СУМЊИВИ АЛИБИ МИЉЕНИКА ВЛАСТИ

Друштво Година дана од убиства Оливера Ивановића

Nin - - Садржај - ВУК З. ЦВИЈИЋ

Када је последњи пут говорио о убиству Оливера Ивановића, председник Вучић је рекао да у њему није учествовала српска држава, али да не може да каже „да неки Србин није у томе учествовао“. Једино је сигуран да је Милан Радоичић невин. Полиграф, међутим, није довољан доказ

Удану када је убијен опозициони лидер косовских Срба председник Александар Вучић је рекао: „Ако косовска полиција не буде пронашла убицу или убице Оливера Ивановића, ми ћемо да урадимо тај посао како треба.” Годину дана касније српске власти не знају ко је убио Ивановића, али кажу да знају сигурно ко то није - Милан Радоичић, кога је косовско тужилаштво осумњичило за овај злочин.

Пре годину дана 16. јануара 2018. у центру северне Косовске Митровице испред канцеларије Грађанске иницијативе Слобода, демократија, правда у осам сати и десет минута ујутру Ивановићу је непознати нападач пришао с леђа и пуцао на њега из ватреног оружја.

У 9.15 у Улици војводе Путника нађен је запаљен аутомобил „опел астра“за који се сумња да је повезан са убиством Ивановића. У исто време констатована је Ивановићева смрт у Клиничком центру у Северној Митровици. Једини резултат истрага које су водиле институције у Београду и Приштини до сада је показало косовско тужилаштво. По њиховом налогу због сумњи да су умешани у убиство Ивановића, 23. новембра 2018. ухапшени су Недељко Спасојевић, инспектор косовске полиције, Драгиша Марковић, полицајац на увиђају, и Марко Росић, навијач Партизана који је обезбеђивао и локалне клубове, а покушано је хапшење и Милана Радоичића. Четворица осумњичених терете се за кривична дела тешког убиства, откривања службене тајне и илегалног поседовања оружја.

Пре злочина током октобра 2017. против Ивановића, који је био кандидат за градоначелника Северне Косовске Митровице, прорежимски медији у Србији су водили бруталну, прљаву кампању. Посебно се истицала ТВ Пинк на којој су емитовани спотови који су били отворени позив на линч овог опозиционог лидера. У споту је Ивановић повезиван са криминалом и исмевали

су паљење његовог аутомобила, који су непознати нападачи запалили 28. јула 2017. Поред фотографија Ивановића у споту је био исписан текст: „Непоштени људи“и „Људи који имају подршку Приштине“.

Оливер Ивановић био је опозиција Српској листи коју је отворено подржавала српска власт и повезао се са опозиционим партијама у Србији. Непосредно пре убиства означавао је Милана Радоичића, раније осуђиваног у Србији, као носиоца криминала на северу Косова и човека који одлучује о судбинама Срба.

„Српска (листа) је састављена од људи који без поговора слушају друге из једног криминалног круга. Они су из тог круга вођени. Да ли је могуће да српска власт то не зна. Немогуће је. Знамо да зна јер је председник Вучић поменуо једног од тих људи у једном од својих говора. Ако зна за њега, онда се надам да не зна какве методе користи и чиме се бави тај човек. Нећу помињати његово име, али ако погледате његову (Вучићеву) изјаву о томе чија деца чувају КиМ биће вам јасно“, рекао је Ивановић за НИН 23. октобра 2017.

Подсећамо на ту Вучићеву изјаву од 12. септембра 2017. након разговора са представницима Српске листе.

„Хвала им што чувају Косово и Србију - и Ракићева, и Костићева и Радоичићева деца, свако њихово дете чува Косово и Метохију у Србији.“

У антологијском снимку прославе победе Српске листе у српским општинама

на Косову 22. октобра 2017. види се да Милан Радоичић са шефом канцеларије за КиМ Марком Ђурићем и председником Српске листе Гораном Ракићем предводи скандирање „Ацо Србине“када им се председник Александар Вучић јавио на телефон.

Међутим, челници српске власти су тада негирали чак и да су се видели са Радоичићем. Његову улогу открио је премијер Косова Рамуш Харадинај у интервјуу у емисији „Слободно српски“24. децембра 2017, када је рекао: „Радим са градоначелником Ракићем, радим и са Славком Симићем, радим и са људима са севера - Миланом Радоичићем, на пример, верујем да и он има своју улогу.“На питање ко је тај човек, премијер Косова је одговорио: „Неки са севера, који је битан за све и ја причам и са њим. На додатно питање: „Је л’ политичар он?“, одговорио је: „Не мораш бити само политичар, сви имамо неку улогу овде. Ја причам са свима, отворен сам.“

То није спречило Вучића, Ђурића, и Небојшу Стефановића, министра унутрашњих послова и координатора Савета за националну безбедност, да у прво време после убиства Ивановића негирају да знају ко је Радоичић. Вучић је само неколико месеци након што је похвално споменуо Радоичића тврдио да га никада није срео, нити је, а да зна, са њим разговарао, али није искључио могућност да је Радоичић био присутан на неком састанку. Са друге стране са Ивановићем се срео, како је рекао, више пута и знао је „за његов сукоб са Радоичићем“, али је истакао да ће надлежни органи да покажу да ли он има везе са његовим убиством.

„Тај човек је знао да ће сви да упере прстом у њега. Питао сам се… Је ли глуп или шта? Можда и јесте, можда је бахат... Надлежни органи ће да покажу...“, навео је Вучић.

Ђурић је на питање како је могуће да он, као први човек владине Канце-

Иако су српске власти најављивале више пута да ће објавити податке о убиству Ивановића, то се до данас није десило

ларије за КиМ, не зна каква је Радоичићева улога на северу Косова, избегао одговор, уз образложење да он није права адреса за та питања. Стефановић је изјавио: „У СНС-у нема никакву улогу. Чуо сам за њега у медијима. Никада у животу раније нисам чуо за тог човека.“Овај непознати човек за српску власт је јуна 2018. именован за потпредседника Српске листе.

Иако је Вучић дао изјаву да ће надлежни у Србији проверити Радоичића у фебруару то се није десило док није против њега косовско тужилаштво покренуло истрагу 23. новембра 2018. Три дана касније, Радоичић је саслушан у српској полицији. А највиши представници српске власти одмах су почели да бране човека кога донедавно наводно нису ни познавали и то полиграфом који је сумњив аргумент.

„Ево јасно и гласно тврдим, знам и поручујем полицији, да осумњичени Радоичић нема апсолутно никакве везе са убиством Ивановића... Прихватио је полиграфско испитивање и прошао на полиграфу због сумње за убиство Оливера Ивановића. И шта ћемо сад?“, рекао је Вучић тог дана.

Полиграфско испитивање је оперативна радња која није доказ на суду. Иначе, оперативне радње су службена тајна и њих евентуално могу да износе надлежни истражиоци, а сигурно не представници извршне власти. Да полиграф није поуздано средство показују и неки од случајева добро познатих српској јавности. На пример случај првостепено осуђеног нарко-боса Дарка Шарића који је оптужио тадашњег начелника криминалистичке полиције Родољуба Миловића да је узимао мито. Обојица су ишла на полиграф, и обојица су прошла. Полиграф је прошао и Зоран Марјановић који је и поред тога окривљен за убиство супруге, певачице Јелене Марјановић...

Ипак, богату криминалну биографију Милана Радоичића није могао да сакрије ни Александар Вучић.

„Милан Радоичић је више пута, уз све друге ствари којима не мора да се поноси, био први на бранику Северне Митровице. Он је био човек број један за одбрану Северне Митровице“, изјавио је председник. После ове изјаве тешко је отети се утиску о повратку у деведесете када су глорификовани криминалци - господари рата који су „бранили“Србе, Албанце, Хрвате...

Оне ствари због којих Радоичић не мора да се поноси су вероватно бројни судски поступци. Познати су само они последњи јер се у новим поступцима само наводи „раније осуђиван“. За име Радоичића по криминалу се чуло у српској јавности од 2011. У јануару те године осуђен је на годину дана условне казне због лажних докумената због којих је ухапшен. Већ у јануару 2012, поново је ухапшен. Овај пут Радоичић је оптужен да заједно са својим кумом Звонком Веселиновићем, контроверзним бизнисменом са севера Косова такође повезаним са садашњим властима, камионе које су купили у Србији на лизинг нису вратили банци након раскида уговора, већ су их одвезли на Косово и Метохију. Ослобођени су 2016. Радоичић је и 2009. био оптужен да је као члан међународне криминалне групе учествовао у отмици македонског бизнисмена. Жртва је прво препознала Радоичића као отмичара и о томе сведочила и на суђењу. Али, последњег дана суђења оштећени је променио исказ, због чега је Радоичић ослобођен. Радоичићу и Веселиновићу суди се још у Пироту по оптужници да су учествовали у незаконитом вађењу шљунка, односно да су за то обезбедили новац, камионе и механизацију. У Пироту је са њима оптужен и крушевачки бизнисмен Горан Макрагић, који је довођен у везу са организацијом напада на опозиционог лидера Борка Стефановића. Иначе, шљунак се користи за изградњу путева а Радоичић и Веселиновић преко предузећа Инкоп из Ћуприје добијају уносне послове од државе на изградњи Коридора 11. БИРН је сазнао да од 9. септембра 2018. Веселиновић и Радоичић имају по 40 одсто власништва тог предузећа, док 20 одсто има Веселиновићев брат Жарко.

Ево јасно и гласно тврдим, знам и поручујем полицији, да осумњичени Радоичић нема апсолутно никакве везе са убиством Ивановића... Прихватио је полиграфско испитивање и прошао на полиграфу због сумње за убиство Оливера Ивановића. И шта ћемо сад Александар Вучић

Занимљиво је како се Радоичић као велики борац за српство врло лако одрекао Србије када су га новинари БИРН-а питали да као политичар потпредседник Српске листе говори о својој имовини, што је његова дужност. Он је одговорио: „Ја у институцијама Србије не обављам ниједну дужност, било какву политичку или функционалну, да бих имао према вама некакву обавезу да то објашњавам.“

С друге стране, биографија убијеног Ивановића, који је био непожељан за српску власт, сасвим је другачија. Овај машински инжењер и карате судија политички се ангажује 1999, када је после бомбардовања капитулирала власт Слободана Милошевића, у којој је партиципирао садашњи председник Србије. Са својим политичким саборцима, као што је Рада Трајковић, која је и даље мета режимских медија у Србији, организује Србе да не беже са севера и из родне Митровице, након што су се повукле све српске институције 1999. Од тада наступа као умерени политичар спреман на разговоре. Прогон његових сарадника почиње након потписивања Бриселског споразума почетком 2014. Тачно четири године пре него што је Ивановић убијен, у Митровици је 16. јануара 2014. изрешетан његов кум Димитрије Јанићијевић.

„О теби ће мислити твоји пријатељи којих си имао много, али и твоји непријатељи који су своју мржњу претворили у рафал и смрт. Сви се питају шта је толико важно да се одузме један млад живот, оставе неутешни родитељи, мала деца, супруга и пријатељи. О томе данас и убудуће треба да размишљају сви грађани Митровице и околине који су склони да било какво насиље оправдају, било оно мало или велико, јер мало насиље рађа веће и завршава се убиством“, рекао је Ивановић на сахрани Јанићијевића. Убрзо 27. јануара Ивановић бива ухапшен, како ће се показати због монтираних оптужби да је умешан у ратне злочине. Тек 24. фебруара 2017. излази из притвора у коме је провео три године, са једним краћим прекидом. По изласку из притвора кандидује се на локалним изборима и то након што му је спаљен аутомобил. У једном од последњих интервјуа за лист Данас рекао је да не жели да коментарише изјаве Марка Ђурића и Српску листу који оптужују друге за антисрпство и додао: „Ја сам своје српство доказао на много тежи начин него што ће, надам се, бити принуђени да доказују они који ме оптужују да сам антисрбин“. Подсетио је: „Српска листа ушла је у владу Рамуша Харадинаја иако су говорили да никада неће то учинити и да је он злочинац.“

Убрзо је убијен, а Београд и Приштина од тада његову смрт користе за међусобне оптужбе. Оптужбе размењују и главни бриселски преговарачи - два председника. Вучић је поводом убиства Ивановића изговарао различите ствари: „Требало им је да СНС изгуби изборе у Београду“, „Хоће да искористе то да ме руше с власти“, „Србију доводе у немогућу позицију пред преговоре у Бриселу“... Хашим Тачи је поручио „убице Оливера Ивановића налазе се у Београду“. Иако су српске власти најављивале више пута да ће објавити податке о убиству Ивановића, то се до данас није десило, а последња најава гласила је „за недељу дана“. Поступак је за сада једино покренуло косовско тужилаштво.

Председник Вучић је када је последњи пут говорио о убиству Ивановића рекао да у њему није учествовала српска држава, али да не може да каже „да неки Србин није у томе учествовао“.

Питање је шта држава ради да открије убице и зашто штити неког од оптужби из Приштине без ваљаних аргумената, јер полиграф то сигурно није. Изгледа да је сувишно од властодржаца очекивати моралну одговорност - за кампању против Ивановића која је била позив на линч и за то што им је он био непожељан саговорник, за разлику од особа са криминалном биографијом.

Полиграфско испитивање је оперативна радња која није уопште доказ на суду. Иначе, оперативне радње су полицијска и тужилачка службена тајна и њих евентуално могу да износе само надлежни истражиоци, а сигурно не представници извршне власти

Одбрана без доказа: Звонко Веселиновић и Милан Радоичић

Кампања уместо истраге: Сахрана Оливера Ивановића

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.