ДУХОВНИК ПОД УНАКРСНОМ ВАТРОМ

Можда нико није био тако сурово и брутално сатанизован због јавно изнетог мишљења као игуман манастира Високи Дечани, на крајњем југозападу Косова и Метохије

Он је „део систематског плана агентурних мрежа који de facto штити пуну косовску независност“. Он је „шиптарски патриота, непријатељ поделе Косова“... од кога нам „гори непријатељ и не треба“. Он се „залаже да Шиптари добију све, а ми ништа“.Он „свакодневно пљује државу Србију по друштвеним мрежама“и убрзо ће доћи дан кад ће „сав његов безобразлук да исплива“. Он ради „у интересу ЦИА, а против Срба“, и тако „брука мантију“.

„Он“је архимандрит Сава Јањић, игуман манастира Високи Дечани, на крајњем југозападу Косова и Метохије. Аутори бруталних дисквалификација који стварају атмосферу мржње и хајке, представници су власти и прорежимски, с врха оркестрирани медији. Циљ им је да стварност начине црно-белом, да свет(л)им прогласе садашње властодршце, а силама таме – сваки дисонантни глас. Па стога посежу и брукању мантије, манипулишући истином, логиком и осећањима народа.

Да ли се Јањићу на наведени начин сугерише да треба да скине монашку ризу, како би имао право да искаже мишљење оних са којима дели свакојаке муке и невоље? Да се побуни против пропаганде модела „решења за Косово“, замене „својих за своје“, у којој ће Срби јужно од Ибра највише испаштати? Јер, боже мој, на монаху није да се „меша у политику“, како

поручују поједини „верски аналитичари“. Па ни да упозорава на евентуални сценарио насиља, што може да повуче крвопролиће до колена.

Има о томе ко да брине, онај ко тај план осмишљава. А Јањића „треба разрешити“, или, још боље, медијски рашчеречити, како не би и даље сејао клице свеобухватног сагледавања ситуације.

Међутим, „није њему апел против етничке поделе Косова” први испад „на штету наше“, а у корист „лажне Тачијеве државе“. Он је још давне 1999, при посети Мадлен Олбрајт манастиру Грачаница, тадашњој државној секретарки САД „држао кишобран“и већ тада се „истакао“као опасност по Србију. Ако не и годину раније, када је изјављивао да би био срећан када би у Хагу видео Милошевића, Караџића и Младића. Тврдећи да без правде нема ни мира, баш се замерио правим патриотама.

Баш као и кад је твитер-објавом реаговао на речи Соње Бисерко, председнице Хелсиншког одбора за људска права у Србији, иначе, ауторке „лажних хашких оптужница против српских хероја“, како су је описивали ти хушкачки медији. Да се читаоци не би мучили да сами тумаче њене речи, ова гласила нису ни пренела садржај који је Јањић коментарисао као „коректна запажања“.

Тако су у сенци хајке на Јањића остали наводи Бисерко, да „Вучић и

Тачи идејом о подели територија, прижељкују Нобелову награду за мир“, а да се „обични“житељи централног Косова српске националности плаше да ће њихова судбина бити жртвована, по пронобеловском сценарију. Јер, таквим медијима је стало само до Вучићевог „угледа“, који Јањић скрнави примедбом да„ режим срља у трагедију“.

Преписујући једни од других (а можда и из саопштења), и увек додајући нешто своје да заокруже „праву слику“о Јањићу, ти, заправо пи-арови власти зађу и у „истраживачко новинарство“, роварећи по архивама и транскриптима. Па ишчачкају и Јањићева указивања на „прекомерну употребу силе“Милошевићевог режима, као кључни елемент за развој сепаратистичког покрета Албанаца. Онда му натрљају на нос то што је исповедио да је у Преказу, у марту 1998, у једној од „стратешких акција“тадашње власти, убијано за опомену.

Па је, поред Адема Јашарија, оснивача и вође ОВК, ликвидирано и око 40 особа из његове породице. Укључујући и 18 жена и десеторо деце млађе од 16 година, који се, по Јањићевој оцени, нису листом могли назвати терористима. Последице слика крвавих лешева што су обишле свет, биле су тешке, али и очекиване, по Јањићу. Оружана побуна Албанаца је ескалирала, од хајдучке, до усмерене и на цивилно становништво.

Да је прави Србин, по мери ове власти, Јањић би ћутао, или би величао српске војне успехе, без обзира на „мантију“, у служби (православне) душе. Не би помињао ни предуслове наоружавања Албанаца - корумпираност (тадашњих) власти на Косову, „Милошевићевих губернатора“, који су рекетирали албанске бизнисмене,

Због тога што се дрзнуо да дирне оца нације, Јањићу се у ствари сугерише да треба да скине монашку ризу, како би имао право да искаже мишљење оних са којима дели свакојаке муке и невоље

улажући мито у кампању СПС-а. А ова странка у знамо већ шта.

Да је прави Србин, а не „син Хрватице“, Јањић не би „блатио“свој народ, макар и у најгорој инкарнацији. Да је прави монах, скрушено би се молио Богу, а не апеловао на мрвицу здравог разума.

Али, „он је грешан”, много и тешко, и зато што је „за Васкрс 2013, угостио шефицу лажне државе Косово Атифете Јахјагу у Дечанима, док је са једним од бивших шефова ОВК Агимом Чекуом отворио мост код манастира“, како су низали прорежимски медији. Очигледно склонији опцији да тог моста и не буде.

Али, где је Јањићу била памет кад је (2006), у разговору са тадашњим главним приштинским преговарачем Бљеримом Шаљом, изрекао да је независност Косова сигурно циљ Албанаца, а да је он сам Албанац, исто би желео? Сигурно не у покушају разумевања друге стране како би се лакше дошло до заједничког сутра, већ у тенденционалном „подржавању Косова“, како су нагласили ти душебрижнички медији.

Нема сумње, Јањић је „велеиздајник“, јер, њему су „за све криви искључиво Срби“, од започињања рата на Косову до покушаја стварања Велике Албаније. „Само му НАТО, Харадинај, Тачи и Чеку нису криви, пошто су игуману Дечана они очигледно најбољи другари!“, обавештавају нас „жути“написи. Закључујући да нема краја његовом „лудилу и безобразлуку“.

Јањић је, биће, ипак највише „претерао“дрзнувши се да дирне и у оца нације, тврдњом на Твитеру да је „предаја највећег дела КиМ државни пројекат“, на темељу идеологије Добрице Ћосића. По којој је Косово – канцер, а не срце Србије, па би режим, следећи те идеје, сад да „натера српски народ да сам себе ампутира референдумом“.

Непотребно је тумачити ко овде има бољи преглед стања на КиМ, ко је острашћен, а ко указује на нужду да се ситуација са свих страна сагледа. Ти исти који диригују хајкама, немају појма ни како је возити се градским превозом, а камоли како се осећа народ на Косову. Или знају, али их не занима, фокусиране на таргетирање „непријатеља“.