Апелационог суда које су случај одлучиле да врате на првостепено суђење бар нису оптужиле НИН као колективно силоватељско тело, али се нису усудиле ни да покажу интегритет који су имале пре две године када су пресудиле у корист слободе медија. Није им ни узети за зло, суноврат правне државе који је почео Савамалом и те како је добио на убрзању од њихове претходне пресуде НИН-у до ове донете пре неки дан. Тада још увек нису неподобне ударали металним шипкама по глави, а питање је шта ће смислити за сутра.
Међутим, колико год нам чињеница да правосудни систем нема ни снаге ни петље да за две године донесе правоснажну пресуду у случају Стефановића против НИН-а (замерити се министру полиције или изгубити у Стразбуру) јасно говорио о притиску који ова грана власти трпи, ипак у свему томе има и нечег доброг. У оцени Апелационог суда да првостепена пресуда није добра стоји и препорука да се установи како је министар полиције, који је на челу министарства за поступање, делао од рушења у Савамали до објављивања спорног текста у НИН-у. И када се и колико пута тим поводом обратио грађанима у „ситуацији када је јавност узнемирена тим догађајем“.
Е, ако првостепени суд то извуче из Стефановића, онда је писање НИН-а имало неког смисла. Довољног да се преживи кафкијански процес и да се уз њега живи још неколико година.
Да ли је министар полиције главни фантом из Савамале