ОСВЕТНИЦИ

Осветници

Nin - - Садржај - САНДРА ПЕТРУШИЋ

Чак је и оснивач Фондације „Тијана Јурић“засут таблоидним блатом након што је прекорио посланике што игноришу захтеве да се донесе закон о силоватељима деце

Провучен кроз таблоиде, притиснут од стране ботова и игнорисан од стране Народне скупштине, чак се и Игор Јурић нашао на списку државних непријатеља. Не директно, јер СНС још увек није отишао толико далеко да би упослио своје истакнуте ударнике (неке Орлиће, Мартиновиће или Јованове) и дозволио им да провуку кроз блато оснивача Фондације „Тијана Јурић“. Не зато што је хуманитарац (то су и Александар Шапић и Сергеј Трифуновић, па власт није штедела речи о њима), већ зато што је отац силоване и убијене девојчице који је све своје напоре усмерио ка томе да више ниједно дете не доживи такву судбину. Дакле, неко ко је искорачио из своје личне трагедије да би помогао другим родитељима и другој деци, што је довољно да чак и грађани Србије каква је ових дана (заглављена између ријалити и политичког насиља и простаклука) не пристану на прљаво етикетирање таквог човека, шта год о њему говорили таблоиди.

Или преносили, како је то званично представљено. Дакле, требало би да сви прогутамо причу како је неки хрватски портал упослио своје истраживаче да открију шта се то крије иза српске фондације која располаже са само 107.000 евра (пројектно донираних од Европске комисије) и чија је основна делатност едукација деце и одраслих, стварање регистра несталих лица и законски предлози (Тијанин закон и доношење закона који би омогућио доживотни затвор за починиоце најтежих облика тешких кривичних дела која су за последицу имала смрт детета, малолетника или трудне жене). И да су хрватски, никако српски, новинари пронашли да је због крађе од пре 10 година Игор Јурић одслужио казну, а продржавни таблоиди били само принуђени

да причу пренесу, уз „оригиналне“наслове типа „Скандалозно!!!“и уз допринос ботова („Па то сви знају да је пропалитет, и сад, нажалост, користи Тијанину смрт за богаћење“, један је од цитата плаћене машинерије).

Све то се, наравно сасвим случајно, поклопило са Јурићевом јавном осудом парламента због чињенице да ни након 160.000 потписа, које је Фондација прикупила у законском року од недељу дана, предлог закона о доживотној робији није увршћен у скупштинску процедуру већ дуже од годину дана. Тим поводом је рекао: „Да ли можете замислити да седите у парламенту и не смете да гласате за нешто што знате и верујете да је за добробит грађана и целог друштва ’јер је наређено другачије’. Господо, много је поштеније и часније бити чистач улице, него посланик на начин како ви тај посао обављате.”

Показало се да СНС не само да не уважава законе које нису сами предложили, већ је врло осетљива и на критику. А она је упућена и због марионетског односа посланика, али и због скандалозног владања Бранка Перића, једног од истакнутих чланова СНС-а, бившег заменика градоначелника Бора. Игор Јурић свакако није неко ко би се помирио са фотографијама на којима шездесетогодишњак љуби у уста и мази дуж бокова четрнаестогодишњакињу под паролом „захваљујем јој се за добро обављен посао“. „То јесте злоупотреба јавне функције и држава по том питању треба да се огласи и огради од његових поступака... То је скандалозно понашање једног одраслог човека. Наравно да дете није свесно ни свог чина, ни своје ситуације. Мени је лично страшно да тај човек законски неће бити осуђен”, изјавио је Јурић.

Наравно, држава се није оградила (ако под државом подразумевамо СНС), чак су и медији који су о томе писали успешно избегли да помену да се ради о члану владајуће странке. Баш као што није нашла за сходно да обавести Јурића, али и 160.000 грађана, шта је судбина предложеног закона. Због тога и не би требало да чуди што је Јурић пред крај године на свом твитер-налогу написао: „Данас сам се по ко зна који пут уверио да институцијама у Србији апсолутно није потребна ниједна организација , као ни појединци који желе бољитак овом друштву. Иако се на сва уста и врло често пропагира реченица да је ’сарадња институција и невладиног сектора неопходна, и од велике важности’, у стварности је то другачије”.

Нажалост, сви ми, баш као и Јурић, живимо стварност а не државну популистичку реторику.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.